Volfovic odlazi 30. juna

Predsednik Svetske banke i miljenik administracije predsednika Džordža Buša, Pol Volfovic napustiće funkciju 30. juna zbog zbog afere vezane za "nameštanje" bogate kompenzacije njegovoj devojci, saopštio je danas izvršni odbor Svetske banke.
"Određeni broj ljudi napravio je određeni brog grešaka", saopštila je Svetska banka, označavajući kraj višednevnog natezanja oko uslova vezanih za ostavku prvog čoveka te finansijske institucije, čiji je ugled u dobroj meri okrnjen postupcima Pola Volfovica. Volfovic je izjavio da je izvršni odbor Svetske banke prihvatio njegov zahtev da se "ustanovi" da je postupao u skladu sa etičkim normama i dobrim namerama, što je i predstavljalo predmet višednevnih pregovora dve strane, iako je bilo jasno da nekadašnji drugi čovek Pentagona ni u kom slučaju neće ostati na čelu Svetske banke.
"Zaključio sam da je u najboljem interesu onih kojima služi ova institucija da rukovođenje preuzme novo rukovodstvo. Ne treba se plašiti promena, one su dobrodošle", naveo je Volfovic. Predsednik Buš je, ranije danas, pozdravio angažman Pola Volfovica u Svetskoj banci, naglašavajući da je za vreme provedeno na čelu te finansijske institucije bio "usredsređen na važne stvari". "Mnogo ga poštujem, i žalim što je došlo do ovog", rekao je predsednik SAD, svega nekoliko dana nakon što je izjavio da Bela kuća ima puno poverenje u nekadašnjeg funkcionera Pentagona.
Početak pada nekadašnjeg drugog čoveka Pentagona počeo je kada je u javnost procurela afera o nameštanju bogate kompenzacije Šahi Rizi, devojci Pola Volfovica i službenici Svetske banke. Ona je, kako bi se sprečio konflikt interesa zbog ličnih veza sa predsednikom banke, prešla u Stejt department, ali je ostala na platnom spisku Svetske banke, sa platom od oko 193.000 dolara. Komisija Svetske banke, formirana posebno za ovu priliku, je ocenila da je čitava kontroverza oko "slučaja Riza" nanela dramatičnu štetu kredibilitetu i reputaciji Svetske banke, što bi, posledično, moglo dovesti čitavu instituciju u situaciju da ne može da prikupi milijarde dolara potrebnih za finansijsku pomoć siromašnim zemljama.
Najglasnije u zahtevima za smenu Volfovica su evropske članice svetske banke, poput Holandije, Nemačke i Francuske, dok je Bušova administracija proteklu sedmicu provela lobirajući među ostalim "velikim" državama, uključujući Japan, Nemačku, Veliku Britaniju, Italiju i Kanadu. Smenu Pola Volfovica zatražili su i američke demokrate.
Po tradiciji, na čelu svetske banke uvek se nalazi Amerikanac, dok Evropljani predvode Međunarodni monetarni fond.