UEFA CUP

eto...Partizan igra u UEFA CUP-u  utakmicu sa Zrinskim (iz Mostara) ..i .od pre 2min.  vodi sa 1:0

Tefnut ::

eto...Partizan igra u UEFA CUP-u  utakmicu sa Zrinskim (iz Mostara) ..i .od pre 2min.  vodi sa 1:0

Da, a na kraju utakmice 6:1 za Partizan

3. avgust 2007.

Vojvodina zadovoljna žrebom

Predsednik Fudbalskog kluba Vojvodina Ratko Butorović rekao je da je madridski Atletiko protivnik kojeg je priželjkivao uoči današnjeg žreba za drugo kolo kvalifikacija Kupa UEFA. "Dolazi nam u goste veliki klub, ali i Vojvodina je veliki klub i dočekaćemo ih na najbolji način. Pokazaćemo da smo dostojni da reprezentujemo naš grad, savez i zemlju", rekao je Buturović agenciji Beta. On je podsetio da Vojvodina ima pozitivnu tradiciju sa Atletikom, kojeg je eliminisala iz Kupa šampiona u sezoni 1966/67.

U drugom kolu elitnog evropskog takmičenja, Vojvodina je tada u Novom Sadu savladala Atletiko 3:1, dok je u revanšu u Madridu poražena 2:0. U "majstorici" koja se takođe igrala u glavnom gradu Španije, Vojvodina je posle produžetaka slavila 3:2.

Sportski direktor Novosadjana Radisav Rabrenović, koji je bio na žrebu u Nionu, rekao je agenciji Beta da je sa sportskim direktorom Atletika Garsijom Pitarhom evocirao uspomene na duel od pre tri decenije.

"Tada smo ih pobedili i bilo bi lepo da to ponovimo, ali će biti jako teško. Najvažnije je da se pokažemo u dobrom svetlu, u goste nam dolazi veliki klub koji će sigurno biti magnet za publiku", kazao je Rabrenović.

On je izrazio uverenje da će Vojvodina u prvom susretu u Madridu uspeti da "ostvari rezultat koji će doprineti da revanš u Novom Sadu bude neizvestan".





 
Lična karta: Atletiko Madrid

Fudbalski klub Atletiko Madrid osnovan je 1903. godine od strane tri baskijska studenta kao ogranak Atletik Bilbaa. 1904. im se pridružuju igrači koji su napustili FC Madrid i do 1911. igraju u plavo-belim dresovima (bojama Bilbaa), kada su usvojili crveno-bele pruge kao svoje boje, koje su se do danas održale. Iako razlog za promenu boja nije sigurno potvrđen, postoji teorija da je klub uzeo crveno-belu kombinaciju zbog toga što je bila najjeftinija za proizvodnju. Crveno-bela je tada bila kombinacija boja za proizvodnju navlaka za jorgane, tako da od tada klub nosi svetski poznati nadimak „jorgandžije“.

Gradski rival im je mnogo poznatiji Real, najtrofejniji klub svih vremena. Animozitet navijača dva kluba razvijao se decenijama, pošto je pravilo bilo da pripadnici radničke klase navijaju za Atletiko, dok je Real podržavala „elita“. Sada je klasni jaz umnogome smanjen, ali je rivalitet veći nego ikad.

Svoje današnje ime „Club Atletico de Madrid“ klub je usvojio 1947, iste godine kada je pobedio Real Madrid 5:0, što im je najbolji rezultat ostvaren protiv gradskih rivala.

Atletikov stadion je „Visente Kalderon“, sagrađen 1966. Kapacitet mu je 54 851 mesto, od toga 44 853 vlasnika sezonskih propusnica.

Po broju osvojenih ligaških titula, Atletiko je sa devet treći najtrofejniji španski klub. Pored toga, osvajač je i devet Kupova kralja, Kupa pobednika kupova 1962, kao i Interkontinentalnog kupa 1974.



Najuspešnija sezona u istoriji kluba je bila 1995/1996, kada je klub pod vođstvom Radomira Antića osvojio duplu krunu.

Sezona 1999/2000 bila je izuzetno loša za Atletiko, pošto su, uprkos tome što su ušli u finale Kupa kralja, izbačeni u Segundu. Sledeće sezone im je zamalo izmakla promocija u prvu ligu, ali su 2001/2002 na kraju osvojili prvo mesto i vratili se u elitu.

Proteklih nekoliko sezona obeležila je njihova konstanta borba da uđu u Ligu šampiona ili kup UEFA, ali napori su se završavali neuspešno. Iako su u svojim redovima do ovog leta imali čuvenog „El Ninja“ Fernanda Toresa, evropske ambicije postale su stvarnost tek ove godine, pošto su iz Intertoto kupa uspeli da uđu u drugo kolo kvalifikacija za kup UEFA.

