Ravnogorci traže pravdu

Pravdu traži 70 ravnogoraca


VALJEVO - U Okružnom sudu u Valjevu do sada nije doneta nijedna presuda po Zakonu o rehabilitaciji. Do sada su podneta 23 zahteva o kojima će se odlučivati od februara, a u ovdašnjem Ravnogorskom pokretu tvrde da će još najmanje 70 pripadnika pokreta ili njihovih naslednika tražiti pravdu, tako da će sud biti zatrpan predmetima.

Po rečima predsednika Okružnog suda Dragana Obradovića, tokom prošle godine podneto je devet ličnih zahteva od lica koja smatraju da su pretrpela nepravdu, dok su 14 zahteva podneli njihovi pravni sledbenici.

- Najviše tih zahteva je iz opština Valjevo (11) i Ub (osam), a sve ostale opštine Kolubarskog okruga imaju po jedan predmet. Do sada ih nismo rešavali zbog nedostatka sudija i prikupljanja materijala, što je najkomplikovaniji deo procesa, s obzirom na to da ne postoji dokumentacija i presude. Nešto od toga je prikupljeno i suđenja, u pravom smislu te reči, počeće pred tročlanim većem tokom februara - kaže Obradović.

Među onima koji su podneli zahteve za rehabilitaciju najviše je živih ili naslednika Ravnogoraca, boraca u Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini pod komadom generala Draže Mihailovića.

- Poznato je da je valjevski kraj bio naklonjen Mihailoviću, tako da već imamo 70 podnetih zahteva za priznavanje boračkog statusa. Svi oni, uz to, imaju pravo da podnesu i zahteve za rehabilitaciju jer su osuđivani, bili su na robiji i imovina im je oduzimana - kaže predsednik Ravnogorskog pokreta Vladan Radosavljević.

Po podacima Istorijskog arhiva u Valjevu, uredno su zavedena imena 50 Valjevaca koji su nakon Drugog svetskog rata, kao „neprijatelji naroda“, pripadnici ili simpatizeri Ravnogorskog pokreta - osuđeni. Radosavljević dodaje da je suđeno i borcima koji su poginuli pre kraja rata.

- Takav je slučaj i mog oca, kapetana Miloša Radosavljevića, komandanta valjevskog korpusa koji je mrtav osuđen. Zato ću podneti zahtev za rehabilitaciju - kaže predsednik Ravnogorskog pokreta dodajući da je najveći problem doći do potrebne dokumentacije za predavanje zahteva.

- Jedan od naših članova je proveo 15 godina u zatvoru. On sad mora da piše Ministarstvu pravde, koje onda piše zatvoru u kojem je bio da dokumentaciju proslede njemu. Dok se u kaznioni pronađu dokumenta, dok ih on dobije i prosledi uz zahtev Okružnom sudu u Valjevu, mora proći najmanje dva meseca, pod uslovom da su i Ministarstvo i zatvor ažurni - ističe Radosavljević.

P. Vujanac
U Užicu će uskoro iz štampe izaći knjigu sekretara kralja Petra II Karađorđevića

Krvavi tragovi Udbe po Evropi i Americi

UŽICE - Ubistva četrnaestoro Srba u emigraciji, koje je kao protivnike komunističkog režima Udba likvidirala od 1953. do 1973. godine, sadržina je rukopisa Momčila Vukovića Birčanina, sekretara kralja Petra II Karađorđevića i osnivača časopisa „Beli orao“ koji uskoro treba da ugleda svetlost dana.

Na 87 stranica pod naslovom „Pobijeni Srbi politički emigranti“, Birčanin iznosi detalje o ubistvu Siniše Ocokoljića Pazarca, komandanta četničkog Homoljskog odreda, kao i Andre Lončarića, kontraobaveštajnog oficira Kraljeve vojske.

Prema navodima iz rukopisa, Ocokoljić je 15. oktobra 1954. godine stigao iz Italije u Klagenfurt, da bi dan kasnije nestao posle sastanka sa svojim poznanikom.

Udba je, stoji u rukopisu autora, plasirala verziju da su Ocokoljića uhapsili Englezi u Klagenfurtu i da će mu biti suđeno u Londonu. Međutim, Birčanin odbacuje ovakvu mogućnost i tvrdi da je Ocokoljić streljan u Beogradu.

U poglavljima pod nazivima „Mučko ubistvo Ratka Obradovića u Minhenu“ i „Likvidacija Jaše Ljotića u Minhenu“, Birčanin piše o načinu na koji se Udba rešila pokretača lista „Iskra“, glasila pokreta „Zbor“.

Birčanin iznosi i činjenice o ubistvu Bore Blagojevića, pripadnika četničkog pokreta „Ravna gora“, u trenucima dok je ulazio u svoj stan u Briselu. U glavnom gradu Belgije, piše autor, ubijeni su i novinar Petar Valić, antikvar Miodrag Bošković i student Uroš Milićević, čije se ime pominjalo u vezi sa likvidacijom Stevice Markovića, telohranitelja glumca Alena Delona.

Neobjavljeni rukopisi govore i o pogibiji Dragiše Kašikovića, tehničkog urednika lista „Sloboda“, i njegove devetogodišnje poćerke Ivanke Milošević, koji su nastradali u domu Srpske narodne odbrane u Čikagu. Birčanin navodi i detalje o ubistvu Save Čubrilovića u švedskom gradu Nejšu i Bogdana Mamule, člana Mesnog odbora SNO u Geri.

Posebno poglavlje zauzima pogibija trojice antikomunista u Torontu - Rada Panića, Pavla Klaića i Petra Bunjevca.

- Ovaj vredan dokument sadrži i izjave dvojice svedoka, Zdravka Trbića i Slobodana Mitrića, vrbovanih da za tajnu jugoslovensku policiju izvrše neka ubistva - kaže za „Blic“ Željko Marković, radnik Istorijskog arhiva u Užicu, koji je do rukopisa došao zahvaljujući Birčaninovoj poćerci, Nemici Anamari Her Abunde.