Skupocene pantalone

Suđenje u Vašingtonu povodom zahteva da se deo garderobe izgubljen u hemijskom čišćenju nadoknadi sa 54 miliona dolara

Tužitelj se u vašingtonskoj sudnici zagrcnuo kad je pomenuo svoj gubitak. S mukom je dolazio do daha. Suze su mu navrle na oči kad je upozorio sve svoje sunarodnike da im preti velika trauma, kakvu je on već propatio zbog nestanka jednih njegovih – pantalona.
Takvu potresnu scenu izveo je prošle srede ovdašnji pravnik Roj Pirson (57), tvrdeći da treba za taj deo odela, iščezao u servisu za hemijsko čišćenje, da bude obeštećen sa ciglo 54 miliona dolara. Suma koju traži obezbedila mu je, veruje se, mesto u Ginisovoj knjizi „čudesa”, dok deo publike smatra da bi tužitelja trebalo poslati na specijalizovanu kliniku.

Pirson se predstavlja, međutim, kao neka vrsta krstaškog ratnika za opšte dobro. Slično doktrini Bele kuće o preventivnom napadu protiv naslućenih pretećih elemenata, i on kaže da praktikuje tužbe pre nego što se „napast” razmnoži.

„Ako je i lud, nije glup”

Nema slučaja u Americi „koji bi mogao da bude bar približno užasan kao ponašanje ovih lica koje ja tužim”, izjavio je Pirson. Užas se, kaže, ogleda u okolnosti da mu u radnji za hemijsko čišćenje, koju drže članovi porodice južnokorejskih imigranata Čung, nisu vratili pantalone koje im je poverio na sređivanje.

Napravio je pri tom specifikaciju za štetočinstva počinjeno njemu a, potencijalno, još više društvu čije je temelje „potkopalo”. Za sebe bi zadržao, pripoveda, samo manji deo tražene svote: dva miliona za pretrpljene duševne patnje i pola miliona kao advokatski honorar pošto je zastupao sam sebe. U džep bi strpao još „siće” za razne troškove u koje je ubrojao i iznajmljivanje automobila za prevoz odeće do udaljenije radnje. Oko 50 miliona bi „uložio u fond za potporu drugim oštećenim mušterijama kao i za poduku o njihovim potrošačkim pravima”. „Čovek je možda lud, ali nije glup”, ocenjuju upućeni. Zahteve je zasnovao na vašingtonskom Aktu o zaštiti potrošača. Pozvao se na odredbu po kojoj kupac robe ili usluge može da potražuje šta mu padne na pamet ako u radnji stoji poruka „Garantovano zadovoljstvo” (klijenta).

Drugim rečima, ako kažete da ste nezadovoljni, trgovac je dužan da prihvati reklamaciju, ili…

Čungovi su toga bili svesni i tvrde da su Pirsonu pronašli pantalone dva dana posle zaturanja, ali da ih on nije prihvatio, uz obrazloženje da je to drugi model, s manžetama, kakve on ne nosi već 35 godina i kakvih nema među njegovih pedesetak pari drugih pantalona. Ponudili su mu i obeštećenje od 12.000 dolara samo da bi ih ostavio na miru. Nije pomoglo: saleće ih tužbama već dve godine, tako da su „na advokate istrošili svu svoju ušteđevinu”.

Staloženi poreski obveznici celu stvar vide kao „harač pojedinca koji iz zajedničkih fondova isisava novac za svoje ismejavanje pravosuđa”. A deo pravosudnog sistema je i sam tužitelj. Radi kao opštinski sudija za upravne postupke. „Ko postavi za sudiju čoveka koji bi trebalo da bude poslat na psihijatrijsko tumačenje”, protestuju pobornici lakog „prepoznavanja” podobnosti. Delikatnije duše slute da u Pirsonovom „ludilu ima sistema”. Iz njegovih preterivanja mogla bi, misle, da proiziđe reforma propisa čije su zloupotrebe učestale. Svakog časa u nekom delu SAD mnoštvo „glodara”, uz previsoke advokatske honorare, nagriza poredak i džepove građana zahtevima za astronomska obeštećenja za bezazlene propuste partnera u javnim i privatnim poslovima.

Uporedo s racionalizacijom razvija se i iracionalizacija. Rasistički nastrojeni posmatrači slučaj predstavljaju kao „napad osiljenog crnca na žute uljeze”. Ništa od toga, reaguje većina koja blogovima izražava ogorčenje zbog „skupe buke ni oko čega”.

Verzija „Carevog novog odela”

Ali stvari idu u stilu „od komarca magarca”. Svedok optužbe, komšinica Grej Hjuel (89) ispričala je da su je jednom prilikom, kad se žalila na uslugu, Čungovi isterali iz radnje. Takav postupak je, kaže, podsetio na zlostavljanja koja je, za vreme Drugog svetskog rata, videla u nacističkoj Nemačkoj.

Poređenje je delovalo vrlo neumesno, sugeriše „Vašington post”. Njegov izveštač navodi, pri tom, ironično reagovanje reportera jedne televizije iz Nemačke: „Znao sam da će sve da se ispostavi kao moja greška.”

Pravni zastupnik optuženih Kristofer Mening smatra da je Pirson „čovek pun gorčine, emocionalno pretumban nedavnim razvodom, koji želi da izazove patnju Čungovih”.

Sudija Džudit Bartnof je odložila donošenje odluke za sledeću nedelju, da bi imala vremena da odvaga primenu Akta o zaštiti potrošača, a da istovremeno ne dozvoli njegovu zloupotrebu. Kao da ne bi htela da slučaj izraste u još drastičniju verziju „Carevog novog odela”, pa da se zahtevom za basnoslovno obeštećenje zbog izgubljenih pantalona – ogoli sistem.