Složna Braća Indeks


 
PrijemPrijem  GalerijaGalerija  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  PristupiPristupi  Video igreVideo igre  

Delite | 
 

 Valjevo

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
misterNO
Admin
avatar

Muški
Broj poruka : 822
Lokacija : Valjevo
Datum upisa : 30.01.2007

PočaljiNaslov: Valjevo   Sub Feb 24, 2007 5:04 pm
















Poslednji put izmenio dana Sub Maj 19, 2007 1:32 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
draganva
Admin
avatar

Muški
Broj poruka : 2797
Godina : 45
Lokacija : Valjevo
Datum upisa : 30.01.2007

PočaljiNaslov: Re: Valjevo   Pet Apr 06, 2007 11:53 am



Opština Valjevo se nalazi u Zapadnoj Srbiji i centar je Kolubarskog okruga koji obuhvata još pet manjih opština (Mionica, Osečina, Ub, Lajkovac i Ljig) sa ukupno blizu 200000 stanovnika. Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, Valjevo ima 96761 stanovnika, od čega je 61270 gradsko i prigradsko, a 35491 seosko stanovništvo. Prostire se na 905 kvkm površine i nalazi se na prosečnoj nadmorskoj visini od 185 metara. Grad je formiran na obalama reke Kolubare, pritoke Save. Valjevski kraj ima blagu, umerenokontinentalnu klimu.

Valjevo ima povoljan geografski položaj. Od glavnog grada Srbije, Beograda, udaljeno je 100 km i nalazi se u neposrednoj blizini jedne od najvažnijih republičkih saobraćajnica – Ibarske magistrale, koja spaja sever i jug Srbije. Kroz Valjevo prolaze i magistralni putevi ka Jadranskom moru, Bosni i Hercegovini, plodnoj Mačvi i dalje ka žitnici Vojvodini, spajajući Valjevo sa drugim značajnim centrima Zapadne Srbije – Šapcem, Užicem, Loznicom i Bajinom Baštom. Kroz Valjevo prolazi i pruga Beograd-Bar, koja spaja glavni grad sa Crnom Gorom, odnosno Jadranskim morem.
Najstariji tragovi boravka ljudi na ovom području potiču iz paleolita i otkriveni su u obližnjoj Petničkoj pećini. Od sačuvanih pisanih dokumenata u kojima se spominje Valjevo, najstariji je otkriven u dubrovačkom Arhivu i datira iz 1393. godine. Valjevo je nastalo kao srednjevekovni trg na raskrsnici puteva koje su pohodili čuveni dubrovački trgovci. U svojim putopisima ga spominju Evlija Čelebija (1660), Feliks Kanic (1860 i 1888) i Hans Fogel (1913). U centru grada, na desnoj obali Kolubare, je stara čaršija iz turskog vremena – Tešnjar, poreklom iz 17. veka, ali je današnji izgled s kraja 19. veka. Najstarija sačuvana zgrada u Valjevu je Muselimov konak sa kraja 18. veka u kojoj su bili zatočeni knezovi Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin pre pogubljenja u februaru 1804. Ovaj događaj, poznat u srpskoj istoriji kao "seča knezova", ubrzao je ustanak protiv viševekovne turske okupacije, tako da sada Muselimov konak predstavlja Muzej Prvog i Drugog srpskog ustanka. Sa brežuljka iznad centra grada dominira kula Nenadovića iz 1813. godine, koja je u to vreme služila kao barutana, a obnovio ju je 1836. knez Miloš Obrenović.

