Novi evropski antisemitizam

Uz (neo)naciste, mržnju prema Jevrejima šire mladi iz kontinentalnih muslimanskih zajednica i radikalne pristalice levo liberalnih krugova


ANALIZA VESTI
Na paralelnim kolosecima političke akcije i agitacije, u Evropskoj uniji se ovih dana vode žučne rasprave o novom antisemitizmu – o pokušajima njegovog suzbijanja, ili o podsticajima njegovom širenju.
Sa kakvim se razvojem EU suočava, proizlazi iz upozorenja stručnjaka na rast netrpeljivosti prema pripadnicima rasno ili verski nepodobnih pojedinaca i zajednica. Među ugroženima, pre svih, pominju se pripadnici mojsijevske vere. „Propagatori antisemitizma više ne mogu biti svrstani na tas političkog kantara ekstremne desnice”, istakao je ugledni nemački politolog Matijas Kince: „Uz (neo)naciste, antisemitizam šire i mladi iz sve brojnijih kontinentalnih muslimanskih zajednica i radikalne pristalice iz levo liberalnih krugova.”
Neophodnost akcije podvučena je i na nedavnom sastanku ministara pravosuđa EU u Luksemburgu. Sporazum o usvajanju zajedničkih standarda u borbi protiv rasizma i ksenofobije šefovi pravosudnih resora Unije proglasili su prioritetnim političkim signalom.
Združeni u mržnji
Uprkos činjenici da u luksemburškom sporazumu nije izričito pomenut antisemitizam, već, uopšteno, rasizam – osim u odredbi o kaznenom sankcionisanju poricanja holokausta – statistički podaci, koje je naveo evropski komesar za pravosuđe Franko Fratini, navode na zaključak da je antisemitizam uzet kao primarni povod.
Novi antisemitizam ne buja samo u zemljama suočenim sa nacističkim nasleđem. Pogođene su članice EU u kojima je registrovan najveći broj jevrejskih zajednica, sa jedne strane, muslimanskih zajednica, sa druge, i u sredinama gde su levo liberalni krugovi najuticajniji.
Komesar Fratini imenovao je Francusku, Italiju, Belgiju i Holandiju kao zemlje koje su suočene sa naglim porastom nivoa rasizma, između 25 i 40 odsto. Nije imenovao jednu članicu, u kojoj je porast definisan sa čak 70 odsto. Komentatori su, međutim, prepoznali Veliku Britaniju. Prema podacima antropologa univerziteta u Liverpulu Benija Pajzera, u pomenutim zemljama živi više od jednog miliona Jevreja, oko šest stotina hiljada živi u Francuskoj, dok Velika Britanija broji oko 250.000 žitelja. Istovremeno, tamošnje muslimanske zajednice su vrlo brojne, a prihvatljivost levičarske propagande natprosečno je visoka.
Stručnjaci govore o fenomenu „združenog antisemitizma”. Apostrofiraju antisemitizam levice kao proizvod takozvane judeofobije – antipatije prema bliskoistočnoj politici Izraela, starih predrasuda koje definišu kao anticionizam, i osećanja odbojnosti prema pripadnicima mojsijevske vere, kao zbirnog rezultata prva dva uzroka. Ukazuju i na bujanje antisemitizma među evropskim muslimanima – ne kao na posledicu bliskoistočnih sukoba, već kao rezultat obnovljenih teorija o postojanju cionističke zavere protiv muslimana. Nadriteorija koja je širena na Bliskom istoku između 1937. i 1945, uz svesrdnu pomoć nacističke Nemačke, danas se obrazlaže starim i novim argumentima. Od teorije o ubistvu princeze Dajane zato što je nameravala da se uda za muslimana, do tumačenja Protokola sionskih mudraca kao uzroka svih nedaća. Nacistima starog i novog kova, naravno, ne stavlja se na teret ništa novo – njihovi motivi su dobro poznati.
Čudni prioriteti
„Združeni antisemitizam” pojašnjava se na tri tipična primera. U Francuskoj se ukazuje na pokušaje vođe ekstremne desnice Žan-Mari le Pena da uz pomoć lokalnih muslimana postigne uspeh na izborima. U nekolicini evropskih zemalja ukazuje se na kauzalni lanac sveprisutne kritike levice, koja prebacuje Izraelu da instrumentalizuje tragediju holokausta, ne bi li odvratila pažnju svetske javnosti od sopstvenih grehova. U Velikoj Britaniji, najzad, izbegava se svaki pomen stradanja Jevreja, pod plaštom razumevanja za razloge (ne)raspoloženja daleko brojnijih muslimana. Šta se pod pojmom „razumevanja” Britanaca za antipatije njihovih muslimana prema Jevrejima podrazumeva, pokazalo se prošle nedelje, na Univerzitetu u Lidsu. Planirano predavanje politologa Matijasa Kincea „o korenima i posledicama muslimanskog antisemitizma” otkazano je u poslednjem trenutku. U obrazloženju rektorata je istaknuto da bi suština izlaganja mogla da povredi osećanja muslimana, pa je otkazivanje predavanja bilo prihvatljivije od pridržavanja za načelo slobode izražavanja.