Mozda vam se i svidi

U
SPOMEN PRIJATELJA



Na
dan pobede, nežni, magleni

Zora
nam se ko privid osmehuje

A
kao udovica, uz grob bezimeni

Zakasnelo
proleće nešto snuje.



Ne
žuri ono da se ispravlja

Na
noge. Miluje i zemlju i travu

I
leptira s ramena na zemlju stavlja

I
prvi maslačak duva u glavu.

LAKO
JE TEBI



Lako
je tebi kad imaš brata,

pa
može da te štiti i brani.

Kad
se u dvorištu igrate rata,

on
uvek stoji na tvojoj strani.

Od
svih je bolji.

Od
svih je jači.

Zato
brat tako mnogo znači.



Lako
je tebi kad imaš brata:

smeš
da se praviš važan pred svima.

U
bioskopu nema karata,

on
samo trepne i - već ih ima.

Na
utakmici nigde mesta,

on
samo migne - tri klinca digne.

Poznaje
svakog konduktera.

Poznaje
svakog poslastičara.

Ima
u gradu tristo drugara.



Meni
je teško jer nemam brata,

pa
pazim s kim se igram rata,

jer
nije svako na mojoj strani,

spreman
da uvek baš mene brani,

A
kad se s drugom decom potučem,

obično
deblji kraj izvučem.



Kod
kuće radim sam za dvoje

i
što je moje i što nije moje:

i
ugalj vučem,

i
rublje skupim,

i
sobu spremim,

i
mleko kupim…



I
tako: pošto nemam brata,

moram
da budem vredan sam,

i
budem dvostruko vredan sam,

i
da odrastem sasvim sam.



Od
svega što na svetu znam

najstrašnije
je kad si sam.

NAJLJUBAVNIJA
PESMA



Ovo
je zaista najljubavnija pesma,

a
ni reči o ljubavi.

Svim
pajacima i lutkama otkinute su glave

i
oni tako leže u ćošku

bespomoćni

i
bačeni.

Neko
u ovoj sobi više neće da bude dete.

Neko
u ovoj sobi tri dana ne može da ruča.

Neko
u ovoj sobi samo ćuti,

ćuti,

i
gleda kroz prozor kako jesen sa lišćem i vetrom

putuje
preko pokislih gradskih krovova

za
pticama.

Ovo
je zaista najljubavnija pesma,

a
ni reči o ljubavi.

…

"Usne
jedino zato postoje

da
s nekim podeliš nešto svoje"

...


"Sve
bi se jednim imenom zvalo.

Ðački.


I
ženski.

I
naivno.

Jedino
bi se muški i mangupski preživalo"

NE
ČEKAJ



Ne
čekaj da ti se pridružim

Život
je odavno prošao,

Ne
čekaj ni kratko zdravo

Drugi
je odavno došao!



Ne
čekaj da šetamo dugo

U
plave beskrajne noći,

Ne
traži da ti se vratim

Jer
druga će ti doći!



Ne
čekaj da jorgovan cveta

Kažeš,
to je najlepše doba,

Znam,
već si ga zaboravio

Ili
ga pamtiš do groba?!

SAMA



Da
li u ovom životu

Vlada
svetlost itama,

Zašto
sam ja u njemu

U
duši večito sama?!



Da
li od prošlosti živim

Koju
prekriva skrama,

Pitam
se zašto sam u njemu

U
dušiostala sama?!



Moje
utehe guta

Duboka
velika jama,

Zašto
sam ja u njemu

U
duši potpuno sama?!



Zašto
srce zatreperi

Kao
od vatre slama,

Zašto
sam ja u njemu

U
duši potpuno sama?!



Život
se večito menja

I
tuga, i radost, itama

Samo
ja ostajem po starom
U
duši večito sama?

AKO
IKADA KRENEM



Ako
ikada krenem, neću se više vraćati

Niti
se okretati da ti vidim lice!



Ne
gledaj u oči moje mutne

Ne
pokazuje sažaljenje, neću ga!



Ne
dozvoli sebi da me moliš

Moje
su nade su odavno umrle

A
moja strepnja iščezla!



Ne
čekaj da ti kažem ni poslednje zdravo,

Ni
zbogom, ono je davno rečeno među nama!



Ne
očekuj da ću ti pritrčati,

Jer
ako ikada krenem neću se više vratiti!

DVE
TUGE



Ako
navratiš do moje duše

Zastani
da se odmoriš,

Ako
nisi bio voljen

Ostani
da te zavolim!



Ako
si se izgubio i

Ne
znaš više puta,

Dođi
da te zavolim

Da
ti srce ne luta!



Ako
i tvojoj duši

Treba
toplota i nežnost,

Dođi
do moga srca

Tu
ćeš imati prednost!



Ako
osetiš patnju i nemir

Lakše
je u dvoje,

Kad
se sastanu dve tuge

Verovatno
se u sreću spoje?!