ZALJUBLJEN U LJUBAV

KADA BIH IMAO JEDAN KOMADIĆ ŽIVOTA, DOKAZIVAO BIH
LJUDIMA KOLIKO GRESE KADA MISLE DA PRESTAJU DA SE
ZALJUBLJUJU KADA OSTARE, A NE ZNAJU DA SU OSTARILI KADA
PRESTANU DA SE ZALJUBLJUJU.

KADA BI BOG ZA TRENUTAK ZABORAVIO DA SAM JA SAMO
KRPENA MARIONETA, I PODARIO MI KOMADIĆ ŽIVOTA, MOGUĆE JE DA
JA NE BIH KAZAO SVE ŠTO MISLIM, ALI NESUMNJIVO BIH
MISLIO SVE ŠTO KAŽEM.

STVARI BIH CENIO, NE PO ONOME ŠTO VREDE, VEĆ PO ONOME
ŠTO ZNAČE. SPAVAO BIH MANJE, SANJAO VIŠE, SHVATIO SAM
DA SVAKI MINUT KOJI PROVEDEMO ZATVORENIH OČIJU GUBIMO
ŠEZDESET SEKUNDI SVETLOSTI.

HODAO BIH KADA DRUGI ZASTANU, BUDIO SE DOK OSTALI
SPAVAJU. SLUŠAO BIH DRUGE KADA GOVORE, I KAKO BIH
UŽIVAO U SLADOLEDU OD ČOKOLADE.

KADA BI MI BOG POKLONIO KOMADIĆ ŽIVOTA, OBLAČIO BIH SE
JEDNOSTAVNO, IZLAGAO POTRBUŠKE SUNCU, OSTAVLJAJUĆI
OTKRIVENIM NE SAMO TELO VEĆ I DUŠU.

BOŽE MOJ, KADA BIH IMAO SRCE, ISPISIVAO BIH SVOJU
MRŽNJU NA LEDU, I ČEKAO DA IZGREJE SUNCE. SLIKAO BIH VAN
GOGOVIM SNOM NA ZVEZDEMA JEDNU BENEDETIJEVU PESMU, A
SERATOVU PESMU BIH POKLANJAO KAO SERENADU U ČASU
SVITANJA.

ZALIVAO BIH RUŽE SUZAMA, DA BIH OSETIO BOL NJIHOVIH
BODLJI, I STRASTVENI POLJUBAC NJIHOVIH LATICA. BOŽE
MOJ KADA BIH IMAO JEDAN KOMADIĆ ŽIVOTA…..

NE BIH PUSTIO DA PRODJE NI JEDAN DAN, A DA NE
KAŽEM LJUDIMA KOJE VOLIM DA IH VOLIM. UVERAVAO BIH
SVAKU ŽENU I SVAKOG MUŠKARCA DA SU MI NAJBLIŽI I ŽIVEO
BIH ZALJUBLJEN U LJUBAV.

DOKAZIVAO BIH LJUDIMA KOLIKO GREŠE KADA MISLE DA
PRESTAJU DA SE ZALJUBLJUJU KADA OSTARE, A NE ZNAJU DA
SU OSTARILI KADA PRESTANU DA SE ZALJUBLJUJU.

DECI BIH DAROVAO KRILA, ALI BIH IM PREPUSTIO DA SAMA
NAUČE DA LETE. STARE BIH POUČAVAO DA SMRT NE DOLAZI SA
STAROŠĆU VEĆ SA ZABORAVOM.

TOLIKO SAM STVARI NAUČIO OD VAS, LJUDI…..

NAUČIO SAM DA ČITAV SVET ŽELI DA ŽIVI NA VRHU PLANINE,
A DA NE ZNA DA JE ISTINSKA SREĆA U NAČINU
SAVLADAVANJA LITICA.

SHVATIO SAM DA KADA TEK ROĐENO DETE STEGNE SVOJOM
MALOM ŠAKOM, PO PRVI PUT, PRST SVOG OCA, DA GA JE
UHVATILO ZAUVEK.

NAUČIO SAM DA ČOVEK IMA PRAVO DA GLEDA DRUGOG ODOZGO
JEDINO AKO TREBA DA MU POMOGNE DA SE USPRAVI.

TOLIKO SAM TOGA MOGAO DA NAUČIM OD VAS, PREMDA MI TO
NEĆE BITI OD VEĆE KORISTI, JER KADA ME BUDU SPAKOVALI
U ONAJ SANDUK, JA ĆU NAŽALOST POČETI DA UMIREM…

Gabriel Garcia Marquez:

"Naucio sam da svi zele zivjeti na vrhu planine, zaboravljajuci
da se istinska sreca skriva u samom nacinu penjanja na vrh"

Kad bi Bog na trenutak zaboravio da sam marioneta i darovao mi
nesto malo zivota, iskoristio bi ovo vrijeme najbolje kako znam.
Vjerojatno ne bi rekao sve o cemu razmisljam,
ali sasvim sigurno bi porazmisljao o svemu sto kazem.
Cijenio bi stvari prema njihovom znacenju, a ne prema njihovoj vrijednosti.
Spavao bi malo, vise bi sanjao,
znam da svaku minutu sa zatvorenim ocima gubimo 60 sekundi svjetla.
Hodao bi kad se drugi zaustave, budio bi se kad drugi spavaju.

