Uzdržani potapaju Ahtisarija

Uzdržani potapaju Ahtisarija
Samo četiri članice Saveta bezbednosti podržale „nadziranu nezavisnost” za Kosovo. Otkud rezervisanost Indonezije prema izaslaniku Ujedinjenih nacija







Stav prema planu Martija Ahtisarija na osnovu informacija posle zatvorene sednice SB UN

Misija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja treba da ispita stanje na Kosovu i Metohiji biće upućena na lice mesta najranije krajem aprila. Kako je izjavio britanski ambasador pri UN Emir Džons Peri, članice Saveta bezbednosti najpre treba da se dogovore o tome ko će predvoditi tu misiju i šta će tačno biti njen zadatak, a do kraja meseca biće održan i sastanak Kontakt grupe, verovatno na nivou političkih direktora ministarstava spoljnih poslova šest njenih članica. Glavno pitanje biće da li će ambasadori pri UN ili njihovi zamenici koji će biti u misiji moći na osnovu svog izveštaja da menjaju Ahtisarijev plan. Vašington i London u ovom trenutku nisu spremni da na to pristanu.
Dogovor o slanju misije u Beograd i Prištinu postignut je na insistiranje Rusije, ali su osim Moskve za ovu ideju zainteresovane i one članice Saveta bezbednosti koje nisu uverene u opravdanost plana Martija Ahtisarija i strahuju od mogućnosti da bude razbijena jedna članica Ujedinjenih nacija. Rusija traži da se preispita kako je ispunjena Rezolucija 1244, a na dnevni red bi moglo da dođe i pitanje već zaboravljenih standarda demokratskog društva koji na Kosmetu nisu postignuti, što mnoge zapadne diplomate i analitičari vide kao pokušaj da se kupi vreme i odloži donošenje nove rezolucije.
„Teško je verovati da evropske i ruske diplomate mogu da saznaju bilo šta novo o pokrajini, osam godina pošto je ona stavljena pod nadležnost UN. Međutim, to nije slučaj sa diplomatama koje predstavljaju nestalne članice Saveta bezbednosti i čiji glasovi su neophodni da se usvoji ili blokira bilo koja rezolucija”, piše britanski novinar i istoričar Tim Džuda, odlično obavešten o politici Zapada na Balkanu. „Mnoge od njih su slabije upućene u političke i etnografske začkoljice ovog parčeta Evrope. Te diplomate takođe na ovaj region gledaju kroz perspektivu iskustava sopstvenih država i regiona. Na primer, afričke države, od kojih mnoge imaju veštački napravljene granice iz doba kolonijalizma s posebnom nesklonošću gledaju na secesionističke pokrete”, navodi Džuda u tekstu za „Balkansku istraživačku mrežu”.
On dodaje da će upravo zbog toga i Marti Ahtisari sledeće nedelje otići u Akru, glavni grad Gane, jedne od nestalnih članica Saveta bezbednosti. Gana je već izrazila zabrinutost zbog predloga o nezavisnosti Kosova i Metohije, kao i Kongo, Indonezija, pa i Južna Afrika. Za usvajanje rezolucije kojom bi ta nezavisnost bila omogućena, neophodno je devet glasova u Savetu bezbednosti, a prema onome što su novinari uspeli da saznaju posle sednice tog tela u utorak, samo su četiri države bespogovorno podržale Ahtisarijev predlog. To su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska i Belgija. Većina članica SB, njih devet, rezervisana je, pa plan o nadziranoj nezavisnosti može da propadne i bez ruskog veta ako bude dovoljno uzdržanih (sedam uzdržanih može da potopi plan).
Zanimljivo je iskustvo Konga, države za koju Tim Džuda navodi da bi „mogla da bude zbunjena time što generalni sekretar UN Ban Ki Mun podržava Ahtisarijev plan”. U Kongu se još sećaju da su upravo UN 1960. godine ušle u susedni Belgijski Kongo da bi sprečile otcepljenje Katange, oblasti bogate rudom. Kontrast sa Srbijom je očigledan. I Indonezija je već rekla da ne može da podrži razbijanje Srbije, pogotovo što se i sama suočava sa nizom separatističkih pokreta. Pri tom, Indonežani dobro poznaju Ahtisarija, koji je 2005. godine posredovao u mirovnom sporazumu za Ače i to na potpuno drugačiji način nego sada, jer je ta pokrajina dobila samo „više od autonomije, manje od nezavisnosti”.
Dok se vodi teška diplomatska borba za svaki glas u Savetu bezbednosti, najveći problem Srbije može da bude to što još nema vladu. Ako tako ostane i do dolaska misije Saveta bezbednosti u Beograd, kredibilitet Srbije bio bi znatno umanjen.
-----------------------------------------------------------
Cena ruske podrške
Politika Rusije prema takozvanim zamrznutim konfliktima počela je da daje prve rezultate. U posetu Moskvi stigao je potpredsednik moldavske vlade Andrej Stratan, a ruski posmatrači ocenjuju da je to znak poboljšanja odnosa sa Kišinjevom i otkazivanja bezrezervne podrške separatistima u Pridnjestrovlju. U politici prema Moldaviji Rusija se, kao i slučaju Srbije, odnosno Kosmeta, zalaže za rešenje koje bi bilo prihvatljivo i većini u „spornoj” oblasti i centralnoj vladi. Prema informacijama koje je objavio moskovski list Komersant”, Kremlj – u zamenu za takvu podršku – od Moldavije traži da ne ulazi u NATO