Kosovo

Neizrečena nezavisnost
Vodeći britanski i američki mediji ocenjuju da je „Kosovo stupilo na put ka nezavisnosti”, nemačka DPA prenosi da je Beograd „šokiran” Ahtisarijevim predlogom

Prema izveštajima agencija

Marti Ahtisari, specijalni izaslanik UN, u svom predlogu za budući status Kosmeta nije izričito pomenuo nezavisnost ni suverenost južne srpske pokrajine, ali su svetski mediji, u svojim redakcijskim komentarima ili prenoseći izjave uticajnih političara, ocenili da je to najverovatniji ishod. Takođe su istakli da Beograd tako nešto nije spreman da prihvati, i da računa na podršku Rusije.

Vodeći britanski i američki mediji ocenjuju da je „Kosovo stupilo na put ka nezavisnosti”. „Gardijan” ističe da je „međunarodnim planom koji ponovo iscrtava kartu Balkana Srbiji oduzet suverenitet nad pokrajinom koju smatra svojim Jerusalimom” i da je, dakle, razumljivo što je premijer Srbije Vojislav Koštunica bojkotovao sastanak sa Ahtisarijem, dok je predsednik Srbije Boris Tadić ponovio da Srbija neće predati Kosovo.

Jos jedna tragedija u srpskom narodu,Istorijski najteza...

da upravu si , ali imamo mi malo vise tih istoriskih tragedija!

Da.Ipak KiM je Istorijski najveca.Iposle kise sunce ce da dodje...

Br-1 ::

Da.Ipak KiM je Istorijski najveca.Iposle kise sunce ce da dodje...

Nadam se da si u pravu.

TADIĆ - NEZAVISNOST NEPRIHVATLjIVA, VIZNER - PREDLOG DOBAR

Predsednik Srbije Boris Tadić ponovio je danas u razgovoru sa izaslanikom SAD u pregovorima o pitanju statusa Kosova i Metohije Frenkom Viznerom stav da je za Srbiju neprihvatljiva nezavisnost Kosova i Metohije.

Kako je saopštila Pres služba predsednika Republike, ambasador Vizner preneo je predsedniku Tadiću da SAD smatraju da je predlog Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosova i Metohije dobar.

Predsednik Tadić i ambasador Vizner razgovarali su i o mogućnosti usaglašavanja datuma nastavka pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije sa formiranjem demokratskih institucija u Srbiji.

Predsednik Srbije preneo je ambasadoru Vizneru da je Srbija čvrsto opredeljena da se ti pregovori nastave, kao i da je opredeljena za stabilnost i mir u regionu, navedeno je u saopštenju.

Nema nadoknade za pokrajinu

Zaludni su svi pritisci i besmislene su sve ponude i sve ono što neki nazivaju „šargarepama” kako bi Srbija odustala od prava i pravde. Ići ćemo u Beč da objasnimo da je Srbija spremna na svaki razumni kompromis

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica poručio je juče poslanicima Skupštine Srbije da za Kosovo ne postoji nadoknada i pozvao ih da prihvate rezoluciju koju je predložila Vlada Srbije kao odgovor na plan Martija Ahtisarija.

Koštunica je ocenio da je Ahtisari uručio predlog da se Srbiji otme 15 odsto teritorije i protivno volji države promene međunarodno priznate granice. „Uručen je predlog kojim se na primeru Srbije poriče Povelja UN, gaze načela međunarodnog prava, prenebregava volja naroda Srbije iskazana na referendumu i ignoriše Ustav Srbije”, rekao je Koštunica.

On je dodao da je potrebno da se celom svetu pokaže da se ne radi ni o čemu drugom nego o „grubom nasrtaju na integritet” demokratske i evropske države. „Poštovani narodni poslanici, naša je dužnost da stvari nazovemo pravim imenom. Naša je dužnost da, dajući jasan odgovor, odbijemo da sami budemo saučesnici u uzmicanju prava pred silom”, rekao je Koštunica.

Premijer je pozvao poslanike da odbiju sve odredbe Ahtisarijevog predloga kojima se krši suverenitet i integritet Srbije.

