"Kada čovek dublje zagleda u dušu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada... I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj... i samo postoji taj trenutak...’’

Reče P.Koeljo, a šta vi mislite o srodnim dušama? Postoje li? Da se nađoste sa njom?

Nije sreca pronaci nekoga,
sreca je pronaci onu jedinu pravu polovinu,
koja negde ceka svakog od nas,
bez koje ponekad provedemo citav zivot,
Ne Ziveci!!!!

p.s. ljudi ako ste pronasli svoju pravu polovinu, smatrajte se velikim srecnicima!!!!

A kako biti 100% siguran da je to baš ONA srodna duša?

Sedimo u polumraku moje sobe.
Ćutimo.
Pravi razgovor je to.
Ne vidimo se, jer se ne gledamo, pa ne znam što ovog momenta čini, no osećam njeno prisustvo.
Prožimamo se sličnošću, preplićemo se različitošću.
Razumemo se, no još je bitnije da se shvatamo.
Zupčanici nam "seli" kako treba, pa predu finu mehaniku.
Mir vlada.
Mir ispunjen spoznajom i osećajima.
Nema tu mesta praznini.
Reakcije na vanjske podražaje, simultane su nam. Iako različite, nadopunjavaju se i bez dogovora.
Njene kretnje mi izgledaju kao da su moje, kao da upravljam njima.
Složili smo se.
Zajedno smo jedno.

Srodne duše?

Koliko dugo?
Nije bitno.
Vreme je za nas, već odavno, prestalo postojati.

Ljudi su kao andjeli ali samo sa jednim krilom, kada nadju svoju srodnu dusu, nadju i to drugo krilo koje im fali i tako zajedno uzlete i vrate se u raj.

Tako je oki dušo al to je vrlo teške, ponekad ostane čovek i bez onog drugog krila pa padne:cry:

uvek vredi pokušati:h015:

ponekad ostane čovek i bez onog drugog krila pa padne:cry: