Kosovski kriminal u srcu Evrope
Vašington i Brisel odlučni su u nameri da formiraju nezavisnu državu Kosovo, koja je izgleda predodređena da postane krajnje kriminalizovana država, upozorava „Herald tribjun”
Posle gotovo osam godina upornih pokušaja i milijardi dolara, Vašington i Brisel su odlučni u nameri da formiraju nezavisnu državu Kosovo. Ta država mogla bi da postane leglo kriminala u srcu Evrope, upozoravaju Svante Kornel i Mihael Jonson, istraživači sa Džons Hopkins Univerziteta u Vašingtonu i Upsala univerziteta u Švedskoj, u zajedničkom članku u „Internešenel herald tribjunu”.
Kada je 1999. međunarodna zajednica intervenisala na Kosovu, imala je ispravne namere, ali pogrešne prijatelje, tvrde oni i podsećaju da Sjedinjene Države i njeni saveznici nisu nagradili kosovskog lidera Ibrahima Rugovu „za osam godina strpljivog otpora srpskom zlostavljanju“, već su odlučno delovali tek kad je paravojna Oslobodilačka vojska Kosova isprovocirala Jugoslovensku armiju na ozbiljnu akciju, što je dovelo do rata na Kosovu.
Veliki deo onoga što danas tišti Kosovo delimično potiče iz neuspeha da se izbori sa sporednim efektima intervencije i daljom moći sada rasformirane OVK, ističe „Herald tribjun” prenoseći mišljenje Kornela i Jonsona.
Rat je OVK dao povećani legitimitet, pristalice i finansijska sredstva. Teško, međutim, da je OVK uzor za plemenito gerilsko ratovanje. Smatran od strane Sjedinjenih Država i ostalih zapadnih vlada za terorističku organizaciju, OVK je za vreme rata ubijao pripadnike suparničkih kosovskih političkih pokreta i Albance za koje su sumnjali da sarađuju sa Srbima.
Velika novčana sredstva dobijao je od trgovine drogom i bio je uključen u ozbiljna kršenja ljudskih prava. Uprkos svemu ovome, čim je rat bio završen, OVK je dobio dozvolu da se preobrazi u političku partiju i da formira najveći deo Kosovskog zaštitnog korpusa kao i policijske snage, naglašava „Herald tribjun”.
Posledice su u potpunosti bile predvidive. Nekoliko članova Rugovine popularne partije napadnuto je i ubijeno, čime je stvorena situacija u kojoj su dve vodeće partije na Kosovu formirale svoje poluzvanične „službe bezbednosti”.
Albanski organizovani kriminal iskoristio je saveze stvorene sa vodećim političarima kosovskih Albanaca i danas kontroliše veći deo trgovine heroinom u zapadnoj Evropi, podsećaju dvojica istraživača u „Herald tribjunu”.
Ostaci OVK – i njegova finansijska mreža – bili su uključeni u podbadanje nemira u južnoj Srbiji i severnoj Makedoniji, a članovi Kosovskog zaštitnog korpusa hapšeni su pod optužbom da su ubijali Srbe civile. Policija UN privatno priznaje da izbegava da goni bivše članove OVK umešane u kriminalne aktivnosti.
Kornel i Jonson tvrde da bi rukovodstvo nove kosovske države, ukoliko bi se usvojio plan Martija Ahtisarija, bilo u najboljem slučaju pod jakim uticajem organizovanog kriminala, a u najgorem u direktnom dosluhu sa kriminalnim grupama.
Kao dokaz citiraju izjavu portparola policije UN iz juna 2003. da Kosovo „nije društvo koje je zahvatio organizovani kriminal, već društvo zasnovano na organizovanom kriminalu”.
Ukoliko ne budu preduzete odlučne mere da se zaustavi organizovani kriminal i njegova povezanost sa kosovskom političkom elitom, dok međunarodna zajednica još uvek ima nadležnost nad ovom teritorijom, biće mnogo prilika da sa zažali zbog ove greške, a malo onih da se ona ispravi, upozorio je „Herald tribjun”.