"O, tako bih volela da se zaljubim!"
U klasicnoj vezi mladic i devojka primecuju da su njihovi razgovori i druzenje "prazni" i zato pokusavaju da ispraznost svog prijateljstva upotpune ulazenjem u dublju medjusobnu bliskost, da bi u medjusobnom uzbudjivanju emocija nasli pokretacku snagu svoga odnosa.
Veza koja je zasnovana na osecanjima umesto na pravoj ljubavi je veza medjusobno opterecenih. Takvi su u medjusobnoj "igri" svojih sebicnih zelja.
Oni ne vole zaista jedni druge, vec vole vrednosti koje vide jedan u drugom. Sasvim je svejedno da li vrednost (razlog ljubavi) vide u lepom fizickom izgledu, intelektualnim i moralnim sposobnostima, ili materijalnim vrednostima koje ta osoba poseduje.
Ako osobu volimo sebicnom ljubavlju koja uvek zahteva razlog zbog koga volimo, bicemo skloni da i samu osobu "zrtvujemo" radi razloga zbog kojeg je volimo. Na primer, nacionalista ce biti sklon da zrtvuje naciju radi vrednosti zbog kojih je voli, kao sto ce samoljubiv covek izvrsiti samoubistvo zbog povredjene sujete, itd.
U pravoj ljubavi, razlog zasto nekoga volimo se ne nalazi u vrednostima osobe koju volimo, vec se nalazi u nama, u nasem srcu, u motivu same ljubavi iz kojeg tu osobu volimo. Osoba koju volimo ima svoje vrednosti (i svoje mane), ali one nisu RAZLOG vec POVOD za izrazavanje nase ljubavi prema njoj.
Ukoliko je zajednica onih koji se vole zasnovana na sebicnim motivima, koji u drugome traze razlog svog zadovoljenja, takva zajednica ce vrlo verovatno vremenom da postane dosadna. Klasicnu zajednicu onih koji se vole, pored sebicne ljubavi karakterise i slepa ljubav, koja je pokrenuta osecanjima. Prijatna osecanja bracne bliskosti ne smeju biti temelj veze, vec samo povod za njeno manifestovanje.


Prava ljubav je upravo usmerena na duhovne i fizicke potrebe samog zivota i njegove egzistencije. Ona je razuman i svrsishodan odgovor na covekove stvarne potrebe, pa zato izaziva traumu sebicnih odnosa. Kako covek sam sebe ne voli, prihvatanje tudje dobrote predstavlja ponizenje i atak na sopstveno veliko Ja, jer dolazi u sukob sa principima sopstvene samodovoljnosti i sebicnosti.

Institucija klasicne veze se shvata kao politicka institucija, u kojoj svako ima svoj sebican interes. Veza je uspesna ako su potrebe u svom zadovoljavanju medjusobno uskladjene, a ne valja, ako su te potrebe medjusobno sukobljene.
Postoji precutna konvencija o obostranom zadovoljavanju sebicnih zelja i obostranom umirivanju savesti:
"Nemoj da se mesas u moj zivot. To je moja stvar. Kada ja ne volim sebe, ko si ti da mene volis! To me ponizava! Ali, ako hoces da mi budes ljubav, da razmenjujemo telesna zadovoljstva, onda pristajem da budem sa tobom u vezi! Ako hoces da budes sa mnom, nemoj da mi uznemiravas savest, a to necu ni ja tebi. Moje grehe, moj um i moju savest ostavi na miru!"
Zbog te iracionalnosti greha, u klasicnoj vezi, zdrav razum je iskljucen, jer bi raskrinkao igru.


Na svijetu ne postoji nista lepse nego sto je ljubav udane zene. Nazalost, ozenjeni muskarci takvu ljubav nikada ne susretnu.

Zaljubljenost ne moze da se vrati ,samo moze da tinja i da se rasplamsa.
Ako vec jednom umre nema joj vise zivota.

