Hrvatska odustaje od tužbe za genocid?

Hrvatska odustaje od tužbe za genocid?
Mislim da ne treba insistirati na nastavku, izjavio pravni zastupnik Hrvatske u sporu protiv Srbije Ivan Šimonović







Međunarodni sud pravde


Hrvatska će verovatno odustati od tužbe protiv Srbije za zločin genocida koju je pred Međunarodnim sudom pravde podnela 1999. godine. Pošto je ovaj sud odbacio optužbu Bosne i Hercegovine da je zvanični Beograd odgovoran za genocid u toj zemlji, pravni zastupnik Hrvatske u sporu protiv Srbije Ivan Šimonović veruje da bi trebalo odustati od tužbe. „Mislim da Hrvatska ne treba da insistira s nastavkom tužbe ako ono što želi postići, ili barem najvažnije ciljeve, može ostvariti vansudskom nagodbom. To u sadržajnom smislu nije odustajanje, već ostvarivanje ciljeva drugim putem”, kaže Šimonović, uz napomenu da „o sudbini hrvatske tužbe protiv Srbije odlučuje vlada”.
Juče niko od zvaničnika hrvatske vlasti nije komentarisao ovu izjavu, a ni sam Šimonović nije pojasnio šta misli pod „vansudskom nagodbom”. Ipak, retko ko sada u Hrvatskoj veruje da bi tužba protiv Srbije mogla biti uspešna, pogotovo što i najveći ratni zločin počinjen na jednom mestu – onaj na Ovčari u Vukovaru – ni prema jednoj tužbi pred Haškim sudom za ratne zločine nije okarakterisan kao genocid (za razliku od masakra u Srebrenici koji je u presudama Tribunala definisan kao genocid, što je i bio jedan od razloga da ga tako opiše i najviši svetski sud). Zato je teško zamisliti da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju (kao pravnu naslednicu SRJ i SCG) krivom za genocid na tlu Hrvatske u proteklom ratu. U tužbi Hrvatske protiv tadašnje SR Jugoslavije navodi se da je za vreme „agresije” poginulo 11.000 ljudi, da se 3.000 vodi kao nestalo i da je bilo 55.000 ranjenih. „Politika” je juče objavila mišljenje profesora Tibora Varadija (zastupnika Beograda pred Međunarodnim sudom pravde) da odluka ovog suda u bosanskom sporu protiv Srbije konačno presuđuje i prirodu rata u BiH: to nije bila „agresija” Srbije na Bosnu, kako je vlada u Sarajevu do sada uvek tvrdila. Nije verovatno da bi sud u Hagu drugačije odlučio kad je reč o prirodi rata u Hrvatskoj, tim pre što se tužba Zagreba protiv Beograda za agresiju odnosi i na period kada je Stjepan Mesić bio predsednik Predsedništva SFRJ, s kancelarijom u Beogradu.
Na Šimonovićevu izjavu o povlačenju tužbe javno je za sada reagovao samo „autor”, odnosno podnosilac hrvatske tužbe, nekadašnji ministar pravde Zvonimir Šeparović. On smatra da presuda u slučaju tužbe BiH protiv SRJ „nije razlog za odustajanje Hrvatske” od sličnog procesa. Šeparović traži da se ne odustaje ni od tužbe protiv Crne Gore, jer je, po njemu, za vreme rata „genocid izvršen u Vukovaru, u selu Škabrnja kod Zadra, mestu Voćin u zapadnoj Slavoniji i oko Dubrovnika”. Tako nešto nikada nije tvrdila čak ni tužiteljka u Haškom tribunalu Karla del Ponte, pa ni njena prethodnica Luiz Arbur.
Kad je reč o Tribunalu, velika je verovatnoća da presuda Međunarodnog suda pravde može bitno uticati na procese koji se pred Haškim tribunalom vode, ili će se tek voditi, za zločine u Hrvatskoj i u Srebrenici. Tužilaštvo će, po svoj prilici, morati definitivno da odustane od zahteva da se za učešće u srebreničkom pokolju sudi i bivšem šefu Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i bivšem pomoćniku načelnika te službe Franku Simatoviću. Međunarodni sud pravde je kategorično utvrdio da jedinica „Škorpioni” nije bila pod kontrolom Srbije.
Hrvatski pravnici se iz drugog razloga „teše” presudom u sporu BiH protiv Srbije. „Ako je Međunarodni sud pravde tako visoko postavio zahteve za dokazivanje odgovornosti država, onda bi se to bar donekle moglo odraziti i na povisivanje zahteva za dokazivanje zajedničkog zločinačkog poduhvata pred Haškim tribunalom”, kaže Ivan Šimonović. On, kako prenosi „Jutarnji list”, pre svega misli na optužbe protiv hrvatskih generala za zločine tokom „Oluje”. Haškom tužilaštvu biće sada teže da dokaže da je u Hrvatskoj postojao zajednički zločinački poduhvat, za šta se terete optuženi generali, uključujući i Antu Gotovinu, piše zagrebački dnevnik.
Međutim, agencija Sense, koja prati rad Haškog tribunala i bliska je tužilaštvu, piše da bi moglo da se desi upravo suprotno, odnosno da jedno suđenje pred Tribunalom obori presudu Međunarodnog suda pravde. Ta agencija navodi da se u optužnici protiv nekadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića tvrdi da je on 13. jula 1995. naredio tridesetorici oficira VJ da preuzmu dužnost u Republici Srpskoj, uključujući i srebreničku oblast. Uz to, tužilaštvo tvrdi da je VJ navodno 1994. i 1995. tajno organizovala obuku Desetog diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske koji je učestvovao u masakru u Srebrenici. „Ako presuda Perišiću potvrdi ove navode, oni bi predstavljali ’kariku koja nedostaje’ koju Međunarodni sud pravde nije mogao da pronađe kad je odlučivao o odgovornosti Srbije za genocid u Srebrenici”, piše Sense. Niti jedan drugi ozbiljan pravni autoritet ne tvrdi ništa slično.Još jedan bizarni detalj u vezi sa presudom Međunarodnog suda pravde: bosanski agent Sakib Softić sada tvrdi da bi njegova tužba za genocid uspela da je Slobodan Milošević poživeo. Ta je smrt za Bosnu bila „tragična”, veli Softić, koji misli da još postoji mogućnost da se negde otkrije „pismena naredba Slobodana Miloševića Ratku Mladiću da počini genocid”.