BEOGRAD

* zastava  Beograda





* grb  Beograda


Смештен на ушћу Саве у Дунав, Београд је један од најстаријих градова у Европи и, поред Атине, највећа урбана целина на Балкану. Најстарији археолошки налази са његовог подручја сежу у пети миленијум пре нове ере. Припадници келтског племена су основали Сингидунум у 3. веку пре нове ере, док прво помињање Београда датира из 878. године. Током своје дуге и бурне историје, Београд је освајало 40 армија, а 38 пута је подизан из пепела.

Београд је главни град Србије, са око 1,6 милиона становника. Има прворазредни саобраћајни значај, као значајно друмско и железничко чвориште, а такође и међународно речно и ваздушно пристаниште и телекомуникацијски центар. Простире се на 3,6 % територије Србије, а њему живи 15,8% становништва Србије и ради 31,2% свих запослених у Србији.
Београд је престоница српске културе, образовања и науке. У њему је највећа концентрација институција из области науке и уметности од националног значаја. Ту је Српска академија наука и уметности, основана 1886. као Српска краљевска академија; Народна библиотека Србије, основана 1832; Народни музеј, основан 1841. и Народно позориште, основано 1869. Град је такође и седиште Београдског универзитета, основаног 1808. као Велика школа, и Универзитета уметности.

Београд, град веома бурне историје, један је од најстаријих у Европи. Његова историја траје пуних 7000 година. Простор око великих река Саве и Дунава био је насељен још у палеолитском периоду. Из старијег каменог доба, потичу остаци људских костију и лобања неандерталаца, пронађени у каменолому код Лештана, у пећини на Чукарици и у близини Бајлонијеве пијаце.

Остаци културе млађег каменог доба, пронађени су у Винчи, Жаркову и у Горњем граду, изнад ушћа Саве у Дунав. То указује да је простор Београда био насељен у континуитету и да је интезитет тог насељавања бивао све јачи. Многа данашња насеља београдске околине леже на културним слојевима ранијих праисторијских насеобина.

Винча крај Београда спада у ред најзначајнијих насеобина и културних налазишта праисторијског периода. Археолошке ископине на Роспи ћуприји, Горњем граду, Карабурми, Земуну и Винчи потврђују претпоставке да је подручје Београда било интезивно насељено и да се његово становништво бавило плужном земљорадњом и другим пратећим привредним делатностима. На овим локалитетима откривене су некрополе бронзаног и металног доба као и докази различитих културних утицаја.

7000 пре нове ере
Прво неолитско насеље

крај I века нове ере
Римљани насељавају Сингидунум

91.
Сингидунум је римски војни логор са IV Флавијевом легијом

441.
Хуни срушили Београд

после 450.
Сингидунум под влашћу Сармата

око 470.
Источни Готи протерали Сармате из града

488.
Гепиди освојили Сингидунум

504.
Готи заузимају град

510.
Мировним уговором град припао Византији

535.
Византијски цар Јустинијан I обнавља Сингидунум

584.
Авари освајају и разарају антички Сингидунум

592.
Византија повратила град

VII век
Авари руше и спаљују град

око 630.
Словени освојили Сингидунум

827.
Бугари преузимају власт над тврђавом

878.
Први писани помен имена словенског имена Београд

896.
Угарска војска напала Београд

971.
Византија осваја Београд

после 976.
Град преузима цар Самуило

Vazne godine u istoriji Beograda:-od 1000.-te do 2000.-te


1072.
Византија преузела Београd

1403.
Под деспотом Стефаном Лазаревићем Београд постаје престоница средњовековне Србије

1521.
Султан Сулејман Величанствени осваја Београд


1717.
Принц Еуген Савојски заузима Београд

1806.
Карађорђе ослобађа београдску варош и Београд поново постаје главни град Србије

1808.
Отворена Велика школа у Београд


1831.
Отпочела са радом прва штампарија у Београду

1835.
Појављују се прве новине у Београду под називом "Новине србске"

1841.
Београд постаје престоница Кнежевине Србије за време прве владавине Михаила Обреновића

1844.
Основан Народни музеј у Београду


1867.
Турски командант Београда Али-Риза паша предаје на Калемегдану кнезу Михаилу кључеве београдског града. Турци коначно напуштају Београд

1882.
Србија постаје краљевина, а Београд њена престоницa


1918.
Београд постаје престоница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

1923.
Авионска линија Париз - Будимпешта продужена до Београда

1927
Отворено здање Аеродрома Београд

1929.
Почео са радом Радио Београд
Александар Карађорђевић укида Устав и заводи лични режим. У свим општинама, па тако и у граду Београду изабране општинске органе смењују од стране краља постављени председници општина.