U sezoni 2006/2007, Madriđani su računali na siguran plasman u kup UEFA i borbu za Ligu šampiona. Izgledi su tokom godine bili promenljivi za klub, pošto su i gubili i dobijali najveće rivale (već u drugom kolu Valensija ih je u gostima dobila 0:1, i mada su kod kuće dobili Sevilju 2:1, i izvukli bod Realu 1:1, u 7. i 8. kolu Deportivo i Saragosa su ih pobedili sa po 1:0). Malo posle polovine sezone Atletikove šanse bile su umanjene, pošto su regularno gubili od pretendenata na titulu, a i sami su pravili kikseve u vidu 0:0 kod kuće protiv Himnastika u 17. kolu.

Sedam kola do kraja bili su u dobroj poziciji, ali se sve iskomplikovalo, pošto je upravo tada počela ludačka trka za bodove, koja je tresla Primeru do poslednjeg trenutka. Šest klubova borilo se za Ligu šampiona, šest za kup UEFA, dok je i na dnu tabele vladala neizvesnost.

A onda se desio brodolom.

U završnih sedam kola madridski klub je osvojio svega sedam bodova. Od tih utakmica najupečatljivije je bilo izdanje kod kuće protiv Barselone, kada ih je katalonski klub deklasirao 6:0. To im je bio jedan od najtežih poraza u istoriji.

Ipak, nakon pretposlednjeg kola Atletiko je imao dva boda zaostatka u odnosu na Saragosu i Viljareal, s tim što je u poslednjem kolu trebalo da ima lakši zadatak od konkurenata, pošto je gostovao Osasuni, dok su Saragosa i Viljareal igrali u gostima protiv Rekreativa i Sevilje. Atletiko je uspeo da pobedi 1:2, ali pored pobede Viljareala od 0:1 i remija Saragose 1:1, zbog boljeg skora u međusobnim duelima 6. mesto odnela je Saragosa.

Pošto je sezonu završio na razočaravajućem 7. mestu, na kup UEFA madridski klub mogao da računa samo ako prođe treće kolo Intertoto kupa. Za Atletiko to nije trebalo da bude problem, ali su se poprilično namučili protiv rumunske Glorije, koju su na kraju prošli zbog gola u gostima (ukupno 2:2). U prvom meču izgledalo je kao da će Glorija odneti istorijsku pobedu, pošto su Zaharija i Tilinča postigli golove u 8. i 39. minutu, ali je Seitaridis sveo to na minimalno vođstvo nakon gola u 55. minutu. U revanšu se nije dogodilo mnogo toga, iako je izostala dobra igra Atletika, gol Dijega Forlana, ovogodišnjeg pojačanja iz Viljareala u 11. minutu obezbedio je Madriđanima kvalifikacije za kup UEFA.

U ovom prelaznom roku do sada su Atletiko pojačali Dijego Forlan, Hoze Antonio Rejes, Simao Sabrosa, Dijego Silva, Kleber Santana, Raul Garsija, Kristijan Abijati i Luis Garsija, dok je klub napustio Fernando Tores, koji je prešao u Liverpul.

Uz ovako impresivna pojačanja, većina evropskih analitičara ocenjuje da im predstoji odlična sezona u svim takmičenjima.

Klub trenutno učestvuje na turniru u Amsterdamu, a na poslednjoj odigranoj utakmici protiv Ajaksa su nastupali: Abijati; Seitaridis, Pablo, Eler, Antonio Lopez; Maksi Rodriges, Raul Garsija, Koštinja (Maniš, m. 58), Hurado (Simao, m. 46); Braulio i Mista (Luis Garsija, m. 58)

Vojvodina do sada ima pozitivan skor protiv Atletika, kojeg je u sezoni 1966/1977 izbacila iz Kupa šampiona.

U drugom kolu elitnog evropskog takmičenja, Vojvodina je tada u Novom Sadu savladala Atletiko 3:1, dok je u revanšu u Madridu poražena 2:0. U "majstorici" koja se takođe igrala u glavnom gradu Španije, Vojvodina je posle produžetaka slavila 3:2.

3. avgust 2007.


Protivnik Partizana u drugom kolu kvalifikacija za Kup UEFA je Rabotnički iz Skoplja. Trener makedonskog kluba je bivši trener Vojvodine, OFK Beograda i Bežanije, Dragoljub Bekvalac,a u Skoplje je došao u januaru 2007. godine. Bekvalac je za B92 izjavio da dobro poznaje tim Partizana i da veruje da će utakmica biti atraktivna, kao i da su iznenađenja moguća.

Bekvalac veruje da će utakmica između Partizana i Rabotničkog biti atraktivna.