Da su preko savesti mnogi osvedoceni o gresne motive svoje emotivne veze sa osobom suprotnog pola, vidi se iz njihovog stava: "Necu da se zabavljam sa tom osobom, jer mi je prijatelj. Ne zelim da kvarim prijateljstvo!"
Tako nesvesno pokazuju da ih u zabavljanju ne pokrece prava ljubav vec sebicna ljubav koja je suprotstavljenja pravom prijateljstvu.

Idealan muz je covjek o kakvom sve zene sanjaju da ga imaju, u stvarnosti ga nema ni jedna.

Ako su dve osobe suprotnog pola na 'istoj talasnoj dužini' i gledaju u istom pravcu, dobri prijatelji, ne vidim razlog da se nesto promeni ako se zaljube.
Posto je rec o zaljubljivanju.
Kako negujemo prijateljstvo tako treba negovati i ljubav!

ljubavna bliskost treba da bude korak vise u izrazavanju prijateljstva koje vec postoji, a ne zamena za prijateljstvo za koje sebicno srce nije sposobno. Seksualnost je samo jedan od nacina izrazavanja prave ljubavi prema ljubavnom saputniku, ali kada covek nema pravu ljubav, onda seksualnost postaje objekat covekovih sebicnih zelja.

obicno muskarci gledaju zene da bi ih vidjeli, zene gledaju muskarce da bi bile vidjene.

Mislim da se iz prijateljstva često rađaju velike i snažne ljubavi,
jer taj par se upoznaje i zbližava na jedan iskren način,sve je prirodno,
bez glume,samo ne znam dal' se oni jednako tako zaljubljuju onako strasno ili je to već velika ljubav.Svakako se po meni zaljubljenost i ljubav razlikuju.

Ja ne verujem puno ljudima-zenama s kojima sam se tek sprijateljio, a koji pokazuju da sam im drazi od njihovih starih prijatelja; jer tako ce se ponasati i samnom kada steknu nove prijatelje.

Dobro ovdje govorimo o ljubavi i zaljubljenosti
a o tom frišnom prijateljstvu je teško šta reći,znaš sve mora dozorit
pre nego se ubere....

Prijatna osecanja bracne bliskosti ne smeju biti temelj veze, vec samo povod za njeno manifestovanje.
Pogresnom funkcijom osecanja bliskosti se upravo ugusuju povodi za izrazavanje i prihvatanje pravog prijateljstva.
Povod za izrazavanje i prihvatanje ljubavi pravog prijateljstva jeste medjusobno razumevanje koje se u klasicnom odnosu izostavlja, jer bi raskrinkalo "sebicnu igru" i tako uznemirilo uljuljkanu savest.

Da li zene mrze ljubomornog muskarca kojeg ne vole, ali bi se ljutile kad covjek kojega vole ne bi bio ljubomoran?????

Pa naravno da mrzim ljubomornog muškarca kojeg ne volim,baš mi ide na živce
uhhhhhhhhh,da bome ,smeta mi ako muškarac kojeg volim nije baš ni malo ljubomoran,ne preterano jel' bi mi i u tom slučaju smetalo,jer ljubomora je bolest i opsednutost.

Ima veoma nesretnih ljudi koje niko ne tjesi: to su ljubomorni muzevi; ima ih koje svi mrze: i to su ljubomorni muzevi; ima ih koje svi preziru: to su takodje ljubomorni muzevi.

ma šta znam kažu gdje je prava ljubav da je tu prisutna i ljubomora,
ko zna,možda me to još čeka,ali je zaista opterećenje ta nesretna ljubomora koja pojedine parove jednostavno ubija,ono zaljubljeni ,a crv ljubomore ih grize uhhhhhhhhh sigurno im nije lako,a da ne govorim u nekoj dužoj vezi ili braku,pa to je ludilo.........

Kako je covek sklon da tudje postupke tumaci principima sopstvenog gresnog srca, on je sklon da kroz sopstveno neverstvo sumnjici bracnog saputnika i da njega i sebe muci ljubomorom.

Da verovatno je upravo tako,
ja mučim samo ljubavlju a nikako ljubomorom

Nema ničeg opasnijeg nego se zamišljati zaljubljenim,
jer se odmah takvim i postaje.