Tomislav Nikolić predsednik Skupštine Srbije

Tomislav Nikolić predsednik Skupštine Srbije
Vlada u teoriji, izbori u najavi. - DSS podržala zamenika SRS-a u izboru za predsednika parlamenta. - Očekuje se usvajanje budžeta.- Demokratska stranka ogorčena novouspostavljenom većinom u Skupštini











Tomislav Nikolić, potpredsednik Srpske radikalne stranke, izabran je za predsednika Skupštine Srbije. Za njega su glasala 142 poslanika, dok je drugi kandidat, član Demokratske stranke Milena Milošević dobila 99. Tri poslanika su bila uzdržana.
Jutros oko 3:25 časova pristupilo se glasanju posle iscrpne rasprave. Predsedavajući Borka Vučić je predložila da glasanje bude javno što je ukupno 244 poslanika jednoglasno usvojilo. Izboru se pristupilo tako što je sekretar parlamenta prozivao po azbučnom redu poslanike koji su se na glas izjašnjavali za jednog od dva kandidata. Za izbor predsednika parlamenta bila je potrebna većina od ukupnog broja poslanika.
Pri kraju glasanja, pre nego što je Nikolić izašao za govornicu, preuzeo dužnost predsednika parlamenta i najavo nastavak rada za 14 časova, predstavnici DS-a, G17 i koalicije okupljene oko LDP-a napustili su zasedanje.
Nedelju dana do isteka ustavnog roka za formiranje izvršne vlasti Srbija je mnogo bliže novim izborima nego novoj vladi. Šansa da se tri strane u pregovorima o koalicionoj vladi, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija i G17 plus, dogovore od juče meri se promilima, ali ništa veća verovatnoća nije ni da bi vlada mogla da bude sastavljena u nekoj drugoj kombinaciji. Naime, iako koalicija DSS-NS podržava izbor Tomislava Nikolića, zamenika predsednika Srpske radikale stranke, za predsednika Skupštine, ove dve stranke, kako tvrde izvori „Politike” u DSS-u, neće praviti sa radikalima novu vladu, a radikali su se ranije izjasnili da neće podržati manjinsku vladu „narodnjaka”.
Iako teoretska šansa da se dogovor o formiranju nove vlade postigne u narednih nekoliko dana još postoji, jučerašnja sednica parlamenta prilično je ilustrativno pokazala koliko su stavovi DSS-a i DS-a oprečni, a interesi nepomirljivi. Naime, pregovori DS-a, DSS-a i G17 plus prošlog vikenda zapeli su, kako je potvrdio lider G17 plus Mlađan Dinkić, oko toga ko će od dve vodeće stranke demokratskog bloka, DS i DSS, upravljati Bezbednosno-informativnom agencijom. Demokrate su tražile da, ako DSS dobije ministarstvo policije, oni dobiju BIA, a DSS ne odustaje od predloga da se šef tajne službe po ključu menja na dve godine i da u prve dve godine to bude njihov kandidat.
U takvoj atmosferi zakazana je i sednica Skupštine posle koje je još teže zamisliti vladu demokratskog bloka, pogotovo zato što posle saradnje DSS-a i SRS-a u izboru predsednika parlamenta ni Dinkićeva stranka više ne želi da učestvuje u razgovorima sa DSS-om. Dinkić je za B92 rekao da smatra da je od ponuđenih predloga za novu vladu za njegovu stranku prihvatljiviji onaj koji je dala DSS, ali i da smatra da MUP i BIA ne treba da pripadnu jednoj stranci i izrazio razočaranje pregovorima i neodgovornošću lidera DS-a i DSS-a navodeći da tri meseca nije bilo direktnih razgovora i da su se njih trojica samo pet puta sastali. On je rekao da je posle glasanja DSS-a za Nikolića bolje „ići na nove izbore i pokušati da se ljudi u referendumskoj atmosferi izjasne da li su za proevropsku Srbiju ili povratak u devedesete”.
Ukoliko narednih nekoliko dana ne dođe do iznenađujućeg obrta građane Srbije očekuju novi parlamentarni izbori najkasnije do sredine jula.
Bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić juče je za Tanjug objasnio da, prema Ustavu, rok za formiranje nove vlade Srbije ističe 15. maja u ponoć, a ukoliko do tada vlada ne bude formirana, predviđeno je raspuštanje Skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. „Predsednik Republike bi u tom slučaju, u istom danu, 16. maja bio u obavezi da Ukazom raspusti parlament i raspiše izbore, koji bi bili održani u roku od 60 dana od dana raspisivanja”, rekao je Vučetić.
Izbori bi u tom slučaju bili održani najkasnije u subotu, 14. jula.
Ukoliko bi se, međutim, dogodilo da neke od parlamentarnih stranaka potpišu koalicioni sporazum o formiranju većinske ili manjinske vlade, što je u ovom trenutku malo verovatno, predsednik Srbije bi, kako je naglasio Vučetić, bio u obavezi da proglasi mandatara koga bi mu ta koalicija predložila.
Prema nezvaničnim informacijama iz DSS-a, novouspostavljena većina u parlamentu formirana je kako bi u naredna dva dana mogao da se usvoji i budžet za 2007. godinu, na osnovu predloga budžeta koji je već pripremila odlazeća vlada Vojislava Koštunice, a koji zbog izbora nije stigao na dnevni red starog saziva Skupštine. Ova odluka omogućila bi normalno finansiranje države.
U slučaju novih izbora tehnička vlada Vojislava Koštunice mogla bi da upravlja zemljom i u narednih šest meseci (krajnji rok za formiranje buduće vlade ukoliko bi izbori bili održani 14. jula ističe tek 10. novembra).
Novi izbori, međutim, kako smatra jedan deo analitičara i istraživača javnog mnjenja, neće dovesti do bitno drugačijeg odnosa snaga na političkoj sceni. Iako se malo ko usuđuje da prognozira rezultate novih izbora većina predviđa da će rejting radikala u nekom postotku porasti a da će popularnost stranaka koje su učestvovale u pregovorima o vladi padati.
Ističući da su u ovom trenutku još uvek sve varijante u opticaju, od formiranja vlade demokratskog bloka do novih izbora, analitičar i profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković smatra da se rezultati eventualnih novih izbora neće bitno razlikovati od januarskih.
„Nešto veća apstinencija birača, koju bi izazvao neuspeh pregovora o vladi, ići će naruku radikalima. Međutim, smatram da bi posle prvog razočaranja stranke ipak mogle da mobilišu svoje glasačko telo i da apstinencija ne bi morala znatno da nadmaši onu na poslednjim izborima”, kaže Stojiljković.
On smatra, a izvori našeg lista u strankama potvrđuju Stojiljkovićevo mišljenje, da istovremenih izbora na svim nivoima neće biti. To bi, dodaje naš sagovornik, značilo stanje potpune paralize zemlje, bez funkcionisanja ijedne institucije.
Krajnje uzdržan od prognoza rezultata budućih izbora je i Marko Blagojević iz Cesida, koji ističe da ni istraživanje koje bi bilo sprovedeno sada, pre raspisivanja izbora, ne bi dalo prave rezultate.
„Na prvu loptu, moglo bi se reći da bi na novim izborima, ako ih bude, štetu pretrpele stranke koje su učestvovale u pregovorima jer nisu pokazale sposobnost da formiraju vladu. Da li baš sve, ili samo jedna ili dve, zavisi od toga kako će birači proceniti ko je kriv za neuspeh pregovora, a to opet zavisi od toga koliko će vešto partije predstaviti svoju ulogu u tome. Ostale stranke, SRS, SPS i LDP u najmanju ruku, mogu da prođu bez štete”, smatra Blagojević.
Ono oko čega se, međutim, svi slažu i što se predviđa sa velikom izvesnošću, a što može da se nasluti i po raspravi na jučerašnjoj sednici parlamenta, jeste da će sledeća izborna kampanja biti prljavija nego prethodna.
„Kampanja za izbore 21. januara bila je jedna od najčistijih koju pamtim, stranke su se manje bavile konkurentima, a više biračima, što znači da je bilo manje iznošenja prljavog veša, kritika, psovanja i pljuvanja. Sada će se, sigurno, vratiti staroj praksi”, dodaje Blagojević.
Jedino što se sa sigurnošću za sada može reći jeste da bi novi izbori Srbiju koštali najmanje oko milijardu dinara. Reč je samo o novcu iz budžeta kojim se pokrivaju troškovi organizacije izbora i stranačke kampanje. I to nije sve.
Propast ovog izbornog ciklusa građane Srbije bi doveo u apsurdnu situaciju da do polovine avgusta plaćaju čak tri Skupštine. Naime, zakon predviđa da poslanici koji su bili u stalnom radnom odnosu u Skupštini Srbije imaju pravo na platu čak šest meseci po raspuštanju parlamenta, pa bi tako građani Srbije plaćali iz svog džepa možda više od 500 poslanika (114 poslanika prethodnog saziva, 170 aktuelnih i 250 budućih, s tim što se neki od njih pojavljuju u sva tri saziva) koji „koštaju” državu oko 500.000 evra mesečno. Ni to nije sve.
Dugi i neuspeli pregovori o vladi Srbiju su do sada, prema nekim procenama, koštali oko tri milijarde evra propuštene dobiti koja je u ovom periodu mogla da se ostvari od stranih investicija, kredita i raznih vidova finansijske pomoći.

Strasno kakav skup sebicnih ljudi.Sada mi tek nije jasno ko je ko.CEDOMIR i ako je osnovao stranku koja propagira i podrzava odcepljenje Kosova i METOHIJE proglasi sebe patriotom,PETROVIC uzasno cinicki iznosi argumente i vec vodi predizbornu kampanju,DINKIC stvarno zabrinut kao da je stvarno kriv za ono zasta ga optuzuju,ALIGRUDIC kao da igra neljuti se covece u ulozi goluba prevrtaca,VUCIC mozda u pravu ali previse BAHAT daj BOZE da ima io malo istine u onim tvrdnjama da ce kriminalci iza brave u sta sumnjam,DACIC kao povampirena avet bez imalo sluha za i da ne znam koliko da je u pravu ipak ne moze da shvati da jednostavno steti ovom narodu,SOLANA opet ZASOLJAVA,STRASNO,STRASNO,STRASNO gde je tu volja NARODA gde je tu stvarna zabrinutost za ovu zemlju,sve mi ovo ponovo lici na jos jednu IZDAJU interesa ovog naroda i nacije SRAM VAS BILO KO VAM DAJE PRAVO ZA ONAKVO PONASANJE U SKUPSTINI I JOS TO DA NAPLACUJETE.