Kreiran embrion koji sadrži DNK troje ljudi

ritanski naučnici kreirali su ljudski embrion koji sadrži DNK dveju
žena i jednog muškarca, što je procedura koja bi možda mogla da spreči
obolevanje od epilepsije, dijabetesa i pojavu srčanih problema, prenosi
AP.

Iako su preliminarna istraživanja izazvala zabrinutost zbog mogućnosti
stvaranja genetski modifikovanih beba, naučnici kažu da je embrion i
dalje potomak jedne žene i jednog muškarca.

"Ne pokušavamo da prepravljamo gene, cilj nam je samo da mali procenat
loših zamenimo boljim genima", izjavio je profesor Patrik Čineri sa
Univerziteta u Njukaslu koji je učestvovao u projektu.

Ovaj proces trebalo bi da, u slučajevima u kojima je to neophodno,
omogući izbegavanje prenošenja gena koji se nalaze u mitohondrijama,
izvan jedra jajne ćelije žene. Mitohondrije su izvor ćelijske energije,
ali greške u genetskom kodu koji se nalazi u njima mogu da izazovu
veoma teške poremećaje, kao što su epilepsija ili mentalna zaostalost.

U istraživanju je korišćen normalan embrion, sa genetskim materijalom
jednog muškarca i jedne žene čija je mitohondrijska DNK bila oštećena.
Zatim je taj embrion spojen sa jajnom ćelijom druge žene iz koje je
prethodno izvađeno jedro, tako da je u njemu ostala samo zdrava
mitohondrijska DNK.

"U mitohondrijama se nalazi neznatan broj gena", izjavio je Fransoa
Šenfild, stručnjak za plodnost, koji nije učestvovao u istraživanju
Univerziteta u Njukaslu.

On je dodao da zanemarljivo mali procenat genetskog materijala čoveka
potiče iz mitihondrija, tako da se, po njegovom mišljenju, ne može reći
da embrion ima troje roditelja.

"Većina gena koji nas čine onim što jesmo potiču iz ćelijskog jedra",
kaže Čineri, dodajući da na taj DNK materijal naučnici nisu ni pokušali
da utiču.

Do sad je napravljeno deset ovakvih embriona, ali se ni jedan od njih, odlukom stručnjaka, nije razvijao duže od pet dana.

Čineri i njegove kolege nadaju se da će eksperimenti koji će biti
vršeni tokom narednih par godina dovesti do toga da ovaj tretman bude
omogućen parovima koji postaju roditelji putem veštačke oplodnje.

Slična istraživanja bila su sprovođena nad životinjama u Japanu, a kao
rezultat su imala rođenje savršeno zdravih miševa čija je
mitohondrijska DNK "ispravljena".