Zatvorena ruska izložba u Aušvicu

Zatvorena ruska izložba u Aušvicu
Poljska strana nezadovoljna načinom na koji Moskva predstavlja Drugi svetski rat







Stalno podsećanje na zločin: Aušvic


Uprava muzeja u koncentracionom logoru Aušvic odlučila je da se zatvori ruska izložba zbog, kako je obrazloženo, načina na koji Moskva predstavlja Drugi svetski rat.
U Aušvicu dosta zemalja ima vlastite izložbe koje same pripremaju i u njih se muzej dosad nikad nije mešao. Na zatvaranje ruske uprava se odlučila, sigurno s političkim blagoslovom, ako ne i na politički nalog, zbog toga što ona govori o žrtvama holokausta na zapadnim delovima teritorije današnje Ukrajine i Belorusije kao o građanima SSSR. A radi se, kako se ukazuje, u stvari, o poljskim građanima jer je SSSR „oteo” 1939. Poljskoj njene istočne delove na osnovu tajnog dogovora u čuvenom paktu Molotov–Ribentrop. Tim paktom su, kao što je poznato, hitlerovska Nemačka i staljinistički Sovjetski Savez podelili sfere uticaja i teritorije u istočnoj Evropi, a SSSR je, osim istočne Poljske, dobio i delove Baltika, to jest sadašnje baltičke zemlje Estoniju, Litvaniju i Letoniju.
Time se samo produbljuju postojeća neslaganja i neprijateljstvo koje se više i ne skriva poslednjih godina. Posle pobede konzervativno-hrišćanske stranke Pravo i pravda na parlamentarnim i Leha Kačinjskog na predsedničkim izborima krajem 2005, sporovi su učestali, a retorika postala oštrija. Poljska vlada je prošle godine blokirala pregovore o novom sporazumu Rusije i EU zbog toga što je Moskva zabranila uvoz poljskog mesa.
Poljaci su teško ozlojeđeni što će novi ruski gasovod za Nemačku voditi skupljom i težom trasom – dnom Baltika, a ne kroz poljsku teritoriju. A Rusiji se nikako ne sviđa što Amerikanci pregovaraju s Varšavom o postavljanju raketne baze u Poljskoj. Pokazatelj trenda u međusobnim odnosima je bila „demonstracija” Putina lane – on je prilikom turneje po srednjoj Evropi posetio Češku i Mađarsku, ali ne i Poljsku.
Zanimljivo je da se za celu ovu stvar saznalo ne iz Poljske nego preko pisanja ruskog lista „Komersant”. Ruska strana se zasad izgleda ograničila na konstatacije o tome da Poljaci prepolitizuju stvari i prekrajaju istoriju.
Odnosi između dve zemlje, naročito kada se tiče poljske strane, i dalje su teško opterećeni nezaraslim ranama i neizmirenim računima iz novije istorije, posebno Drugog svetskog rata. Slučaj sa zatvaranjem ruske izložbe u Aušvicu pokazuje da su gotovo neiscrpne mogućnosti da se ta pitanja i rane i dalje otvaraju.

Mi, Slovenski narodi, najvise smo, pored Jevreja, stradali za vreme Drugog svetskog rata. Prvo, od internacionalnog marksizma-komunizma, uvezenog sa zapada. Zatim smo stradali od nacista i njihovih saradnika koje su oni naoruzavali i stitili (ustase, Siptari, Madjari...), a ni nasi pravoslavni susedi(nesloveni), Grci i Rumuni, nisu mnogo bolje prosli. Nadajmo se da ce nas istorija opametiti i okrenuti jedne drugima, da u bratskoj slozi pogledamo u buducnost.