"Kad gledam, s jedne strane, sam zadovoljan, ali sa druge strane nisam. Mogli smo i lakšeg protivnika da dobijemo, ali siguran sam da će biti atraktivan protivnik za makedonski fudbal. Sigurno je da je ovo prva utakmica između srpskog i makedonskog fudbala i da će privući veliki broj koji će, nadam se, zadovoljni izaći sa stadiona".

Trener Rabotničkog smatra da je najveća snaga Rabotničkog u kolektivnoj igri.

"Najjača strana Rabotničkog je kolektivna i borbena igra, bez isticanja nekih pojedinaca, dosta mlada ekipa sa nekoliko 18-godišnjaka, ali i iskusnih igrača kao što je, na primer, Kovačević, koji je iz redova Smedereva pojačao našu ekipu".

Dragoljub Bekvalac dobro poznaje Partizan i tvrdi da za njega neće biti nikakvih nepoznanica.

"Pratio sam prelazni rok. Video sam da je Partizan kvalitetno odigrao ove dve utakmice. Znam dosta igrača i ovih povratnika iz Bežanije. Mislim da u susretu sa Partizanom meni neće biti nikakvih nepoznanica, pogotovo što ću sigurno gledati utakmicu u Novom Sadu 12. avgusta".

Bekvalac ne isključuje mogućnost iznenađenja i obećava da se Rabotnički neće predati unapred.

"Ja uvek spominjem, Vesna Vulović je pala sa 10 kilometara i preživela. Iznenađenja se uvek dešavaju i sigurno je da se mi nećemo predati. Partizan je favorit samo na papiru. Sigurno da se nećemo predati i i pokušaćemo da eliminišemo Partizan iz daljeg takmičenja".

 
Lična karta: FK Rabotnički


Fudbalski klub Rabotnički osnovan je 1937. godine, igra na Gradskom stadionu (kapacitet 18.100 gledalaca), do osamostaljenja Makedonije nije uspeo da dođe do prve savezne lige, ali je od 2001. godine, kada je kompanija 'Kometal' preuzela finansije kluba, postao jedan od najjačih klubova u državi.

Prošle sezone se do same završnice borio za titulu prvaka, godinu dana ranije bio šampion svoje zemlje, a posle dva uspeha u kvalifikacijama za Ligu šampiona (Dudelanž, Luksemburg; Debrecin, Mađarska) u trećem kolu Skopljance je zaustavio francuski Lil.

Pre toga Rabotnički je 2005. godine igrao u drugom kolu kvalifikacija za LŠ, a do sada nije uspeo da se plasira u ligaški deo Kupa UEFA (učestvovali u kvalifikacijama 2001. godine).

Ove sezone Rabotnički je u prvom kolu eliminisao po rejtingu bolju ekipu Gorice. U Sloveniji je bilo 2:1 za Makedonce, a revanš je završen identičnom pobedom predstavnika Makedonije.

Na gostovanju u Sloveniji autogolom Šulera u 79. minutu tim Dragoljuba Bekvalca došao je u vođstvo, četiri minuta kasnije izjednačio je Matavž, a u prvom minutu sudijske nadoknade Velkoski je postigao gol odluke.
zvanični sajt

Rabotnički je u Sloveniji igrao u sastavu Madžovski, Božinovski, Lazarevski, Kovačević, Stanišić, Demiri, Mihajlović, Ignatov (Velkoski), Tričkovski (Selim), Osmani (Milisavljević), Pejčić.

U revanšu je bilo malih izmena, igrali su Madžovski, Božinovski, Lazarevski, Kovačević, Stanišić, Demiri (Lukmon), Mihajlović, Ignatov (Nedžipi), Tričkovski (Selim), Velkovski, Milisavljević.

Golove su postigli Velkoski u 45. i Demiri u 69. minutu, strelac za Goricu bio je Demirovič u 85. minutu iz jedanaesterca.

Dragoljub Bekvalac je u Rabotnički došao u januaru 2007. godine, a u sastavu ima šestoricu stranaca. Uz nekadašnjeg fudbalera OFK Beograda Nemanju Milisavljevića, Lazara Stanišića koji je ovog leta došao iz šabačke Mačve i bivšeg fudbalera Borca iz Čačka i Smedereva Željka Kovačevića (sva trojica došli ovog leta) za Rabotnički igraju Ivan Pejčić i Bojan Mihajlović i Kamerunci Adekunle i Lukmon.

U prelaznom roku nije bilo značajnijih promena, Bekvalac je uglavnom pojačao ekipu, a u novu sezonu Rabotnički ulazi sa željom da osvoji treću titulu prvaka u klupskoj istoriji.

Partizan i Rabotnički nikada do sada nisu igrali zvaničnu utakmicu.