_________________
Kad nešto želiš, naći ćeš način,
kad nešto ne želiš, naći ćeš razlog...


Poslednji put izmenio dana Pet Apr 06, 2007 12:03 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://slozna-braca.editboard.com/index.htm
draganva
Admin
avatar

Muški
Broj poruka : 2797
Godina : 45
Lokacija : Valjevo
Datum upisa : 30.01.2007

PočaljiNaslov: Re: Valjevo   Pet Apr 06, 2007 11:54 am

U blizini Valjeva je Brankovina – postojbina čuvene srpske porodice Nenadović iz koje su potekli vođe Prvog srpskog ustanka, ministri prve srpske vlade, duhovne vođe i putopisci – knez Aleksa, prota Mateja, vojvode Jakov, Sima i Jevrem, književnik Čika Ljuba, kao i kraljica Persida, majka kralja Petra Oslobodioca. U Brankovini je provela detinjstvo (rođena u obližnjoj Rabrovici) i završila osnovnu školu najpoznatija srpska pesnikinja Desanka Maksimović. Desanka je celog života ostala emotivno vezana za Brankovinu, često joj se vraćala i tu provela poslednje godine svog života, da bi po sopstvenoj želji bila i sahranjena pod stoletnim hrastovima crkvene porte u Brankovini. Znamenitosti Brankovine su sabrane u kulturno-istorijski kompleks koji obuhvata crkvu Svetog Arhanđela – zadužbinu prote Mateje, Protinu školu, Desankinu školu, staru sudnicu, vajat porodice Nenadović, grbove Nenadovića i Desanke Maksimović, kao i stare kuće "sobrašice" u prelepoj porti brankovinske crkve.

U neposrednoj blizini Valjeva se nalaze poznati srpski srednjovekovni manastiri. Manastir Ćelije, smešten u živopisnom kanjonu reke Gradac, potiče iz 14. veka. Poznat je po čuvenom teologu dr Justinu Popoviću, koji je tu bio duhovnik od 1948. do sedamdesetih godina prošlog veka. Arhimandrit Justin Popović je autor mnogih značajnih studija o pravoslavlju i jedan od osnivača Srpskog filozofskog društva. Ćelije, zajedno sa obližnjim manastirom u Leliću, predstavljaju stecište velikog broja hodočasnika tokom čitave godine. U Leliću su mošti Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, čuvenog religioznog mislioca, doktora filozofije sa Oksforda, autora velikog broja religioznih i filozofskih dela, najpoznatijeg srpskog duhovnog prosvetitelja posle Svetog Save. Manastir Pustinja iz 17. veka, za koji se osnovano veruje da je postojao i u ranom srednjem veku, veoma je značajan po osobenoj arhitekturi (raška škola) i vrednim, dobro očuvanim freskama, među njima se ističe freska Svetog Jovana Krstitelja koja je pod zaštitom UNESKO-a. Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Valjevu podignuta je 1836.godine, a u toku je izgradnja novog svetilišta na ušću Graca u Kolubaru, Hrama Vaskrsenja Gospodnjeg.

Venac valjevskih planina (Medvednik, Jablanik, Povlen, Maljen, Suvobor) sa pitomim brdima koja okružuju grad predeo je čistog vazduha, lekovitog bilja, šumskih plodova i divljači. Priroda je sačuvana od industrijalizacije, zemljište nezagađeno, tako da je i hrana zdrava, a odlične su i mogućnosti za lov i ribolov u planinskim rekama. Vazdušna banja Divčibare je idealna za odmor, rehabilitaciju i rekreaciju. Divčibare, visoravan na planini Maljen sa izletničkom tradicijom od 100 godina, ima prosečnu nadmorsku visinu od 1000 metara. Udaljeno je 38 kilometara od Valjeva i 110 kilometara od Beograda. Epitet "vazdušna banja" potiče od blagotvornosti Divčibara za disajne organe koja nastaje sudaranjem morske, karpatske i panonske klime. Karakteristika ovog izletišta je privatni smeštaj. Planinarski domovi na ostalim valjevskim planinama mogu prihvatiti zaljubljenike u visoke predele.
Banja Vrujci nedaleko od Mionice ima lekovito blato za reumatske bolesti, ali i hotelsko-sportski kompleks sa bazenima.

