Iz podzemnog grada u egzil

Poslednji srpski (jugoslovenski) kralj Petar Drugi Karađorđević pre tačno 66 godina proveo je u odstupanju nekoliko dana u tajnom podzemnom gradu u Malom Zvorniku. Bio je to njegov poslednji boravak u Srbiji


Podzemno sklonište, mesto odakle je kralj Petar otišao u egizl


Odnedavno se govori o tome da bi posle 66 godina izgnanstva poslednji srpski kralj Petar Drugi Karađorđević mogao biti sahranjen u Srbiji, na Oplencu, gde počivaju i njegovi preci. Inicijativu o prenosu posmrtnih ostataka kralja Petra iz Libertivila (SAD) u Mauzolej svetog Đorđa na Oplencu pokrenuo je Krunski savet povodom proslave 200 godina Prvog srpskog ustanka.

Da se o tome sve ozbiljnije razmišlja potvrdio je nedavno i sin kralja Petra, princ Aleksandar Drugi, koji je u intervjuu američkim novinama izrazio očekivanje da će se prenos posmrtnih ostataka jedinog monarha koji je sahranjen na američkom tlu desiti uskoro. Kralj Petar Drugi Karađorđević umro je 3. novembra 1970. godine posle duge i teške bolesti u Denveru (Kolorado, SAD) u 47. godini.

Manje je poznato da je poslednje mesto u Srbiji u kojem je kralj Petar boravio bio Mali Zvornik. Sredinom aprila 1941. godine sa dvorskom svitom kralj se posle nemačkog napada sklonio u zapadni deo Srbije. Tu je proveo nekoliko dana, a zatim je, uoči same kapitulacije, prešao Drinu, i odstupio iz zemlje. Jedan od poslednjih Srba koji su ga videli u zemlji je, danas 75-godišnji, meštanin Malog Zvornika Slavko Arsić, tada devetogodišnji dečak. Kralj Petar Drugi je tada imao sedamnaest godina.

Slavko se seća: Pođem u školu pored skloništa gde je bio sa svojim obezbeđenjem. Vidim ga svako jutro, umiva se. Lep čovek, svečano odelo, pomislim, zar tako mlad čovek kralj da bude. Bilo je oko njega još desetak ljudi, žandarmerija u odstupanju.

Slavko i njegov brat Slavoljub Arsić pričaju i kako je Mali Zvornik izgledao po odlasku kralja i kraljevske svite. U skloništu je ostalo dosta stvari, i to mahom skupocenih, srebrnog escajga, nekih komada nameštaja, antikviteta, što je preteklo i što se nije moglo preneti preko Drine u nekoliko automobila ostalo je tu. Neki od meštana su to posle razvlačili i nosili kućama, jer bi ionako dopalo Nemcima. Bilo je, sećaju se danas, čak i mrtvih, jedan Zvorničanin je ubijen kada je po treći put došao konjskom zapregom da tovari sanduke sa kraljevom zaostavštinom.

Sveštenik Mileta Tovarović kazuje nam još jednu zanimljivost koja je ostala zapisana i u opštinskim almanasima. Zvornik je 4. jula 1919. godine posetio kralj Aleksandar Karađorđević, a na slici se može videti i slogan okupljenog naroda „Dobro nam došao, mili Oslobodioče”. On je bio jedini državnik koji je posetio Zvornik, a kasnije je most između Malog Zvornika i Zvornika nazvan njegovim imenom.

Baš preko tog mosta, podseća otac Mileta, njegov sin je napustio Srbiju. Posle govora koji je održao kralj Aleksandar je otišao u porodičnu kuću tamošnjeg trgovca Stanka Nikolića na ručak. Odlazeći iz Srbije, 22 godine kasnije, kralj Petar Drugi je takođe bio prvo gost Stanka Nikolića koji ga je podsetio da je i njegov otac kod njih ručao, „a evo, kako je rekao, i Vi sticajem okolnosti posle toliko godina”.

Poseta kralja Petra ostala je tajna za mnoge Zvorničane. On se iz bezbednosnih razloga nije mogao dugo zadržati kod imućnog Nikolića pa je prešao u nedovršeno sklonište u pećini u Malom Zvorniku gde je proveo nekoliko dana.

Ovo sklonište se nalazi u dubini strme stene koja se okomito spušta ka Drini, u blizini mosta. Radovi na tajanstvenom podzemnom gradu počeli su 1932. godine, a pošto je izgrađeno dve trećine skloništa gradnja je obustavljena 1934. godine posle ubistva kralja Aleksandra 1934. godine u Marseju.

Ceo taj prostor nastao je tako što su prirodno šuplje stene dodatno izdubljene i tako je stvoren podzemni grad u kojem je temperatura nikada ne pada ispod 14 stepeni a i neprelazi 20 stepeni.

U sklonište se ulazi kroz, teška metalna vrata, skreće se desno, a zatim se pruža dugačak hodnik, pored kojeg se nalaze numerisane spavaće sobe, prostorije za sastanke, kabinet. Podzemni grad ima 12 tajnih ulaza i izlaza, a u drugom delu koji nije u potpunosti završen nalaze se i konjušnice i bunar sa izvorskom vodom. Iza spavaćih soba je kapela sa udubljenjem za oltar, gde su danas samo goli zidovi prošarani grafitima. Veliki deo ovog prostora sa dva i po kilometara hodnika je betoniran, na nekim mestima sprovedena je i električna instalacija, ali struje nema, pa su za prolazak neophodne baterijske lampe ili reflektori.

Naš sagovornik Slavko Arsić se seća da se kao dete, 1943. godine pričestio u podzemnoj crkvi u vreme kada su u skloništu boravili vojnici belogardejci. Pored ovog skloništa u kojem stoje samo goli zidovi postoji još jedno manje ukopano u steni u obliku krsta, dugačko pedesetak metara i široko dvadesetak. Otac Mileta je ovaj prostor pretvorio u crkvu u kojoj se iako ukopanoj u steni okupio na protekli Vaskrs veliki broj vernika, mada se, kažu ovde, u malom Zvorniku u 30 odsto kuća sveštenik prima u kuću, samo kad je, smrtni slučaj u porodici.

Ipak, narod se polako vraća veri, izgrađena je po dolasku oca Milete i crkva Sabora Srba Svetitelja koju je novčano pomogla i muslimanska zajednica. Kod podzemne kapele biće izgrađeno stepeništa koje bi vodilo do velikog krsta kojeg planiraju tu da postave, a podzemnom gradu za sada stanuju samo slepi miševi.