SAD pomeraju vojsku na istok Evrope

Italija (4.000 vojnika)
Avijano (Pordenone)
Kazerma (Vičenca)
San Vito dei Normani
Sigonela (Sicilija)
Darbi (Piza)

Kosovo i Metohija (6.000 vojnika)
Bondstil - 4.000
Montejt - 2.000

Rumunija (3.000 vojnika od 2008. godine)
Vazduhoplovna baza Mihail Kogalničeanu
Smardan
Babadag
Reil hed
Činku

Bosna i hercegovina
Tuzla - jedinica

Bugarska
(2.500 vojnika od 2008. godine)
Bezmer, u blizini Jambola
Graf Ignatijevo, nedaleko od Plovdiva
Novo Selo,
kod Slivena

Makedonija
Ejbl Sentri - oko
500 vojnika

Rumunski parlament je velikom većinom (257 za i jedan glas protiv) odobrio sporazum kojim se američkoj armiji odobrava da u narednih deset godina koristi četiri baze na rumunskoj teritoriji. Baze kapaciteta od oko 3.000 vojnika biće korišćene za trening američkih vojnika i, ukoliko bude bilo potrebno, kao tranzitne stanice za ratne zone.

Mi smo decenijama imali jedan san - da američka vojska dođe i oslobodi nas komunizma. Danas Rumunija nije žrtva koja čeka spasioca, već partner sa Amerikom u borbi protiv terorizma“, rekao je Kalin Popesku Taričeanu, premijer Rumunije.
Prema sporazumu, komanda američkih snaga u Rumuniji će biti u vazduhoplovnoj bazi „Mihail Kogalničeanu“, nedaleko od luke Konstanca na Crnom moru. SAD će dobiti na korišćenje i baze za trening „Smardan“, „Babadag“, „Reil hed“ i „Činku“.
Krajem aprila prošle godine američka državna sekretarka Kondoliza Rajs potpisala je u Sofiji sličan sporazum i sa Bugarskom. Prema tom sporazumu, američka armija će od naredne godine koristiti vazduhoplovne baze „Bezmer“, u blizini Jambola, i „Graf Ignatijevo“, nedaleko od Plovdiva, kao i kopnenu bazu „Novo Selo“, kod Slivena. Ove baze kapaciteta od oko 2.500 vojnika će služiti za dejstva na Bliskom istoku i susednim oblastima.
„U pitanju su strateške lokacije koje predstavljaju istorijsku tranzitnu rutu za loše momke“, rekao je general-major Mark Hertling iz evropske komande američke armije.
Pentagon je pre nekoliko godina doneo odluku da se u narednih deset godina više od 70.000 američkih vojnika rasporedi u zemlje istočne Evrope i Azije, a koji su do sada bili stacionirani u Nemačkoj i Južnoj Koreji. Nakon završetka hladnog rata, SAD su za više od dve trećine smanjile broj svojih vojnika u Evropi (sa oko 320.000 na oko 100.000). Većina ih se i danas nalazi u Nemačkoj (oko 70.000), Italiji (oko 4.000) i Velikoj Britaniji (oko 10.000).
Otvaranje novih baza u Bugarskoj i Rumuniji usledilo je posle otvaranja nekoliko sličnih u našem okruženju.
Rusija je u više navrata kritikovala SAD zbog premeštanja vojnih baza u nekada njenu sferu uticaja tokom hladnoratovske podele interesnih zona. Poslednjih meseci odnosi između Rusije i SAD su zaoštreni i zbog namere zvaničnog Vašingtona da na teritoriji Češke i Poljske otvori baze u okviru antiraketnog štita. Zvanična Moskva tvrdi da će to poremetiti balans snaga u regionu zbog čega je predsednik Vladimir Putin stavio moratorijum na sporazum sa NATO o neširenju konvencionalnog oružja. Amerikanci su raspoloženi da svoje vojne pogone postave i na kavkaskom području, što je potvrdio i direktor Američke agencije za protvivraketnu odbranu, general Henri Obering. On je rekao da bi SAD želele da rasporede isturenu radarsku stanicu na Kavkazu.
Gruzija je juče negirala učešće u bilo kakvim razgovorima nakon što je Gela Bezuašvili, šef gruzijske diplomatije, pre nekoliko dana rekao da je njegova zemlja spremna da razmotri mogućnost postavljanja američkog protivraketnog štita.