Poziv

Mene ne zanima kako zarađuješ za život.
Ja želim da znam za čim žudiš i da li se usuđujes da sanjaš o tome
da ispuniš čeznju svoga srca.
Mene ne zanima koliko godina imaš.
Ja želim da znam da li ćeš rizikovati da ispadneš budala zbog
ljubavi, zbog snova, zbog avanture koja se zove biti živ.
Mene ne zanima koje planete zakrivljuju tvoj mesec.
Ja želim da znam da li si dodirnuo središte spostvene tuge, da li
su te otvorile izdaje života ili si se skvrčio i zatvorio
iz straha od daljeg bola! Želim da znam možeš li sedeti sa bolom,
sa bolim mojim ili svojim,
ne meškoljeći se da ga prikriješ ili umanjiš ili zatreš.
Želim da znam možeš li drugovati sa radošću, sa radošću mojom ili svojom;
Možeš li se prepustiti divljem plesu i
dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju i ne
upozoravati nas da budemo pažljivi, da budemo realistični,
niti da se setimo svih ljudskih ograničenja.
Mene ne zanima da li je priča koju mi kazuješ iskrena.
Ja želim da znam možeš li razočarati druge da bi bio iskren
prema samom sebi;
možeš li podneti optužbu izdaje i ne izdati spostvenu dušu.
Ja želim da znam možeš li biti veran te stoga dostojan poverenja.
Želim da znam možeš li videti lepotu čak i ako nije lepa svaki dan.
Želim da znam možeš li živeti sa promašajem, sa promašajem
svojim i mojim, i još uvek stajati na rubu jezera i srebrnastoj
mesečini uzvikivati “Da”!
Mene ne zanima gde živiš ili koliko para imaš.
Ja želim da znam možeš li se dići posle noći bola i očaja,
iscrpljen , satrt do srži, i uraditi ono sto se mora uraditi za decu.
Mene ne zanima ko si ti ni kako si se obreo ovde.
Ja želim da znam hoćeš li stati u središte ognja zajedno samnom
i ne ustuknuti.
Mene ne zanima gde ili šta ili kod koga si učio.
Ja želim da znam sta je to što te drži iznutra, kad sve drugo otpadne.
Ja želim da znam možeš li biti sam sa sobom; i da li zaista
voliš društvo u kome se nađes u praznim trenucima.

Snevač sa planine Oraja

Ima reči koje ne znaju da pričaju, čak i kad silno žele. Ima ljudi koje osećaš za svoje i kad su daleki. Ima stvari koje su nedeljive na pola i nemoguće u dvoje. Ima priča koje su neispričane, ali nisu moje. Postoji bezbroj mogućnosti u jednom času i nijedne u hiljadu časova. Ima odluka koje čekaju da budu donete, ali ima i razloga zašto nisu. Ima vremena do starosti i starosti do vremena.

Moja me duša poučavala i naučila me da vreme ne merim rečima: Ovo beše juče, ono će biti sutra. Pre nego što me duša tome naučila, prošlost zamišljah kao nepovratno vreme, a budućnost kao doba do kojeg neću stići. Sada znam da je u trenu sadašnjosti svo vreme, sa svime što nosi i što će doneti.

H. Džubran

- Ako umrem, kako ćeš ostati sam?
- Ako umrem, hoćeš li misliti na mene?
- Ako umrem, hoćeš li se oženiti? Oženio bi se, sigurno. Bol za ženom je kao udarac u lakat, bol je žestok ali kratak. Svi se žene.
- Ostavi se takvih razgovora, molim te - pokušavao sam da je umirim.
- Hoćeš li se oženiti ako umrem?
- Neću se oženiti - odgovarao sam, primoran, iako mi je smiješno.
- Zar si toliko nesrećan sa mnom da se više ne bi ženio?
- Umro bih od tuge, toliko te volim.
- Ne, opekao si se jednom, ne bi i drugi put. A možda i bi, ne bi ni mnogo prošlo od moje smrti.
- A da li bi se ti udala ako ja umrem? - okretao sam na šalu.
- Molim te, ne šali se time! (Lice joj je samrtno ozbiljno.)
- Zašto? Ista je mogućnost i za tebe i za mene. Ali, pusti to. Zašto da mislimo o onome što će biti kroz pedeset godina?
- Biće prije, mnogo prije. Predosjećam to. I bojim se.

Meša Selimovic, Tvrdjava (14. Moc ljubavi)

"Izgubila sam se u nekom paralelnom svetu, privatnosti bez sna, gde se moje telo zauvek zavije u plišani ogrtač, gde užitak prevazilazi granicu podnošljivog i prelije se u dijamantske kapljice u uglovima očiju, gde je meko milovanje njegovih ruku isto mekanim dodirima leptirovih krila, gde se kazaljke na satu okrenu za dvadesetčetiri sata, a ja ostanem da visim na njima."

(Valerie Tasso - Nimfomanka)

Ime ili ličnost: šte je preče?
Ličnost ili blago: šta je veće?
Dobitak ili gubitak: šta je gore?
Doista:
Ko čezne za spoljašnjim neizbežno iscrpi veliko.
Ko juri za blagom, obavežno propusti važno.
Ko je samodovoljan, nema čega da se zastidi.
Ko ume da se obuzda ne poznaje opasnost i živi doveka.