Klisura reke Gradac, čiji se tok, sa skoro netaknutom prirodom, završava u centru grada, omiljeno je izletište Valjevaca u vrelim letnjim danima. Gradac je jedna od najčistijih evropskih reka, što dokazuje i prisustvo vidri, koje nastanjuju isključivo čiste vode. Obiluje potočnom pastrmkom, tako da je raj za ljubitelje pecanja na mušicu. Stare vodenice potočare su jedan od simbola ovog zaštićenog prirodnog dobra površine 1300 hektara, koje je opština poverila na staranje Ekološkom društvu "Gradac".
U Petnici na 5km od Valjeva nalaze se otvoreni bazeni i tereni za male sportove, kao i jezero Pocibrava – stecište kupača i ribolovaca.

Najznačajnije ustanove kulture su Narodni muzej, pod čijim okriljem su i Muzej Prvog i Drugog srpskog ustanka i postavke u Brankovini, Zavod za zaštitu spomenika kulture, Istorijski arhiv, Gradska biblioteka sa naučnim, zavičajnim i dečijim odeljenjem, Dom kulture sa dobro opremljenom scenom i salom od 630 mesta, omladinski centar sa "Galerijom 34" za izložbe i tribine. Valjevo ima dve elitne galerije: Modernu galeriju sa stalnom postavkom Ljube Popovića (period 1953-63), poklon-zbirkom dosadašnjih izlagača i konceptom predstavljanja slikarstva fantastike na tragu čuvene "Mediale", i Internacionalni umetnički studio "Radovan Mića Trnavac" koji priređuje izložbe stranih slikara različitih stilova. KUD "Abrašević" ima renomirani hor, folklorni, muzički i dramski asambl. Osim "Abraševića" pozorišne predstave igraju privatno pozorište "Mala scena" i Dramski studio valjevske gimnazije. Najpoznatije kulturne manifestacjie su Tešnjarske večeri i Ju džez fest, a prate ih letnji književni razgovori u Dvorištu biblioteke i Desankini majski razgovori, uz dodelu godišnje pesničke nagrade Zadužbine Desanke Maksimović u Brankovini.
GRADSKE MANIFESTACIJE


  • Svetosavka atletska trka (27. januar)
  • Dečiji festival sporta i rekreacije na Divčibarama (februar)
  • Festival flautista muzičkih škola i akademija (mart)
  • Festival autorskog filma (april)
  • Ju džez festival (prvi vikend u maju)
  • Desankini majski razgovori (Valjevo – Brankovina 15-16. maj)
  • Međunarodni festival dečijeg folklora (maj)
  • Republička smotra recitatora (maj)
  • Dani lekovitog bilja na valjevskim plninama (poslednji vikend juna)
  • Dani dečije kulture (maj-jun)
  • Dani maline u Brankovini (jun)
  • Petrovdanski dani u Valjevskoj Kamenici (11-12. jul)
  • Reli džipova valjevskim planinama (jul)
  • Dvorište – književne večeri (jul-avgust)
  • Tešnjarske večeri (druga polovina avgusta)
  • Skup motociklista (avgust)
  • Oktobarski susreti pisaca – Desanki u čast (oktobar)
  • Dani gljiva na Divčibarama (prvi vikend oktobra)

_________________
Kad nešto želiš, naći ćeš način,
kad nešto ne želiš, naći ćeš razlog...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://slozna-braca.editboard.com/index.htm
oki

avatar

Broj poruka : 3728
Godina : 45
Datum upisa : 31.01.2007

PočaljiNaslov: Re: Valjevo   Pet Maj 04, 2007 12:41 pm

Evo, i od mene sličica jednog dela Valjeva!

