Nista živ čovek ne može izgubiti što mu jedno proleće ne bi moglo povratiti, niti može biti čovek trajno nesrećan dok Bog daje da se duša leči zaboravom i zemlja obnavlja prolećem.

Ivo Andrić

PRIČA O ČETVORICI

Bila jednom četvorica po imenu Svako, Neko, Biloko i Niko.
Trebalo je obaviti jedan vrlo važan posao i Svako je mislio da će ga Neko obaviti.
Biloko je to mogao učiniti, a Niko nije hteo.
Neko se zbog toga naljutio jer je to bio posao za Svakoga. Svako je opet mislio da bi ga Biloko mogao obaviti, no Niko nije shvatio da ga Neko ne želi obaviti. Na kraju je Svako krivio Nekoga jer Niko nije učinio ono što je mogao napraviti Biloko.

SAN

Nalazim se na strelištu. Tu je masa raznih meta. Neke sa mehanizmom. Kada pogodiš, mehanizam počne da radi. Cela slika počinje da se kreće uz kloparanje i muziku. Bilo je raznih meta – sve sam ih pogodio.

Onda izlazi sama Devojka U Belom; to je živa meta; drži u ruci jabuku na kojoj zlatnim slovima piše: ŽIVOT.

Gađam ali ništa.

Devojka U Belom mi kaže: "Imao si dosta sreće; dosta si toga pogodio. Od tolikih meta samo si Život promašio".

Ti si napustio ono što si želeo, ja ono što sam imala.

Potrebni smo jedno drugome. Nas dvoje. Nikoga nemamo. Ni sebe nemamo.

Gazim pustom stazom, ništa ne očekujem od sutrašnjeg dana, ni od kojeg dana više, samo je provalija i besmisao preda mnom. I strah.

..A sad je on sjedio pod žiškom, i kosa mu je od zlata, i glas mu je od mekih šapata, i lice mu je čisto i mršavo, i oči drsko djetinje, i više nije važno šta je pričao ni šta mu se dogadjalo, već što se ona otima iz sebe i potire godine i život za koji je mislila da je prihvatila kao svoj jedini, i sa strahom diže brane koje je sa mukom podigla u sebi, sa strahom, da bujica ne odnese sve što je gradjeno, a opet sa slašću, da se oživi trenutak prošlosti.Svejedno šta će poslije biti, jer neće biti ništa, avaj, ništa biti neće, sve će ostati kako jeste, ali je bar otvorila prozor u ono što je bilo.I sluša samo njegov glas, tih je i muški nježan, strast drhti u njemu skrivena, otvara je svu do korijena, ne može više da se sakupi i vrati, vraćanje bi bila muka gora od smrti, on ne priča ono što ostali čuju već ono što ona zna, i samo je to lijepo, i samo je to važno, ni zašto ga više ne bi dala, ni s čim ga sad ne bi zamijenila, i sve ih ona izdvaja i briše, samo on je s njom, i samo njoj govori, i nije sitan, krupniji je, muškiji, i nije dječak, oči su mu modre ali ljepše, govori isto ovako, šašavo, miriše na grad i na elektriku, samo draže, jer govori o njoj i o sebi, i niko ne sluša pa možeš da kažeš šta ti padne na pamet, možeš da luduješ i da se smiješ, možeš i da plačeš, sad ne može da plačeš već stoji uza zid i , zatvorena za njih, , sluša daleki glas što žubori blizu nje,pretače se i vri kao izvorsko klokotanje, tad je prvi put osjetila slast tudjeg govorenja i milost tudjeg pogleda, davno je bilo a sve je u njoj živo i svježe, odakle ta svježina? kako se u njoj sve sačuvalo, bez njene volje, samo od sebe?...
'Magla i mjesečina'
Meša Selimović

... Sretni nikada ni ne razmišljaju o sreći. To je posao za nesretne. Svi primete sreću u nesreći, a o nesreći u sreći razmišljaju samo blesavi. I iskusni ...