1941.
27. марта велике демонстрације против приступања Југославије Тројном пакту
Немци бомбардују Београд 6. априла, а окупирају га 12. априла

1944.
Американци и остали савезници бомбардују Београд
20. октобра Београд ослободила Народноослободилачка војска Југославије уз помоћ руске Црвене армије
Нове комунистичке власти хапсе и ликвидирају политичке противнике, а београдску омладину мобилишу за одлазак на Сремски фронt.

1958.
Почело редовно емитовање програма ТВ Београд

1961.
Одржана Прва конференција несврстаних земаља

1967.
Одржан први БИТЕФ

1969.
Подигнута Палата "Београд"

1980.
Одржана XXI генерална скупштина UNESCO-a

1983.
Годишња конференција UNCTAD-a

1993.
Највећа хиперинфлација у историји човечанства довела многе Београђане на ивицу опстанка

1996.
Велики грађански и студентски протести због непризнавања резултата локалних избора

1997.
После пола века, прва некомунистичка градска власт

1999.
НАТО три месеца бомбардује Југославију, укључујући и циљевe u centru Beograda.

posle 2000-te:


2006.
Београд је поново главни град самосталне државе Србије
Усвојен нови Устав Републике Србије

* usce Save u Dunav..gledano sa Kalemegdanske tvrdjave

*spomenik Knezu Mihajlu i ulaz u Narodno Pozoriste

*pogled na stari deo Beograda i u pozadini zvonik Saborne Crkve

* kafana  " Ruski Car "  u Knez Mihajlovoj ulici

* Trg Republike  

        

..hmm..verujte mi na rec,ako niste  videli - Arena zaista izgleda...mocno..i spolja i znutra...bas je ..woow....

Elem..Beograd je grad u kojem sam rodjena, u kojem radim i zivim..i nemam drugi. Rekoh ja vec, daleko je on od savrsenog, ali...sta je tu je..ja ga ipak jako volim a vise i od samog grada volim ljude..Beogradjane...specifican soj skroz..
...uglavnom sta god mislili o njemu, Beogradu se mora priznati jedno- da je kojim slucajem rec o nekoj osobi,rekli bi samo ..-ma on je Car!    

eee..necete mi verovati...ispred moje firme,u dvoristu..danas smo u hladu izmerili 43 st...mozete li da zamislite kako je i koliko je na asfaltu i betonu..ovom Beogradskom....pooo...katastrofa...

ali...zato je na Adi..mmmm...

Da, vas Beograđane iznenadi +40 stepeni u julu, sneg u januaru, i slična događanja...

Berija ::

Da, vas Beograđane iznenadi +40 stepeni u julu, sneg u januaru, i slična događanja...

..hmm... e..a kako ti to znas sta nas iznenadi..?   

Solarni taksi u Beogradu

Švajcarac Luj Palmer, koji je doputovao u Beograd specijalnim vozilom na solarni pogon, "solarnim taksijem", predstaviće to vozilo 21. jula kod restorana Ušće, na Novom Beogradu.




Palmer je u "solarnom taksiju" na put krenuo 3. jula iz Lucerna, u Švajcarskoj, sa ciljem da za godinu dana pređe najmanje 50.000 kilometara, kroz 50 zemalja na pet kontinenata.

Vozilo na tri točka, koje dostiže maksimalnu brzinu od 90 kilometara na sat, dizajnirali su naučnici sa švajcarskih instituta HTA iz Lucerna, ERH iz Ciriha i Univerziteta primenjenih nauka iz Araua i Berna.

"Solarni taksi", koji se sastoji iz vozila na solarni pogon i prikolice sa solarnim ćelijama, u potpunosti pokreće solarna energija, tako da ne emituje izduvne gasove.

Tefnut ::

Berija ::

Da, vas Beograđane iznenadi 40 stepeni u julu, sneg u januaru, i slična događanja...

..hmm... e..a kako ti to znas sta nas iznenadi..?   

Eto sasvim slučajno.

Otvoreno Svratište za decu ulice
3. avgust 2007.
Beograd


-- Otvoreno je Svratište za decu ulice, u kojem će deca bez roditeljskog staranja moći da dobiju svaku vrstu pomoći i podrške.




Pomoć "nevidljivoj" deci



Svratište u Drinčićevoj ulici broj 24 na Dorćolu u Beogradu prvo je takve vrste u Srbiji. Za razliku od prihvatilišta, boravak dece je tu dobrovoljan. Deci se nudi čitav niz usluga, od mesta gde mogu da operu svoju odeću do radionica u kojima mogu da nauče da prave nakit.