Kad bi mi Bog darovao mrvicu zivota, obukao bi se jednostavno,
okrenuo se k Suncu, otkrivajuci ne samo svoje tijelo, vec i svoju dusu.
Uvjeravao bi ljude kako se varaju kad misle da se u starosti nije moguce
zaljubiti. Ne znaju da stare bas zato sto izbjegavaju ljubav!
Djeci bi napravio krila, ali uzeo bi im ih dok se ne nauce letjeti.
Starijim osobama bi kazao da smrt ne dolazi zajedno sa staroscu vec s napustenoscu.
Toliko stvari bi se naucio od vas, ljudi...

Naucio sam da svi zele zivjeti na vrhu planine, zaboravljajuci
da se istinska sreca skriva u samom nacinu penjanja na vrh.

Naucio sam da kad novorodjeno dijete uhvati svojom malom
rucicom ocev prst, drzi ga zauvijek.
Naucio sam da covjek ima pravo gledati na drugoga odozgor samo
onda kad mu hoce pomoci da bi se podignuo.
Toliko je stvari sto sam se od vas mogao nauciti,
ali u stvarnosti nemam bas puno od toga,
jer kad me polegnu u grob, ne budem vise zivio.

Govori uvijek sto osjetis, a cini sto mislis.
Kad bi znao da te danas posljednji put vidim pospanu, snazno bih te zagrlio
i molio se Bogu da mi dozvoli biti tvojim andjelom cuvarom.
Kad bih znao da su to posljednje minute sto te vidim,
rekao bih ti 'ljubim te' i ne bih glupo pretpostavljao da to znas.
Uvijek ima nekakvo sutra i zivot nam daje mogucnost uciniti dobro djelo, ali ako se varam i danas je sve sto mi ostaje, htio bih ti reci da te veoma ljubim.
Sutra nema nitko, zagarantirano niti mladi niti stari.
Mozda danas posljednji put promatras te koje volis.
Zato nemoj vagati, ucini to danas, jer ako se pokaze da sutrasnji dan ne docekas,
zaliti ces za danom u kojem ti je nedostajalo vrijeme za jedan osmijeh,
za jedan poljubac, da si bio prezauzet da bi im prenio posljednje zelje.

Budi stalno blizu tih koje volis, govori im naglas kako ih trebas,
kako ih ljubis i budi prema njima dobar; nadji vremena reci im
'zao mi je', 'oprosti', 'molim te', 'hvala' i sve ostale rijeci ljubavi koje poznas.
Nitko nece pamtiti tvoje skrivene misli.
Zato moli Boga za snagu i mudrost da bi ih mogao izraziti.
Pokazi svojim prijateljima i bliznjima kako su ti veoma potrebni.

Jedan covek star 92 godine, mali, dobro drzeci i
ponosan, koji je svakog jutra u osam sati bio kompletno obucen, sa
kosom moderno namestenom I savrseno obrijan, iako je skoro sasvim slep,
danas se doselio u staracki dom.
Njegova 70-togodisnja zena skoro je
umrla i time selidbu u dom ucinila neophodnom. Posle mnogo sati
strpljivog cekanja u holu doma, ugodno se nasmesio
kada su mu rekli
da mu je soba spremna. Dok je upravljao svojom setalicom ka liftu,
opisao sam mu njegovu malu sobu, ukljucujuci i roletne koje su bile
okacene na prozoru. " Svidja mi se", rekao je sa entuzijazmom
osmogodisnjaka kome su upravo pokazali novo stene.
"Gospodine Dzons, jos uvek niste videli sobu, sacekajte jos malo!"
"To nema nikakve veze sa ovim", odgovorio je.
"Sreca
je nesto o cemu odlucujete unapred. Da li ce mi se dopasti soba ne
zavisi od toga kako je rasporedjen namestaj, vec kako ja rasporedim
svoje misli.... Vec sam odlucio da mi se dopada. To je odluka koju
donosim svakoga jutra kad se probudim. Ja imam izbor: mogu da provedem
dan u krevetu, brojeci teskoce koje imam sa delovima tela koji vise ne
rade, ili mogu da ustanem iz kreveta srecan zbog onih koji jos uvek
rade. Svaki dan je poklon i dok su mi oci otvorene, mislicu na novi dan
i na sve srecne uspomene koje sam odlozio, bas za ovo doba svog zivota.
Starost je kao bankovni racun. Sa njega podizete ono sto ste tu
ulozili. Moj savet vam je da ulozite mnogo srece u banku secanja! Hvala
vam za vas deo u banci secanja.
Ja jos uvek ulazem!"

Zapamtite pet jednostavnih pravila za srecu:
1. Oslobodite svoje srce mrznje
2. Oslobodite svoj um od briga
3. Zivite jednostavno
4. Pruzajte vise
5. Ocekujte manje"

super.....poučno štivo