Solarni taksi u Beogradu

Švajcarac Luj Palmer, koji je doputovao u Beograd specijalnim vozilom na solarni pogon, "solarnim taksijem", predstaviće to vozilo 21. jula kod restorana Ušće, na Novom Beogradu.




Palmer je u "solarnom taksiju" na put krenuo 3. jula iz Lucerna, u Švajcarskoj, sa ciljem da za godinu dana pređe najmanje 50.000 kilometara, kroz 50 zemalja na pet kontinenata.

Vozilo na tri točka, koje dostiže maksimalnu brzinu od 90 kilometara na sat, dizajnirali su naučnici sa švajcarskih instituta HTA iz Lucerna, ERH iz Ciriha i Univerziteta primenjenih nauka iz Araua i Berna.

"Solarni taksi", koji se sastoji iz vozila na solarni pogon i prikolice sa solarnim ćelijama, u potpunosti pokreće solarna energija, tako da ne emituje izduvne gasove.

Otvoreno Svratište za decu ulice
3. avgust 2007.
Beograd


-- Otvoreno je Svratište za decu ulice, u kojem će deca bez roditeljskog staranja moći da dobiju svaku vrstu pomoći i podrške.




Pomoć "nevidljivoj" deci



Svratište u Drinčićevoj ulici broj 24 na Dorćolu u Beogradu prvo je takve vrste u Srbiji. Za razliku od prihvatilišta, boravak dece je tu dobrovoljan. Deci se nudi čitav niz usluga, od mesta gde mogu da operu svoju odeću do radionica u kojima mogu da nauče da prave nakit.

Dugoročni cilj projekta je da povrati poverenje ove dece u institucije i pomogne im da dobiju bolje mesto za život nego što je ulica.

U šahtovima, u gradskim parkovima, napuštenim kućama, vagonima i na stanicama žive deca. Neka od njih svakog dana na raskrsnicama peru prozore na automobilima, neka prose.

Niko tačno nije utvrdio koliki je broj takve dece. Volonteri Centra za integraciju mladih u Beogradu su, za protekle dve godine, evidentirali oko 180 napuštenih mališana koji uglavnom žive u šahtovima, parkovima i napuštenim kućama.

Većina ljudi i ne primećuje decu ulice i njih je vrlo teško uključiti u sistem. Kada ih policija dovede u prihvatilište, tamo se ne zadržavaju dugo kao ni u domovima jer nemaju poverenje da institucije mogu da ih zaštite.

"Ono što ovaj prostor i tim na projektu želi da postigne jeste da započne rešavanje problema. To će se raditi od deteta do deteta, na svakom pojedinačnom nivou. Svaka njihova istorija je drugačija, svaka situacija je različita", kaže Milica Đorđević, koordinator projekta.

Deca mogu da dođu i odu iz svratišta kada god požele 24 sata dnevno. Tu ih čeka muzika, toplo mesto, obrazovne, kreativne radionice, radionica za izradu nakita.

Pet puta nedeljno u svratištu će biti i socijani radnik iz Gradskog centra za socijalni rad, psiholog, a tri puta nedeljno biće tu i medicinska sestra.

U ovom trenutku samo troje dece mogu da prenoće, no prenoćište i nije primarni cilj svratišta, već da ono postane spona između institucija i dece, da deci u njih povrati poverenje.

Kako ova deca ne čitaju i ne gledaju vesti, o svratištu ih već dve nedelje obaveštavaju aktivisti na terenu koji sa njima rade već dve godine i koji će to nastaviti i ubuduće.

"Mi imamo grupu terenskih radnika, u ovom trenutku 14 njih, koji će šest puta nedeljno izlaziti sad na ulice Beograda. Do sada smo mi pokrivali centar grada, sada idemo i na prigradske opštine", kaže Đorđevićeva.

Projekat Deca ulice - program smanjenja štete Centra za integraciju mladih, prvi put je uključio i sistem, odnosno i Ministarstvo rada i socijalne politike i Gradski centar za socijalni rad.

Projekat će trajati devet meseci. Koordinatori se nadaju se da će i posle toga svratište nastaviti da postoji. Pomoćnica ministara za rad i socijalnu politiku Dragica Vlaović istakla je da će se nadležno ministarstvo potruditi da Svratište za decu ulice opstane i potraje.

Opremanje i organizaciju beogradskog Svratišta za decu ulice pomogli su Fond za socijalne inovacije u okviru Ministarstva rada i socijalne politike, Evropska agencija za rekonstrukciju, program Ujedinjenih nacija za razvoj "Sejv d čildren", Rekonstrukcija - ženski fond, Unesko i Grad Beograd.

EUROPOLIS - Poslovni centar Balkana





EUROPOLIS je arhitektonski, urbani projekat i urbanistički konkurs. Deo je velikog projekta istog naziva koji se bavi centralnom gradskom zonom, između tradicionalnog i novog Beograda, koje razdvaja reka Sava blizu njenog ušća u Dunav.

EUROPOLIS je nastavak price o urbanom prostoru koji se vekovima smatra jedinstvenim, ali je uvek izmicao i ostajao van glavnih, gradskih aktivnosti.







Prateći niz studija koje je izvodio veliki broj stručnjaka raznih profila - arhitekata i urbanista - i posle nedavnog regionalnog prekrajanja na Balkanu, EUROPOLIS je postao nova šifra za ovu oblast.

Veličina gradilišta EUROPOLISA, iznosi 114 ha. Očekivana izgrađena površina iznosi približno 2 000 000 m2. EUROPOLIS će biti najvažniji poslovni centar u ovom delu Evrope, nalazeći se na svim pravcima koji vode od Evrope do Azije: u blizini autoputa E-70-75 i trase buduće mreže pruga za velike brzine kroz Jugoslaviju, vodenih puteva Rajna-Majna-Dunav-Crno more i vazdušnih koridora koji idu kroz ovaj deo Evrope.

EUROPOLIS se smatra jednim od najvećih svetskih investicionih poduhvata XXI veka.