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
oki

avatar

Broj poruka : 3728
Godina : 45
Datum upisa : 31.01.2007

PočaljiNaslov: Re: Valjevo   Sub Nov 03, 2007 9:43 pm



Gradac
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
oki

avatar

Broj poruka : 3728
Godina : 45
Datum upisa : 31.01.2007

PočaljiNaslov: Re: Valjevo   Pon Nov 05, 2007 8:56 am

SVET DIVLJINE U SRCU GRADA

Klisura reke Gradac spada u zaštićena područja Republike Srbije. Ekolozi je smatraju najčistijom rekom u zemlji

Klisura reke Gradac spada u zaštićena područja Republike Srbije. Ekolozi je smatraju najčistijom rekom u zemlji. Predstavlja poslednje stanište vidri u Evropi, ali i nekih drugih ugroženih vrsta. U njenim gudurama još se mogu videti vodenice stare nekoliko vekova, vajati i drugi oblici nekadašnjeg neimarstva. Klisura je omiljeno izletište Valjevaca i njihovih gostiju. Osim njih, ovde dolaze i poklonici verskih putovanja, kao i istinski zaljubljenici u prirodu.

Mesto gde se umire od starosti

Gradac je rečica koja se u Kolubaru uliva u centru grada. Međutim, nekoliko stotina metara dalje, slika se menja. Umesto urbanih pejzaža, izranja svet divljine. U blizini ušća je podignuta brana ispred koje je stvoreno malo jezero. Kristalno čista voda podseća na veliki akvarijum u kom se šepure razne vrste riba. Najbrojnija su jata pastrmki, koja kod pasioniranih pecaroša izazivaju razne emocije. Na njihovu žalost, stroga pravila Ekološkog društva u vezi s količinom ulova i dopuštenim vrstama mamaca doprinose da većina ovih rečnih kraljica umire od starosti. Razočarani su i ljubitelji brčkanja. Voda je tokom leta toliko hladna da se samo najodvažniji usuđuju da zarone. Zadovoljne su jedino pivopije. Flaša se u vodi ohladi brže nego u frižideru.

Duž same obale je otvoreno nekoliko malih restorana, koji su veoma srećno uklopljeni u ambijentalnu celinu. Većina kafanskih objekata predstavlja preuređene stare vodenice, ali buke nema nigde. Dok gosti u neposrednoj blizini vode satima vežbaju „isključivanje mozga", tišinu i mir remete jedino radoznale patke, plovke, guske i razne vrste divljih kokošaka. Ljubitelji aktivnog odmora mogu probati veštinu jahanja u konjičkom klubu u Deguriću, do kojeg se iz pravca Valjeva stiže samo uskom pešačkom stazom. Uživaćete u prelepim pejzažima pored reke, a još više u malom kafiću pored štale u kom se muzika čuje i usred bela dana.

Jedno od zanimljivih mesta jeste ekološko domaćinstvo Vladana Brankovića, koje se nalazi u neposrednoj blizini manastira Ćelije. Od puta je udaljeno oko 200 metara, ali se pešačenje višestruko nagrađuje. Da bi se uživalo u zaista nesvakidašnjoj atmosferi kanjona, neophodno je, međutim, ispuniti nekoliko uslova. Prvi je da ste vični akrobatici. Jedini način da se pređe reka jeste uz pomoć položenog brvna, a alternativa je pešačenje kroz vodu. Na koji god način da se stigne, čeka vas zanimljiv odbor za doček. Stado divljih koza, koje ovde obavlja neku vrstu recepcionerskog posla, s velikim interesovanjem se prihvata svakog gosta. Zauzvrat, ponuda restorana obuhvata i kvalitetan kozji sir, koji se retko gde može pronaći. Jedna od novina je da je preduzimljivi domaćin odlučio da proširi turističku ponudu. U toku je izgradnja nekoliko vajata, tako da se već od narednog leta ovde može i prespavati.