... Ostalo mi je nepoznato koga je zvao i gde je tražio svoju devojku, ali kad je pretražio sve, odjednom je počeo da je pronalazi u drugim curicama. Neke su imale takav nosić, neke su hodale kao ona, ili se smejale na isti način, zabacujući lepim pokretom glavu malo udesno, neke su slično njoj ćutale, neke pričale, i Popac ih je narednih godina vodao kao avganistanske hrtove, sakupivši, malo po malo, puno raznih detalja svoje velike ljubavi. Ali nikad mu nije uspelo da ih sve sastavi ...

Đorđe Balašević - ''Tri posleratna druga''

Ponekad je užasno teško sakupiti misli na jednom mestu. Vole da landaraju ulicama ko zna kog svetskog grada. I onda ih loviš mrežom za leptire i osećaš se kao manijak dok se vijate okolo-naokolo bez razloga i cilja. Kako ih sabrati? Na nektar više ne idu, ne lepe se ni za med, na lepe reči ne padaju, od svega ružnog su uvek bežale. Hm... moram im priznati da me poslednjih dana nadmudruju i da su vrlo dobre u tome. Da, da...

"Toliko je bilo u zivotu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je zivjeti. Nesreca je u tome sto tako cesto, krace ili duze, javno ili tajno, hocemo da budemo ono sto nismo, ili da ne budemo ono sto smo. Takvim nasim prohtevima i cudima, kojima ne mozemo vidjeti cilja ni smisla, mi kvarimo svoj kratki zivot vishe nego sto nam ga truju i zagorcavaju ljudi i prilike oko nas. Vrlo rano sam saznao da svaki minut zivota moze biti tezak koliko i zivot ceo. Ko ima i umije, taj ne samo da duze i ljepshe zivi nego i lakshe i boluje i umire. Da mi je naci nekog ko bi zivio umjesto mene. Pravo ocajanje moze da obuzme covjeka kad kod onih koje smatra bliskim umjesto razumjevanja i usrdne pomoci naidje na hladne, oshtroumne analize svojih shvatanja i postupaka... Ko ljudima sve vjeruje, prolazi rdjavo; ko nishta ne vjeruje, josh gore. I tuga je jedna vrsta odbrane. Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama cinjenica da je takva nada mogla da postoji vrijedi toliko da je suvishe skupo placena jednim razocaranjem, pa ma kako ono teshko bilo. Stalno posmatram kolika je neosetljivost osetljivih ljudi na osjetljivosti njihovih bliznjih. Izmedju bojazni da ce se neshto desiti i nade da mozda ipak nece, ima vishe prostora nego sto se misli. Na tom uskom, tvrdom, golom i mracnom prostoru mnogi od nas svoj vjek. Cesto mi se cini da sam gori i slabiji od posljednjeg medju ljudima. Ono sto moze biti i ne biti uvek se, na kraju krajeva, pokori onome sto mora biti..."

Andric

13 životnih fraza ....

Gabriel Garcia Marquez, poznati kolumbijski književnik, novinar, nobelovac i politički aktivist napisao je ovih trinaest životnih fraza.....

1. Volim te ne zbog toga što si ti, već zbog toga sto sam ja kad sam pored tebe.
2. Ni jedna osoba ne zaslužuje tvoje suze, a ona koja ih zaslužuje neće te nikada rasplakati.
3. Samo zato što te netko ne voli onako kako bi ti to volio, ne znači da nisi voljen cijelim njegovim bićem.
4. Pravi prijatelj je ona osoba koja te drži za ruku i dodiruje tvoje srce.
5. Najgori način da ti neko nedostaje jeste da sediš pored njega i znaš da ga nikada nećeš imati.
6. Nikada se ne prestaj smejati, čak ni kada si tužan. Neko će se možda zaljubiti baš u tvoj osmeh.
7. Možeš biti samo osoba na ovom svetu, ali za nekoga ti si celi svet.
8. Nemoj provoditi vreme s nekim kome nije stalo provoditi ga s tobom.
9. Možda Bog želi da upoznaš mnogo pogrešnih osoba pre nego što upoznaš pravu i na tome ćeš mu, kad se to bude dogodilo, biti zahvalan.
10. Ne plači zato što se završilo. Smej se zato što se dogodilo!
11. Uvek će biti ljudi koji će te povrediti. Nastavi verovati, samo budi oprezniji.
12. Postani bolja osoba i budi siguran da znaš ko si pre nego što sretneš nekog novog, a nadaj se da ta osoba zna ko si.
13. Ne brani se toliko. Najbolje stvari događaju se onda kada ih ne očekuješ.