Premijer je rekao da Srbija „odbacuje argument sile i prava jačega” i da svima poručuje da za nju važi samo argument prava. „To na srpskom i svakom drugom jeziku znači da je Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo teritorije Srbije. To znači da Kosovo ne može da bude nezavisno, čak i ako bi silom i pravnim nasiljem bilo oteto. Jer ono što je oteto uvek ostaje oteto, kao što bezakonje nikada ne može da se preokrene u zakonitost”, kazao je on.

Koštunica je dodao da je bitno da se zapamti da je Srbija albanskoj nacionalnoj manjini na Kosovu ponudila najveći mogući sistem autonomije, poštujući evropske i demokratske standarde. „Srbija je uverena da raspolažemo najjačim mogućim oružjem za sve dalje razgovore koji će se odvijati u Beču. To nepobedivo oružje čine pravo i pravda. Zato su zaludni svi pritisci i besmislene su sve ponude i sve ono što neki nazivaju „šargarepama” kako bi Srbija odustala od ovih principa. Jednostavna istina glasi: za Kosovo ne postoji nadoknada. Ići ćemo u Beč da objasnimo da je Srbija spremna na svaki razumni kompromis i dogovor sa svakim ko poštuje načela na kojima je ustrojen međunarodni poredak”.

Premijer je rekao da oni koji silom žele da rasparčavaju Srbiju moraju biti svesni da preuzimaju odgovornost za sve posledice svog nasilja i da Kosovo ne može biti jedinstven slučaj u svetu, jer, ukoliko bi se tu bacilo pod noge načelo o nepovredivosti granica, stvorio bi se krajnje opasan presedan.

On je kritikovao Ahtisarija zbog toga što je svoj predlog doneo samo 11 dana nakon održanih izbora i u vreme dok još nije bio završen izborni proces, niti su konstituisani državni organi. „Ahtisari je, bez bilo kakvih konsultacija ili dogovora sa Beogradom kao domaćinom, sam odlučio da dođe i svoj predlog uruči. Reč je i o nameri da se tako sudbonosni predlog donese u Srbiju baš u trenutku kada dve od tri ključne vlasti – skupština i vlada – nisu konstituisane”, kazao je on.
Koštunica je dodao da je Ahtisari prekršio mandat jer se bavio pitanjem Kosova i otvorio pitanje državnog statusa Srbije. „U stvari, to je predlog kako da se Srbiji oduzme deo njene teritorije i prekroje njene granice da bi se na njenoj teritoriji stvorila još jedna, druga albanska država”, rekao je on.

U EKSPLOZIJI OŠTEĆENA TRI VOZILA UN U PRIŠTINI

Tri vozila Ujedinjenih nacija oštećena su u eksploziji koja se večeras dogodila u glavnom gradu Kosova i Metohije, Prištini, ali nije bilo povređenih, saopštila je policija.

U eksplozija koja se dogodila večeras u 21 čas i 15 minuta u centru Prištine oštećeno je i jedno civilno vozilo, rekao je portparol policije Veton Eljšani, i dodao je meta verovatno bila misija UN na Kosmetu, prenele su agencije.

Jedan policijski izvor je rekao da je eksplozivna naprava bila postavljena ispod jednog od automobila.

U subotu 10. februara su u Prištini dve osobe izgubile život u sukobima policije UN i Kosovske policijske službe sa nekoliko hiljada pristalica pokreta „Samoopredeljenje” koji odbija plan međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija za budući status Kosmeta. Posle tog incidenta u kome je povređeno i ranjeno oko 80 lica, ostavke su podneli ministar unutrašnjih poslova u pokrajinskoj privremenoj vladi Fatmir Redžepi i šef policije UN Stiven Kertis.
Organizator demonstracija, vođa „Samoopredljenja, Aljbin Kurti i nekoliko njegovih saradnika se nalaze u zatvoru.

