FORMULA 1

Formula 1, skraćeno F1 se smatra najvišim rangom jednoseda u trkama motornih vozila. Temelji se na serijama trka koje se održavaju na umetno sagrađenim stazama (pistama) baš za tu svrhu ili na zatvorenim gradskim ulicama. Svake godine rezultati trka određuju dve lestvice pobednika, lestvicu najboljih vozača i lestvicu najboljih konstruktora. Takmičenje je osnovano 1950. i odigrava se pod pokroviteljstvom FIA-e.Prvenstvo Formule 1 je prvi osvojio italijan Đuzepe Farina u svojoj Alfi 1950, „za dlaku“ pobedivši svog argentinskog ekipnog vozača Huana Manuela Fanđa.
Ranim 2000-im Formulom 1 „vladao“ je Mihael Šumaher i Ferari. Početkom 21. veka oboreno je nekoliko rekorda. Godine 2001. Šumaher je postavio novi rekord u najvećem broju osvojenih Velikih nagrada, dok je raniji nosilac tog rekorda bio Alen Prost sa 51 osvojenom Velikom nagradom. Godine 2002. Šumaher je postavio takođe novi rekord tako da je osvojio Svetsko prvenstvo vozača pre kraja sezone od bilo kojeg prašnjeg vozača osvojivši Veliku nagradu Francuske u julu te godine. Godine 2003. osvojio je 6. titulu svetskog prvaka pobedivši tako pređašnjeg nosioca rekorda Huana Manuela Fanđa koji je osvojio 5 titula. Šumaher i Ferari nisu bili jedini koji su obarali rekorde u tom periodu. Godine 2003. Fernando Alonso je postao najmlađi osvajač prvog startnog mesta u trci kvalifikujući se na Velikoj nagradi Malezije 2003. Kasnije te godine postao je najmlađi pobednik Velike nagrade ikad kada je pobedio na Velikoj nagradi Mađarske.
Prvih nekoliko godina 21. veku u Formuli 1 bilo je nekoliko kontroverznih skandala. Na Velikoj nagradi Austrije Rubens Barikelo Šumaherov ekipni kolega u Ferariju koji je vodio trku po narađenju iz boksa morao ga je propustiti. Nakon Ferarijevog skandala FIA je kaznila Ferari i zabranila ostalim ekipama takvo mešanje u trku.
2005. na Velikoj nagradi SAD izašlo je samo tri od 10 ekipa na stazu kada se ispostavilo da su Mišlen gume preopasne za trke.
Ranih 2000-ih Berni Eklston i njegova organizacija FOA je napravila brojne trejdemarke, službeni logo i službene internet stranice sporta u pokušaju da mu da korporacijski identitet. Eklston je eksperimentisao sa pej per vju televizijom (Bernivižn) koja je omogućavala fanovima da kupe i gledaju celu sezonu F1 ali nakon malog zanimanja 2002. je ukinuta.

Trka Formule 1

Svaki vikend Velike nagrade počinje u petak sa dva slobodna treninga, a nastavlja se u subotu sa još dva slobodna treninga. Nakon slobodnih treninga nastavljaju se kvalifikacije za nedeljnu trku. Kvalifikacije se održavaju po pravilu leteći krug. Vozač u bolidu izlazi na praznu stazu, prvi krug je za zagrejavanje a kad krene u drugi krug počinje mu se meriti vreme. Vreme koje je postigao na kraju kruga određuje njegovo mesto u startnom poretku na nedeljnoj trci. Najbrži je prvi u startnom poretku a najsporiji poslednji.
Trka počinje krugom za zagrejavanje, nakon kojeg se bolidi poređaju na startne pozicije koje su osvojili u kvalifikacijama. Ako vozač iz nekog razloga ne krene u krug za zagrejavanje kreće u trku sa zadnjeg mesta.
Svetlosni signali označe početak trke i trka može početi. Trka je duga nešto više od 300 km i ograničena je na dva sata. Za vreme trke vozači ulaze u boks jedan ili više puta na dolevanje goriva i eventualnu zamenu guma ako ugrožavaju vozačev nastavak trke.
Na kraju trke vozači i ekipe se boduju zavisno od pozicije koju su osvojili na kraju utrke. FIA je odredila da se boduje prvih osam koji su završili trku i po sistemu 10-8-6-5-4-3-2-1 (prvi osvaja 10 bodova, drugi 8 bodova itd.). Pobednik Prvenstva vozača odnosno Prvenstva konstruktora (ekipa) je onaj vozač odnosno ekipa koja tokom sezone osvoji najviše bodova.

Mihael Šumaher drži rekord u najviše osvojenih Svetskih prvaka vozača (7) a ekipa Ferari drži rekord u Svetskom prvenstvu konstruktora (14). Jochen Rindt je jedini kojem je posthumno dodeljen naslov Svetskog prvenstva vozača.

