Superkompjuter na noktu
Čip obavlja bilion računskih radnji u sekundi (terabajt) sa 80 jezgara natrpanih na komadić silicijuma koji staje na vrh prsta!
Čip od jednog terabajta
Superkompjuter na jednom čipu, to je dostignuće „Intelovih” stručnjaka. I to prvi na svetu koji se programira (programabilni)!
Na komadiću silicijuma veličine ljudskog nokta u 80 jezgara sabili su moć današnjeg veoma moćnog računara.
Drugim rečima, postigli su da sa 80 jezgara obavlja jedan bilion ili 1012 računskih
radnji (s pokretnim zarezom) u sekundi, s propusnom moći između jezgara
od 1,6 biliona bitova u sekundi, što je snaga koja se predviđa za
buduće lične računare i servere. I tako su najavili doba digitalnih
računaljki od jednog terabajta naviše – tera era.
Umesto uvećanja učestanosti (takta), izabrana je dogradnja jezgara.
Procenjuje se da će takve mašine u skoroj budućnosti uveliko biti na
raspolaganju za pretraživanje Interneta – najvećma za obrazovne i
poslovne potrebe (naučno oponašanje, zamašni proračuni, zahtevni
grafički prikazi), svejedno da li su u obliku prenosnih ili stonih.
Takav čip se sastoji od sto miliona tranzistora, a svako jezgro sadrži
petoulazne usmerivače (router) za poruke. Jezgra su povezana u
dvodimenzionalnu okičastu mrežu u koju se mogu utkati nova.
Kakva je to dobit za korisnika?
Sve što se doskora smatralo naučnom uobraziljom upečatljivo
dočaranom u „Zvezdanim stazama”. Da nabrojimo najbitnije: veštačka
inteligencija, video-opštenje istog trena (bez zadrške), igrice verne
stvarnim prikazima, kopanje po multimedijalnim podacima (u vidu napisa,
zvuka i slike) i razumevanje izgovorenog u času dok to slušate.
Istraživači u ovoj kompaniji naveliko ispituju čipove koji će
prenositi podatke od čipa čipa do čipa i od čipa do računara, s ciljem
da osmisle programe koji će umnožiti snagu svakog jezgra. Za tu svrhu
valjalo je osmisliti nov postupak izrade na silicijumu, veze veoma
širokog opsega i malu potrošnju struje.
Očigledno je to prekretnica ili međaš u dolazećem paralelnom i
višeprocesorskom računarstvu, namenjenom podjednakom ispunjenju potreba
na poslu i kod kuće.
Granica od jednog terabajta (bilion bajtova) prvi put je domašena
1996. godine sa superkompjuterom ASCI Red koji je postavljen u
Nacionalnoj laboratoriji Sandija. Grdosija je zapremala više od 600
kvadratnih metara površine, a bila je sastavljena od deset hiljada
procesora Pentium Pro koji su trošili 500 kilovata električne energije.
Ista brzina u obradi podataka postignuta je novim čipom s više jezgara
koji staje na vrh prsta! I za to vreme utroši samo 62 vata struje, što
je mera mnogih sadašnjih jednojezgarskih procesora.
Spolja gledano, izrada podseća na ređanje ili uklapanje pločica ili
crepića, od kojih svaka predstavlja jedno jezgro, a to je ostvareno
zahvaljujući novim i čvrstim materijalima. Ovo će utrti stazu
višejezgarskim procesorima s milijardama tranzistora s kudikamo većim
učinkom.
Na svojevrstan način ovi čipovi dočaravaju mrežu na čipu, ustrojstvo
koje omogućuje veoma brz protok podataka između jezgara (bilion i više
bitova u sekundi)! Istovremeno je primenjeno poboljšanje kojim se
strujom snabdeva svako jezgro ponaosob (uključuje se i isključuje po
želji), što je urodilo većom nezavisnošću, manjim trošenjem i boljom
iskorišćenošću.Sledeća istraživanja usmeriće se na dodavanje trodimenzionalne memorije čipu.