23. februar 2007.
DRŽAVA ILI RAT?
Posle povampirene OVK i albanski intelektualci poručuju da će alternativa nezavisnom Kosovu biti rat i nove žrtve

BEOGRAD - Uporedo sa bombaškim akcijama OVK po Prištini, u ratne talambase su počeli da udaraju i neki albanski intelektualci. Tako je ugledni kosovski analitičar publicista Baton Hadžiju najavio da bi odgovor Albanaca, na odluku međunarodne zajednice da Kosovo dobije suštinsku autonomiju u okviru Srbije, bio "rat i nove žrtve".
- Znam šta je nemoguće, ali ne znam šta je moguće - nemoguće je Kosovo u Srbiji, ali je sve drugo moguće - rekao je juče Hadžiju, dodajući da nema alternative nezavisnom Kosovu.

- Političari u Srbiji treba da znaju da ni Srbiji ne treba Kosovo. Nikada ne možete biti normalna država s ovakvim Kosovom. Srbija je izgubila moralno pravo na Kosovo u okviru Srbije. Nije problem Rusije i Španije. Problem je rata i mira. Ljudi ne veruju Srbiji - objasnio je Hadžiju u intervjuu za najnoviji broj nedeljnika Evropa.
Momčilo Trajković, predsednik Srpskog pokreta otpora (SPOT), tvrdi za Kurir da su pretnje Batona Hadžijua "utemeljene" i boji se da albanski lobi predvođen specijalnim izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem neće lako prihvatiti da bude poražen.

- Evo, prekjuče sam razgovarao sa jednim stranim diplomatom, koji odlazi iz Prištine i kada sam ga pitao kako procenjuje bezbednosnu situaciju, rekao je da Albanci veoma dobro prete. Mislim da ozbiljno razmatraju i opciju rata, pogotovo ako albanski lobi proceni da gubi pregovore. Uostalom ni 17. mart nije bio spontani incident, već dugo pripremana akcija od strane albanskog lobija u svetu - kaže Trajković, dodajući da eventualni oružani sukob može biti jedino između kosovskih Albanaca, na jednoj i snaga KFOR i Kosovske policijske službe na drugoj strani.

- Dakle, rata može biti jedino ako međunarodne snage ispuste situaciju iz ruku i otvore prostor za to. Srbi tu mogu biti kolateralna šteta, naročito na centralnom Kosovu, ge su u enklavama i imaju veoma slabu komunikaciju - zaključuje Trajković.

Ni nosilac srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ne isključuje mogućnost nereda i nasilja, ali ne veruje da može da se ponovi nešto slično kao 17. marta ili 1998. i 1999. godine.
- Mislim da ne postoji kritična masa za rat ni sa srpske ni sa albanske strane. Nalazimo se na početku 21. veka i Tu može doći do nasilja niskog intenziteta, ali to ne znači da naš narod na Kosovu i Metohiji ne treba da se čuva. Ko se sam čuva i Bog ga čuva, a i snagama KFOR će u tom slučaju biti lakše - navodi Ivanović za
naš list.

Rusija protiv Ahtisarija
Pregovori prerano prekinuti, kažu u Moskvi, dok SAD pojačavaju pritisak na Rusiju da ne uloži veto unapred je optužujući za talas nasilja ako Kosmet ne dobije nezavisnost

Zašto je Zapad dozvolio da se u rukama kosovskih Albanaca i dalje, prema proceni UN, nalazi oko 500.000 „dugih cevi”?

U nedostatku argumenata za nezavisnost Kosmeta, diplomate Sjedinjenih Američkih Država, ali i bivši zvaničnici te zemlje naklonjeni Albancima, počeli su da govore da će odlaganje rešenja u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija izazvati nasilje u pokrajini i da će Rusija biti odgovorna za novi rat na Balkanu ako pomogne Srbiji i spreči usvajanje predloga Martija Ahtisarija. Na prekjučerašnjem sastanku s novinarima, pomoćnik državnog sekretara Danijel Frid rekao je da na Kosovu, koje je „preplavljeno oružjem” ima „ekstremista na obe strane”. „To je Balkan, ljudi imaju oružje”, rekao je Frid bez daljih objašnjenja. On je ipak primetio da na sastanku sa srpskim političarima u pokrajini nije čuo pretnje nasiljem, pa tim pre čudi njegova formulacija o „ekstremistima na obe strane”.