Recept za celu godinu

Uzmi 12 meseci, sasvim ih dobro ochisti od gorchine, cicijashluka, pedanterije i straha. Svaki mesec razlozi na 30 ili 31 dan, tako da su zalihe dovoljne za jednu godinu.
Svaki pojedini dan pripremi od:
- jednog dela rada
- dva dela veselosti i humora
Dodaj:
- 3 supene kashike optimizma
- 1 kashichicu tolerancije
- 1 zrnce ironije
- 1 prstohvat takta
Tada masu obilno prelij ljubavlju.
Gotovo jelo ukrasi buketicima sitnih paznji i dnevno serviraj u dobrom raspolozenju uz sholju osvezavajuceg chaja.
(Katarina Elizabet Goete, majka J.W. von Goete)

Trazila sam ….



Trazila sam Snagu…. i Bog mi je dao poteskoce koje su me osnazile.
Trazila sam mudrost…. i Bog mi je dao probleme koje je trebalo rijesiti.
Trazila sam bogatstvo…. i Bog mi mje dao mozak i tijelo da mogu raditi.
Trazila sam hrabrost…. i Bog mi je dao prepreke koje je trebalo svladati.
Trazila sam ljubav…. i Bog mi je dao ljude kojima je trebalo pomoci.
Trazila sam usluge…. i Bog mi je dao prilike.

Nisam dobila nista od onog sto sam trazila….ali dobila sam sve sto mi je trebalo.

Zivim zivot bez straha i suocavam se sa preprekama i znam da ih sve mogu savladati.

Između mene i tebe tako je malo prostora. U taj procep stao bi tek treptaj svetlosti. U njega se smestila naša čežnja, u njega se smestila naša ljubav. Tako smo blizu ti i ja, a opet tako beskrajno daleko. Deli nas tek delić najmanjeg dela. A ipak, koliko god se trudio, koliko god težio i hteo, nikada me nećes dosegnuti. Između mene i tebe tako je malo vremena. U taj procep stao bi tek treptaj oka. U njega se smestio naš život, u njega se smestila naša sudbina. Tako smo slični ti i ja, a opet tako beskrajno drukčiji. Usprotivilo nam se čudnovato prostranstvo neodređenih razdaljina, prostranstvo koje nije potrebno preći. Ne napreži se uzalud, jedini moj, ne širi svoje ruke ne bi li me zagrlio. Između nas je more beskraja - ne veće, ne dublje od njenog dodira. Ali zar ne znaš? To je more ljubavi i ono će nas zauvek spajati.

Kezele

Mnogo mi se dopalo, morala sam da podelim sa vama!


Cetiri svece su polagano gorele.
Bila je tisina i mogao se cuti njihov razgovor.

Prva sveca je rekla:
"Ja sam mir, ljudi me ne uspevaju sacuvati, nema potrebe
da gorim, mislim da cu se ugasiti." I odmah se ugasila.

Druga sveca rekla je:
"Ja sam vera, nazalost mnogi ljudi imaju povrsnu veru i
ja ih ne zanimam, nema smisla da gorim i dalje. "
Tek sto je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.

Treca sveca je zalosno progovorila:
" Ja sam ljubav, nemam vise snage, ljudi cesto
zaboravljaju na mene. I istog momenta se ugasila.

Nedugo zatim u sobu je uslo dete.
" Sta je to ?" upitalo je dete. "Trebalo je da gorite do kraja."
I rekavsi to, pocelo je plakati.

Tada se oglasila cetvrta sveca:
" Ne boj se, dokle ja gorim, moci cemo da upalimo ostale
svece - ja sam nada."

Prolazeci pored sobe svog sina, otac je bio iznenadjen vidjevsi krevet lepo
namesten i sve uredno spremljeno u sobi.

Tada je video kovertu na jastuku. Na njemu je samo pisalo "Za tatu".

Sa najgorim slutnjama, otvorio je koverat i poceo da cita pismo drzeci ga
drhtavim rukama:

Dragi tata,

Pisem ti sa velikom i tugom i radosti.

Morao sam pobeci sa mojom novom devojkom jer sam htio da izbegnem scene sa
tobom i mamom. U Suzani sam nasao pravu strast, a ona je i tako lepa...Znam
da je vi ne biste prihvatili zbog svih njenih pirsinga, tetovaza i njenog
uskog motoristickog odela, kao i zbog toga sto je ona prilicno starija od
mene.

Tata, imam i radosnu vest - ona je trudna. Suzana kaze da cemo biti veoma
sretni. Ona ima kamp-kucicu u sumi i gomilu drva za lozenje; to ce nam biti
dovoljno za celu zimu. Zelimo da imamo jos mnogo djece.

Suzana mi je otvorila oci cinjenicom da marihuana stvarno ne steti nikome.
Uzgajacemo je i razmjenjivati sa drugima u ljudima u Komuni za kokain i
ekstazy. U medjuvremenu, molicemo se da nauka ipak uskoro nadje lek za SIDU,
da Suzani bude bolje; ona to sigurno zasluzuje.

Ne brini, tata, ja imam vec 15 godina i umem da se brinem o sebi. Siguran
sam da cemo vam kad-tad doci u posetu da vidite svoje unuce.

Tvoj sin Dejan

P.S. Tata, nista od toga nije istina. Ja sam preko puta kod Dragana u kuci.
Hteo sam samo da te podsetim da u zivotu ima mnogo gorih stvari od one
skolske knjizice na mom radnom stolu. Volim te!

Tata, nazovi kada bude bezbedno da mogu da se vratim kuci.

Oki, hvala ti za ove lepe priče.
Da, sve je dobro dok postoji nada.