Dugoročni cilj projekta je da povrati poverenje ove dece u institucije i pomogne im da dobiju bolje mesto za život nego što je ulica.

U šahtovima, u gradskim parkovima, napuštenim kućama, vagonima i na stanicama žive deca. Neka od njih svakog dana na raskrsnicama peru prozore na automobilima, neka prose.

Niko tačno nije utvrdio koliki je broj takve dece. Volonteri Centra za integraciju mladih u Beogradu su, za protekle dve godine, evidentirali oko 180 napuštenih mališana koji uglavnom žive u šahtovima, parkovima i napuštenim kućama.

Većina ljudi i ne primećuje decu ulice i njih je vrlo teško uključiti u sistem. Kada ih policija dovede u prihvatilište, tamo se ne zadržavaju dugo kao ni u domovima jer nemaju poverenje da institucije mogu da ih zaštite.

"Ono što ovaj prostor i tim na projektu želi da postigne jeste da započne rešavanje problema. To će se raditi od deteta do deteta, na svakom pojedinačnom nivou. Svaka njihova istorija je drugačija, svaka situacija je različita", kaže Milica Đorđević, koordinator projekta.

Deca mogu da dođu i odu iz svratišta kada god požele 24 sata dnevno. Tu ih čeka muzika, toplo mesto, obrazovne, kreativne radionice, radionica za izradu nakita.

Pet puta nedeljno u svratištu će biti i socijani radnik iz Gradskog centra za socijalni rad, psiholog, a tri puta nedeljno biće tu i medicinska sestra.

U ovom trenutku samo troje dece mogu da prenoće, no prenoćište i nije primarni cilj svratišta, već da ono postane spona između institucija i dece, da deci u njih povrati poverenje.

Kako ova deca ne čitaju i ne gledaju vesti, o svratištu ih već dve nedelje obaveštavaju aktivisti na terenu koji sa njima rade već dve godine i koji će to nastaviti i ubuduće.

"Mi imamo grupu terenskih radnika, u ovom trenutku 14 njih, koji će šest puta nedeljno izlaziti sad na ulice Beograda. Do sada smo mi pokrivali centar grada, sada idemo i na prigradske opštine", kaže Đorđevićeva.

Projekat Deca ulice - program smanjenja štete Centra za integraciju mladih, prvi put je uključio i sistem, odnosno i Ministarstvo rada i socijalne politike i Gradski centar za socijalni rad.

Projekat će trajati devet meseci. Koordinatori se nadaju se da će i posle toga svratište nastaviti da postoji. Pomoćnica ministara za rad i socijalnu politiku Dragica Vlaović istakla je da će se nadležno ministarstvo potruditi da Svratište za decu ulice opstane i potraje.

Opremanje i organizaciju beogradskog Svratišta za decu ulice pomogli su Fond za socijalne inovacije u okviru Ministarstva rada i socijalne politike, Evropska agencija za rekonstrukciju, program Ujedinjenih nacija za razvoj "Sejv d čildren", Rekonstrukcija - ženski fond, Unesko i Grad Beograd.

EUROPOLIS - Poslovni centar Balkana





EUROPOLIS je arhitektonski, urbani projekat i urbanistički konkurs. Deo je velikog projekta istog naziva koji se bavi centralnom gradskom zonom, između tradicionalnog i novog Beograda, koje razdvaja reka Sava blizu njenog ušća u Dunav.

EUROPOLIS je nastavak price o urbanom prostoru koji se vekovima smatra jedinstvenim, ali je uvek izmicao i ostajao van glavnih, gradskih aktivnosti.







Prateći niz studija koje je izvodio veliki broj stručnjaka raznih profila - arhitekata i urbanista - i posle nedavnog regionalnog prekrajanja na Balkanu, EUROPOLIS je postao nova šifra za ovu oblast.

Veličina gradilišta EUROPOLISA, iznosi 114 ha. Očekivana izgrađena površina iznosi približno 2 000 000 m2. EUROPOLIS će biti najvažniji poslovni centar u ovom delu Evrope, nalazeći se na svim pravcima koji vode od Evrope do Azije: u blizini autoputa E-70-75 i trase buduće mreže pruga za velike brzine kroz Jugoslaviju, vodenih puteva Rajna-Majna-Dunav-Crno more i vazdušnih koridora koji idu kroz ovaj deo Evrope.

EUROPOLIS se smatra jednim od najvećih svetskih investicionih poduhvata XXI veka.