Mister ti si pravi!

Morska zvezda
Šetajući plažom u predvečerje, starac je primetio mladu ženu kako uzima nasukane morske zvezde i baca ih nazad u more. Konačno ju je pristigao i upitao zašto to čini. Odgovorila je da će morske zvezde do jutra izumreti. " Ali plaža se prostire u nedogled i morskih zvezda ima na milione " reče starac. " Zar će tvoj trud učiniti bilo kakvu razliku ? " Mlada žena pogleda morsku zvezdu koju je imala u ruci i baci je u sigurnost mora.
" Za ovu morsku zvezdu postoji razlika "
reče ona.

''Svaki put kada se osetis izgubljenom i zbunjenom, pomisli na drvece i seti se kako ono raste. Ne zaboravi da jedno drvo sa velikom krosnjom i malim korenjem iscupa prvi nalet vetra, dok kroz drvo sa mogo zila i malom krosnjom i sokovi jedva proticu. Korenje i krosnja moraju da rastu zajedno;
moras da budes istovremeno u stvarima i iznad njih, samo tako ces moci da ponudis hlad i zalkon, samo tako ces se, kad za to dodje vreme, okititi cvetovima i plodovima.
I kada se pred tobom otvore mnogi putevi, a ti ne budes znala kojim da krenes, nemoj poci bilo kolim, nego sedi i sacekaj. Disi duboko i s poverenjem u sebe, onako kako si disala onog dana kada si dosla na svet; ne dozvoli da ti nesto odvuce paznju; cekaj i dalje cekaj. Budi mirna, cuti i slusaj svoje srce. Kad cujes njegov glas, ustani i idi kuda te ono vodi.''
S.Tamaro

''Naše oči, same po sebi, vide onoliko koliko i naše naočari. Naše uši čuju, same po sebi, koliko i metalna slušalica na njima. Naš jezik, sam po sebi, govori onoliko koliko i klatno u zvonu.
No, zato što naša duša vidi,naše oči vide. I zato što naša duša čuje, naše uši čuju. I zato što naša duša nosi smisao, jezik govori smisleno.
Da su naše oči kao jezero, bez duše one bi videle kao i jezero što vidi. Da su uši naše kao pećine, bez duše bi one čule koliko i pećine čuju. Da je jezik naš zvučan kao klanto u zvona, bez duše on bi govorio koliko i klatno govori.''
Vladika Nikolaj

АКО
by Radyard Kipling

Ако можеш да останеш миран када на твом путу
сви изгубе главу и прстом показују на тебе;
Ако сачуваш поверење када сви остали сумљају,
Ако им не замериш што немају поверења;
Ако ти чекање не причињава мнго муке.

Ако не лажеш када чујеш лажи,
или Ако не мрзиш када тебе мрзе;
Ако се не правиш сувише добар,нити говориш сувише мудро,
Ако сниваш,али ти снови нису све;
Ако мислиш,али ти мисли остану увек чисте,
Ако умеш да примаш победу и пораз,
Ако примаш једнако једно и друго;
Ако можеш поднети да твоју истину,
Варалице искривљују да би лакше превариле будале;
Ако видиш како у паранпарчад разбијају твој циљ
И ако се сагнеш да подигнеш и покупиш остатке.

Ако можеш да сакузпиш сва твоја добра,
ида их ставиш на коцку,све одједном-
Ако си спреман да поново кренеш,као на почетку;
Ако можеш да си храбар,али никад необразив,
Ако ко можеш да будеш добар,ако можеш да будеш паметан,
а да ниси чистунац ни ситничар,
Ако можеш да задобијеш ПОБЕДУ ПОСЛЕ ПОРАЗА
и да те две варке подједнако примаш,
Ако можеш да сачуваш храброст и главу,када је сви остали губе,
Тада ће краљеви-срећа и победа
Бити заувек твоји послушни робови,
А оно што више вреди,него сви краљеви и све славе
БИЋЕШ ЧОВЕК,СИНЕ МОЈ...