Frid nije objasnio ni kako je moguće da je Kosovo „preplavljeno oružjem” gotovo osam godina pošto je NATO preuzeo staranje o bezbednosti. Zašto je Zapad dozvolio da se u rukama kosovskih Albanaca i dalje, prema proceni UN, nalazi oko 500.000 „dugih cevi”? Ako NATO nije mnogo čekao da upotrebi silu protiv Slobodana Miloševića, zašto onda čeka od 1999. da se razračuna sa albanskim ekstremistima? Na pitanje grčkog novinara da pojasni stavove Danijela Frida (pomoćnik državnog sekretara nije imao vremena da odgovara na dodatna pitanja), zamenik portparola Stejt departmenta Tom Kejsi odgovorio je da „Sjedinjene Države podržavaju mirno rešenje svih pitanja u vezi sa Kosovom”. Na pitanje otkud „albanskim teroristima oružje, i da li ih, prema mnogim izveštajima iz Evrope, neke američke agencije iz Ministarstva odbrane nelegalno snabdevaju oružjem”, Kejsi je kratko rekao: „Mi ne naoružavamo nijednu stranu.” Predstavnik za štampu američkog ministarstva spoljnih poslova izjavio je i da Vašington očekuje da će Ahtisari svoj konačni predlog dostaviti generalnom sekretaru UN do kraja marta. „Mi ćemo na osnovu toga krenuti dalje”, objasnio je Kejsi. To „dalje” znači Savet bezbednosti, koji bi, po ranijim planovima, trebalo da usvoji novu rezoluciju o Kosovu. Marti Ahtisari je ranije rekao da će se njegov predlog ove nedelje naći u sedištu UN u Njujorku i da će ga Savet bezbednosti dobiti početkom aprila.

Tu bi zvanična Moskva mogla da uspori proces ili čak da uloži veto ako bi neizmenjen Ahtisarijev predlog bio pretočen u predlog rezolucije, što potvrđuje i izjava predstavnika ruskog ministarstva inostranih poslova Mihaila Kaminjina da je odluka Martija Ahtisarija da prekine pregovore i preda svoj predlog UN preuranjena i da su predlozi za status od početka bili u korist jedne strane. On je naglasio da je „važno nastaviti nepristrasne konsultacije, dosledno širiti polje saglasnosti učesnika pregovora u interesu pronalaženja ishoda na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i principa međunarodnog prava”. Kaminjin je ponovio stav Rusije da „bez saglasnosti obe strane na osnovu kompromisa ti predlozi ne mogu da garantuju održivo i dugoročno rešavanje” za Kosovo i Metohiju.

Direktor moskovskog Instituta zemalja Zajednice Nezavisnih Država Konstantin Zatuljin u intervjuu za „Vremja novostej” kaže da će biti ruskog veta u Savetu bezbednosti. „Takva pozicija bila bi moralna prema Srbima i dozvolila bi predah u odnosima sa nepriznatim državama, što odgovara Moskvi, koja u ovom trenutku nije spremna da se po tom pitanju suprotstavi stavu Zapada”, zaključuje Zatuljin, objašnjavajući da pod nepriznatim državama smatra Abhaziju, Južnu Osetiju, Pridnjestrovlje i Nagorno Karabah.

„Ja ne bih pretpostavljao da će biti ruskog veta”, uveren je Danijel Frid u rusku „konstruktivnost”. U Stejt departmentu se inače misli da će Moskva na glasanju u Savetu bezbednosti biti uzdržana ako u predlogu nove kosovske rezolucije ne bude reči nezavisnost. U Ahtisarijevom planu ta reč je izbegnuta, ali je jasno da bi njegovo usvajanje omogućilo Kosovu da proglasi nezavisnost i da traži prijem u Ujedinjene nacije. Ipak, ovih dana iz SAD raste pritisak na Rusiju, što može da znači da je Vašington ozbiljno shvatio pretnju vetom. Tako bivši američki izaslanik za Balkan Ričard Holbruk u svojoj kolumni u „Vašington postu” piše da će „krhki mir na Kosovu ispariti” ako Rusija iskoristi pravo veta, ublaži ili odloži Ahtisarijev plan. „Tada će izbiti novi talas nasilja – možda čak i rat”, tvrdi Holbruk i dodaje da samo američki predsednik Džordž Buš to može da spreči u razgovoru sa Putinom. „Poruka treba da bude jednostavna – ako Rusija blokira Ahtisarijev plan, onda će Moskva biti odgovorna za haos koji će izbiti, a to će uticati na druge aspekte odnosa Rusije sa Zapadom... Tvrdnja Moskve da štiti ’bratske’ odnose sa Srbima je glupost. Svako ko je imao posla sa Rusima na Balkanu, kao ja nekoliko godina, zna da njihovo rukovodstvo nema nikakva osećanja prema Srbima. Rusija koristi Kosovo za svoju taktičku prednost, kao deo strategije da se ponovo nađe na međunarodnoj sceni”, tvrdi Holbruk.

