Tumbanje raketa

Vašington nudi promociju bezopasnosti projektila, Kremlj priželjkuje „da bude pitan” o Poljskoj i Češkoj

Američki projektili „za odbranu Evrope” još su u magacinu, a iz orbite, iz koje vreba opasnost tobožnjeg napada na kontinent, doleću srećom samo „šatl-diplomati”, usredsređeni na pokušaj SAD da uspokoje Rusiju. Ton njenog otpora „američkom naoružavanju Evrope” dostigao je krešendo. Moskva je minulih dana saopštila da se „oseća prevarenom”. Dodala je tome da „geografija rasporeda američke protivraketne odbrane (PRO) u Evropi ne ostavlja sumnju da su glavni ciljevi ruske i kineske nuklearne snage”. I obećala je sopstveni vojni odgovor na američki izazov.

To, poslednje, nije sasvim dorečeno. Ipak, pomenuto je usavršavanje ruskog raketnog arsenala, kako bi bilo teže pogoditi ga. Rečeno je da će se veći broj najtežih raketa podići na mobilne rampe. Konačno, flota nuklearnih podmornica sa interkontinentalnim projektilima pomeriće se pod led Severnog pola. Tamo se njena pozicija teže može otkriti.

Istovremeno, u srcu Evrope u Kalinjingradu, osvanuće rusko raketno oružje. Američki PRO silosi u Poljskoj i drugde, najlakše bi se odatle uzeli na nišan. Zgodno je.

Da li je sve ovo još jedno „zbogom” novonađenom spokojstvu Evrope? Da li je počelo preziđivanje nedavno srušenog zida u Evropi?

Čini se da nije. Nije potrebno žuriti s panikom.

Sve to, nabrojano tumbanje ruskih raketa s položaja na položaj, planirano je još pre senzacije sa američkom PRO. Ono više ima veze s rutinskim manevrom u rasporedu ruskog arsenala pretnje kataklizmom nuklearne odmazde, nego s nekim hitno naloženim „odgovorom”.

Ali, ako se već pominje, to sigurno nije uzalud, jer nabrajanje odbrambenih pojedinosti u kontekstu velikog političkog spora Moskve sa Amerikom ima smisla. Njime se potencira značaj nastale političke krize, koja preti i dalje stabilnim odnosima Vašingtona i Moskve. Ta kriza nije zbog PVO raketa. PVO rakete su simbol nečeg drugog – a to se pak svodi na „de fakto” osporavanje Moskvi prava da, posle sloma SSSR-a, zadrži i dalje zonu svog neprikosnovenog uticaja u delu Evrope, objašnjenog bezbednošću Rusije.

Deo „zone” su i bivši kolonizovani sovjetski sateliti rasformiranog Varšavskog ugovora, sada članovi NATO. Nije se očekivalo (u vreme raspada Varšavskog ugovora) da će „arhitekta unipolarnog poretka” uneti u novooslobođeni prostor svoje oružje, ne obrativši pažnju na potrebu da pre toga sedne za sto – i o svojim eventualnim namerama prvo postigne dogovor s Rusijom.

Pregovori i eventualni dogovor podrazumevali bi da je hladni rat prestao. Dakle, zaslugom obe strane. Čin bez pregovora izražava suprotno, zasniva se na podrazumevanju SAD da je hladni rat dobijen, posle čega poredak gradi pobednik. Iz fioke se dakle izvlači stav Regana i gospođe Tačer, posle perioda ćutanja o stanju stvari, uz podrazumevanje da se ono zna.

Sada je reč o sudaru naknadno afirmisane vizije o „multipolarnosti”, čitaj – i zonama ekskluzivnih interesa pojedinih polova, i hegemono inspirisanog američkog ponašanja, zasnovanog na „pravu pobednika” da takvu ekskluzivnost ne prizna. U tom smislu, SAD ne polažu pravo da politički, ekonomski i vojnički budu samo u Istočnoj Evropi, već takođe i na Južnom Kavkazu i u (sovjetskoj) centralnoj Aziji.

Teško je prema tome očekivati napredak u „pregovorima o PRO”, jer napretku u „dogovoru o PRO” treba da prethodi sporazum o nečem što nije PRO. Potrebno je pronaći način da Rusi prihvate stvari, a da bar javno ne izgube bitku za multipolarnost i zone njihovih sopstvenih interesa.

Vašington, kojem nije do rušenja mostova, ali takođe ni do odustajanja od vojnih planova, šalje u ponedeljak u Moskvu Roberta Gejtsa, američkog sekretara za odbranu.

Gejts je gost Anatolija Serdjukova, ruskog ministra odbrane. Ipak, očekuje se da će se Gejts sresti i razgovarati s predsednikom Putinom, kojem će možda razviti po stolu američke „PRO planove za Evropu”. Nastojaće da dokaže da protivraketni projektili nisu opasnost za ruski arsenal nuklearne odmazde. Izneće svakojake podatke kojima se potvrđuje takva teza. Ponudiće Rusima potpun uvid u radove i američke instalacije. I, kao kruna, ponudiće Moskvi ruku saradnje – da se i Rusija uključi u razvoj zajedničkog evropskog ili rusko-evropskog štita.

Međutim, bez obzira na to što visoke američke posete Rusiji tek predstoje, jer ovo je samo početak „misije objašnjavanja”, rezultat je neizvestan. Putina ne zanimaju svojstva projektila. Kremlj želi „da bude pitan” o Poljskoj i Češkoj, a takav zahtev nije u programu „promocije raketa”.

ARMAGEDON u skoroj buducnosti kako su krenuli ...