Prča

Čas informatike mom nerođenom sinu

Evo Đole, vidi kako to ide : imaš kompjuter. On ima procesor, to ti dođe nešto kao mozak, onda imaš memoriju, ona ti je poput mozga ali samo sećanje, bez razmišljanja, i imaš te takozvane periferne uređaje a to su ti tastatura i miš i oni su ti kao čula. Preko njih informacije dolaze do memorije i mozga pa ih oni obrađuju i naravno sve to se vidi na monitoru. A taj monitor, on ti je kao spoljno ponašanje i izgled.
E, vidi sada ovako. Tvoja mama ima straštno dobar monitor. Ona je jako lepa, jel da, pokreti su joj elegantni i ženstveni prosto je na prvi pogled neodoljiva. Naravno to je tatu privuklo, pa joj se tata približio i onda je ona počela da treska po tatinoj tastaturi i tatinom mišu tako dobro da se tatin procesor topio, a memorija samo njom popunjavala. Jel kontaš? E, to je sve bilo jako prijatno dok je mama bila tu, jer tatina memorija prepuna nje i procesor samo njom zauzet su bili opravdani dok je mama igrala po tatinim periferijama, ali pošto je tvoja mama malo droljasta ona je napustila tatu i sada tata ne zna šta će sa periferijama koje ne zadovoljavaju potrebe onako mamom prepune memorije i procesora. A da stvar bude još gora, sada na tatinom monitoru nema šta da se desi kada ima operativni sistem koji sam sebi radi. Razumeš? Tata je kao Windows koji ostaviš sam da radi a da mu ne pipaš miša i tastaturu. Tata je samo jedan dosadni screen saver. A stvari poput screen saver-a, koje postoje samo da se monitor ne bi uništio i nizbogčega drugog, ljudi ne vole. Tvoj tata je mtrav za druge kompjutere. Nema teorije da se umreži. Dok tvoja mama, tvoja mama sine moj ti je kao ADSL. Ili još gore, ona je kao server. Svima je dostupna i svi bi na nju da se nakače.
Sada ti meni možeš da kažeš : pa dobro tata, jebemu sveca, nije tvoj procesor za bacanje, vidiš kako stoje stvari pa mrdni malo i sam prekini taj screen saver. Eeee sine bi tata, ali evo u čemu je problem. Vidiš, to ti je u stvari priča o operativnom sistemu. Evo kako to ide. Imaš nekakav hardver i onda da bi on nešto na ekranu pokazao ti mu instaliraš Windows. I onda tvoj procesor, iako sposoban za sve i svašta, misli samo ono što mu je u memoriji, a tamo je užasni Windows. Tako je i tati u sećanju samo mama i onda on iako bi inače bio sposoban za druge operativne sisteme, pored toliko mame u sebi sposoban je samo za njoj kompatibilne stvari. I onda se tata zagleda u neku drugu samo ako liči na mamu, i tako se samo vrti u krug. Sve čime tvoj tata operiše posredovano je sećanjem na mamu i tako tvoj tata u svemu nalazi samo mamu, a za ostalo je slep.
Nego sine, tata je malo odlutao. Da te ja više ne zbunjujem, lepo ti sedi za kompjuter, čačkaj ga, istražuj, pa i ako pokvariš nešto, nema veze. Tako se najbolje uči. A tata je sa kompjuterima veštiji nego sa mamom pa ćemo ti i ja to zajedno popraviti i onda možeš iz početka. Taman ćeš videti gde si pogrešio i kako to da popraviš pa ćeš kasnije sam znati. Evo sedi tati u krilo pa ćemo zajedno nešto da nacrtamo ili šta već ti hoćeš. Ajde, sedi. Pile moje pametno. Vidi ga, kuca smotano i trepće u monitor kao njegova mama.

copy/paste