Karadžiću navodno obećano da neće u Hag

Karadžiću navodno obećano da neće u Hagu
Holbruk mu je garantovao da neće biti progonjen, ali mu nije dao garancije da neće ići u Hag, tvrdi bivši predsednik Vlade RS Gojko Kličković


Bivši predsednik Republike Srpske, haški optuženik dr Radovan Karadžić i nekadašnji izaslanik predsednika Amerike za Balkan Ričard Holbruk sklopili su sporazum koji je Karadžića obavezivao na povlačenje iz politike, a zauzvrat mu je garantovano da će „biti obustavljena dalja potera” za njim, „ali ne i garancija da neće ići u Hag”. Ovo je sarajevskom nedeljniku „Slobodna Bosna” izjavio Gojko Kličković. On je kao predsednik Vlade RS bio jedan od sapotpisnika sporazuma, potpisanog krajem juna 1996. godine.

„Holbruk je došao u Beograd kod Miloševića, a na Pale je, kao njihov izaslanik, stigao Nikola Šainović. Sastanku smo prisustvovali Karadžić, Aleksa Buha, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić i ja. Sporazum su već ranije dogovorili Holbruk i Karadžić, ali je visoki predstavnik u BiH Karl Bilt forsirao preko Holbruka da se i zvanično potpiše dokument o Karadžićevom povlačenju sa svih funkcija, te obećanju da se neće pojavljivati u medijima i učestvovati u političkom životu RS. Zauzvrat, obećano mu je da ga međunarodna zajednica neće progoniti”, rekao je Kličković.

On je naveo da je rukovodstvo RS 1997. godine uspostavilo kontakt sa Strobom Talbotom, tadašnjim pomoćnikom američkog državnog sekretara Madlen Olbrajt. Preko njega su hteli da „angažuju čuvenog američkog advokata Remzija Klarka da bude Radovanov branilac” u Hagu, a odbranu bi plaćala vlada RS.

„U decembru 1997. bili su pripremljeni ugovori sa Klarkovom advokatskom kancelarijom, dogovorena preliminarna cena za odbranu i obezbeđena sredstva. Radilo se na dokumentaciji i trebalo je da se to realizuje, ali u januaru 1998. došlo je do izbora nove Vlade sa Miloradom Dodikom na čelu i sa tim se stalo jer im Radovan nije verovao, a ni oni nisu tome pridavali značaj. Verovatno su mislili da će ga privesti silom”, kazao je Kličković i dodao da bi Karadžićeva odbrana koštala 1,5 miliona dolara.

„Sve je”, nastavio je Kličković, „išlo preko Stroba Talbota, pomoćnika Olbrajtove, koga je kontaktirao Crnogorac Dragan Hajduković, koji se kretao u tim krugovima. Najvažniji čovek kojeg je Hajduković trebalo da angažuje za Radovanu odbranu bio je veoma uticajni američki diplomata Henri Kisindžer. On je trebalo da obezbedi da se poštuje Radovanov zahtev da u Hag ide kao slobodan čovek i da tamo sve objasni.”

Da postoji sporazum Karadžić–Holbruk izričit je i bivši ministar spoljnih poslova RS dr Aleksa Buha. Karadžićevim povlačenjem, pored ostalog, uslovljavano je i davanje dozvole Srpskoj demokratskoj stranci da izađe na prve posleratne izbore. Buha je početkom marta 2004. izjavio da je Holbruk, posle usaglašavanja teksta, rekao: „Dobro, onda SDS ide na izbore, a za Karadžića prestaje da postoji Haški tribunal.” Pre tri godine Vlado Nadaždin, nekadašnji šef kabineta ministra spoljnih poslova Srbije Milana Milutinovića, rekao je beogradskoj štampi da „sporazum Ričarda Holbruka i Radovana Karadžića postoji crno na belo”. Holbruk, pak, tvrdi da nikada nije pravio ovakav sporazum sa Karadžićem.