Selo episkopa

Klisura reke Gradac je poznata i po nekoliko manastira i kulturno-istorijskih spomenika. Najpoznatiji je manastir Ćelije, zadužbina kralja Dragutina iz 14. veka. Danas je to ženski manastir s jednim od najpriznatijih crkvenih horova. U prošlosti, međutim, ovde su živeli monasi i nadaleko čuveni duhovnici. U porti crkve je sahranjen Ilija Birčanin, narodni vojvoda i prva žrtva seče knezova. Kao iguman, krajem 18. veka, ovde je boravio i Bogu se molio Hadži Ruvim, još jedna žrtva dahijskog zuluma. U crkvenim krugovima je pokrenuta inicijativa da se i ovaj hrišćanski mučenik kanonizuje u svetitelja. Za sveca se predlaže i doktor Ava Justin Popović, takođe iguman manastira Ćelije. Smatra se jednim od najvećih duhovnika i teoretičara Srpske pravoslavne crkve. Bez suda i krivice, posleratne vlasti osudile su ga na doživotnu izolaciju. Više od tri decenije, sve do smrti 1979. godine, otac Justin je živeo iza manastirskih kapija. Dovoljno dugo da ostavi dubok trag u pravoslavnoj misli i dogmatici.

Prva slova i osnovna znanja o životu ovde je sticao i sveti Nikolaj Velimirović. Nekadašnji vladika žički i ohridski rođen je u selu Lelići, koje se nalazi na uzvišenju iznad klisure. Umro je u Americi polovinom prošlog veka, a pre desetak godina njegove mošti su prenete u rodni kraj. Spokoj su našle u manastirskoj crkvi, a u neposrednoj blizini otvoren je i muzej. U seoskoj kući skromnih dimenzija, izgrađenoj u šumadijskom stilu, izložene su lične stvari, dokumenta i rukopisi narodnog svetitelja.

Nije na karti

Za širu javnost Gradac je i dalje nepoznat. Nema ga na geografskim kartama, još manje na turističkim mapama. Osnovni razlog je, kako ovde kažu, nedostatak adekvatnog hotelskog smeštaja. I dok se svet sve više okreće eko i etno turizmu, odmoru u brvnari ili nekoj planinskoj kući, mi još gradimo kule u vazduhu. Ali, to je već neka druga priča.

Lelići su siromašno planinsko selo s malo ljudi i još manje kuća. Većina ih je razbacana po okolnim brdima i visovima. Ipak, Nikolaj nije jedini božji sluga dostojan vladičanskog štapa koji je ovde rođen. Odavde potiču i blagopočivši vladika šabačko-valjevski Jovan, kao i episkop Artemije, glava Raško-prizrenske eparhije. Zbog svega se kanjon Gradca ponekad naziva i dolinom svetaca, što donekle objašnjava mir i spokojstvo koje se može osetiti na svakom koraku.

Istine radi, treba spomenuti da dolina ima i drugu stranu. Kada zavlada noć, koja se u tesnac spušta brzo i bez upozorenja, sve postaje drugačije. Žubor vode, kloparanje vodeničnog kamena, glasovi raznih životinja i drugi zvuci lako se pretvaraju u nejasnu simfoniju prirode, koju svako doživi na različit način. Oni maštovitiji i strahu skloniji, u ovim notama obično čuju sve ono što slute i čemu se ne raduju. Počev od raznih drekavaca, koji su nekoliko godina punili i stupce dnevne štampe, pa sve do nadaleko poznatog srpskog vampira - Save Savanovića. Njegov idejni tvorac, srpski književnik Milovan Glišić, slučajno ili ne, rođen je baš ovde - u klancu reke Gradac.
Tekst i foto: Vlada Arsić
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
oki

avatar

Broj poruka : 3728
Godina : 45
Datum upisa : 31.01.2007

PočaljiNaslov: Re: Valjevo   Pon Nov 05, 2007 10:26 am







Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Valjevo   

Nazad na vrh Ići dole
 
Valjevo
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Složna Braća Indeks :: SLOŽNA BRAĆA :: GRADOVI-
Skoči na: