Ruski Rulet
Vladimir Putin igra na sigurno. Kad je pred američkim ministrom odbrane i nemačkom kancelarkom napao politiku Vašingtona, optužujući supersilu da prekomerno upotrebljava oružje i da krši međunarodno pravo, to nije bila partija „ruskog ruleta” iz koje igrač može da izađe samo sa metkom u glavi. Bio je to dobro promišljen potez. „To je do sada najdrskija objava pripreme postsovjetske Rusije da se učvrsti na svetskoj sceni”, piše kolumnista „Vašington posta” Čarls Krauthamer, jedan od mnogobrojnih zapadnih komentatora koji su šokirani Putinovom izjavom. Stav ruskog predsednika, tvrdi Krauthamer, takav je zbog velikih prihoda od nafte i gasa, zbog toga što je „učvrstio diktatorsku vlast u zemlji” i što su „i ruske i zapadne kompanije kapitulirale kad im je on oteo imovinu”.
Putin je, objašnjava on, „puki mafijaški don, koji je za sebe i svoje prijatelje, uglavnom iz KGB-a, preuzeo ekonomske resurse i političku moć zemlje”. „On svoju viziju ruskog nacionalnog interesa – odlučnost i ekspanzionizam – promoviše tako što u diplomatiji izaziva vodeću silu kako bi ojačao snagu svoje zemlje.”
Ni ruski komentatori nisu ostali dužni. „Ako se u razgovoru sa Zapadom nastavi sa ’povišenim tonovima’, naši aduti ostaju: nuklearni potencijal, samostalnost u snabdevanju energentima i status velikog svetskog izvoznika energenata, povećavanje zlatnih i deviznih rezervi, kao i više pravaca u spoljnoj politici, koji omogućavaju da se, u slučaju potrebe, Rusija preorijentiše na saradnju sa Kinom, Indijom i drugim uticajnim ’istočnim’ državama”, piše tiražna „Komsomolska pravda”. Isti list, blizak vlastima, navodi da će pred glasanje u Savetu bezbednosti UN o Kosovu, „hladni rat” Zapada protiv Ruske Federacije „automatski od Srba napraviti saveznike Rusa”.
To što Moskva insistira da rešenje za Kosovo i Metohiju mora biti prihvatljivo i za Beograd ne mora da znači da će se ona boriti za srpske interese – kao velika sila Rusija prvenstveno brine o sopstvenim interesima – ali na slučaju Kosova oni se mogu poklopiti. Ipak, dok se većina Srba nada ruskoj pomoći, malo je onih koji je zaista i očekuju. Uzrok tome je iskustvo iz poslednje decenije dvadesetog veka, a pre svega ono iz 1999. godine, kada Rusija nije oštrije reagovala na bombardovanje SR Jugoslavije, što mnogi i u Rusiji i u Srbiji smatraju dokazom da Moskva ne može ili ne želi da „pomogne”. Odgovornost je tada bila i na Beogradu, jer uprkos uvreženom mišljenju, režim Slobodana Miloševića nije bio „saveznik” Kremlja. Naprotiv, tadašnja srpska vlast izigrala je nekoliko puta pokušaje ruske diplomatije da neposrednije utiče na razvoj događaja u bivšoj Jugoslaviji.
Sadašnja situacija nešto je drugačija. Rusija je ekonomski i politički jača nego pre osam godina, a pitanje statusa Kosova ne rešava se ratom, već pregovorima. A ni Rusija ni SAD ne moraju da se izlože riziku od otvorenog sukoba zbog mešanja u kosovski problem. Na putu da postane politički i ekonomski stabilna, Srbija je svesna i da mora da bude odgovorna prema onima od kojih traži zaštitu, svejedno da li je u pitanju Rusija, SAD, NATO ili Evropska unija. Jednostavno rečeno, nijedan od ovih ključnih svetskih igrača neće svoju snagu založiti za nekoga ko ne poštuje i njegovo mišljenje.
U Srbiji neki to nazivaju diktatom sile i pribojavaju se da će Rusi Kosovo iskoristiti da bi od Amerikanaca dobili neku korist za sebe, bilo da je to prošireni uticaj na nepriznate republike na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza ili nešto drugo. Da će trgovine biti uveren je i balkanolog Artjom Ulunjan sa Instituta za opštu istoriju Ruske akademije nauka. „Nemojte biti u zabludi. Rusija će trgovati sa SAD”, upozorava on, ali ne kaže šta bi to Vašington mogao da ponudi sve jačoj Rusiji. Ipak, ni trgovina Rusije i Sjedinjenih Država ne mora sama po sebi da bude protiv Srbije. Naprotiv, štetno može da bude samo ako u toj trgovini nijedan od trgovaca ne bude zastupao njene interese.
Prijem 
Galerija 
Traži 
Pristupi 
Video igre 
Naslov: Ruski Rulet 
Ned Feb 18, 2007 5:28 am