I Morton Abramovic, još jedan bivši američki diplomata koji je proalbanski nastrojen, tvrdi da će izbiti nasilje ako Savet bezbednosti ne usvoji Ahtisarijev plan. On u komentaru u „Njuzviku” čak piše da će Albanci, ako Kosovo ne dobije nezavisnost, oružjem napraviti veliku Albaniju. Zato je, objašnjava Abramovic, neophodno da se SAD i Evropa suoče s Rusima i da im objasne da bi veto samo pogoršao međusobne odnose, „već teško oštećene time što Rusija energente koristi kao političko oružje i zbog njene uloge u pregovorima o iranskom programu za nuklearno oružje”.

Međutim, u svojoj novoj knjizi „Druga prilika”, Zbignjev Bžežinski, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji Džimija Kartera, drugačije piše o povezanosti Kosova i Rusije. Bžežinski, koji je žestoki kritičar ruske politike, stavio je „NATO sukob na Kosovu” među deset ključnih tačaka u istoriji posle kraja hladnog rata. Ratovi u Čečeniji, sukob na Kosovu i izbor Vladimira Putina za predsednika „doprineli su rastu ruskog autoritarizma i nacionalizma”, tvrdi Bžežinski, koji je ove događaje smestio na šesto mesto, a napade na SAD 11. septembra 2001. tek na osmo mesto svoje liste.

Nije samo Rusija prepreka nezavisnosti južne srpske pokrajine. Kako piše londonski „Fajnenšel tajms”, ni mnoge zemlje u Evropskoj uniji ne podržavaju tu ideju. Ovaj list izdvaja Grčku, koja je zabrinuta jer na području Balkana ima „mnogo malih Kosova”, zatim Španiju i Kipar, a njihove stavove „dele i neke zemlje srednje Evrope”. Prvi opipljiv dokaz tog protivljenja može se naći u preksinoćnom glasanju u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta, kojim je odbačena varijanta nezavisnosti ili nadzirane nezavisnosti za Kosovo. Holandski poslanik Jost Lagendajk je, naime, predložio rezoluciju u kojoj je kao preporučeno rešenje najpre bila navedena nezavisnost. Zbog protivljenja mnogih poslanika ona je zamenjena „nadgledanim suverenitetom”, ali su članovi odbora sa 34 glasa protiv (33 „za”) izbacili i tu frazu.

-------------------------------------------------------------------------

Roan: Haos u regionu

Prema izveštajima agencija
Beč – Zamenik izaslanika UN za Kosovo i Metohiju Albert Roan sinoć je otputovao u Njujork kako bi Ujedinjenim nacijama predao konačan predlog Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosmeta. Roan je odneo dva dokumenta – konačnu verziju predloga rešenja i Ahtisarijev predlog statusa. Portparol kancelarije specijalnog izaslanika Remi Durlo kaže da u „predlogu statusa nema nejasnoća” i da se budući status Kosova i Metohije „jasno predlaže”.

Roan je pre odlaska na put izjavio da ukoliko predlog Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosova ne bude prihvaćen može doći do haosa u regionu. Kako prenosi radio KIM iz Čaglavice, Roan je na predavanju u Beču, u organizaciji Evropskog foruma, rekao da predloženo rešenje ne odgovara u potpunosti ni jednoj, ni drugoj strani, ali da alternative nema i da niko nije ponudio ni bolje, ni gore rešenje.
On očekuje da će SB prihvatiti Ahtisarijev plan u periodu kada njime predsedavaju Velika Britanija i SAD, a to su april i maj.