Velika nagrada:

Broj Velikih nagrada koje se voze u jednoj sezoni varirao je tokom godina. Na prvom svetskom prvenstvu Formule 1 1950. bilo je samo sedam trka (Velikih nagrada), 1980-tih broj se kretao oko 16 ili 17 trka da bi u sezoni 2005. bilo 19 trka.
Šest od sedam trka iz sezone 1950. bilo je u Evropi, a jedina trka koja se nije vozila u Evropi bila je Indianapolis 500 koja je kasnije zamenjena Velikom nagradom SAD. Sa godinama svetsko prvenstvo Formule 1 proširilo i na ostale kontinente. Prva Južno Američka trka bila je Velika nagrada Argentine 1953., Afrike Velika nagrada Maroka 1958., Azije Velika nagrada Japana 1976., a Australije Velika nagrada Australije 1985. Danas su trke raspoređene po svim kontinentima sveta (Evropa, Azija, Australija, Severna Amerika, i Južna Amerika).

Tradicionalno svaka država koja ugošćuje neku Veliku nagradu daje joj ime po imenu svoje države (npr. ako se trka održava u Nemačkoj tada se ta Velika nagrada naziva Velikom nagradom Nemačke), a ako se u nekoj državi održavaju dve ili više trka tada dobijaju različita imena.
Velike nagrade koje su od početka (ili duže vreme) u Svetskom prvenstvu nisu se održavale na istoj stazi sve godine. Na primer Velika nagrada Velike Britanije vozila se na stazi Silverston i Brend Heč. Jedino je Velika nagrada Italije uvek vožena na istoj stazi Monca, osim 1980. kada je vožena na stazi Imola na kojoj se danas vozi Velika nagrada San Marina.
Velika nagrada Bahraina je prva trka koja se održava na Bliskom istoku koja se održava na stazi koja je izgrađena u pustinji, i uz nove trke (i staze) u Kini i Turskoj daje nove šanse za ekspanziju ovog sporta.

Rang lista pobednika (Vozači)

2006 - Fernando Alonso
2005 - Fernando Alonso
2004 - Mihael Šumaher
2003 - Mihael Šumaher
2002 - Mihael Šumaher
2001 - Mihael Šumaher
2000 - Mihael Šumaher
1999 - Mika Hakinen
1998 - Mika Hakinen
1997 - Žak Vilnev
1996 - Dejmon Hil
1995 - Mihael Šumaher
1994 - Mihael Šumaher
1993 - Alen Prost
1992 - Najdžel Mensel
1991 - Ajrton Sena
1990 - Ajrton Sena
1989 - Alen Prost
1988 - Ajrton Sena
1987 - Nelson Pike
1986 - Alen Prost
1985 - Alen Prost
1984 - Niki Lauda
1983 - Nelson Pike
1982 - Keke Rozberg
1981 - Nelson Pike
1980 - Alen Džons
1979 - Džodi Šehter
1978 - Mario Andreti
1977 - Niki Lauda
1976 - Džejms Hant
1975 - Niki Lauda
1974 - Emerson Fitipaldi
1973 - Džeki Stjuart
1972 - Emerson Fitipaldi
1971 - Džeki Stjuart
1970 - Joken Rindt
1969 - Džeki Stjuart
1968 - Grejam Hil
1967 - Deni Hulm
1966 - Džek Brebem
1965 - Džim Klark
1964 - Džon Surtes
1963 - Džim Klark
1962 - Grejam Hil
1961 - Fil Hil
1960 - Džek Brebem
1959 - Džek Brebem
1958 - Majk Havtorn
1957 - Huan Manuel Fanđo
1956 - Huan Manuel Fanđo
1955 - Huan Manuel Fanđo
1954 - Huan Manuel Fanđo
1953 - Alberto Askari
1952 - Alberto Askari
1951 - Huan Manuel Fanđo
1950 - Đuzepe Farina

Kalendar:

01 2007 FORMULA 1™ ING Australian Grand Prix (Melbourne) 16-18 March
02 2007 FORMULA 1™ Petronas Malaysian Grand Prix (Kuala Lumpur) 06-08 April
03 2007 FORMULA 1™ Gulf Air Bahrain Grand Prix (Bahrain) 13-15 April
04 FORMULA 1™ Gran Premio de España Telefónica 2007 (Catalunya) 11-13 May
05 FORMULA 1™ Grand Prix de Monaco 2007 (Monte Carlo) 24-27 May
06 FORMULA 1™ Grand Prix du Canada 2007 (Montreal) 08-10 June
07 2007 FORMULA 1™ United States Grand Prix (Indianapolis) 15-17 June
08 FORMULA 1™ Grand Prix de France 2007 (Magny-Cours) 29 June-01 July
09 2007 FORMULA 1™ Santander British Grand Prix (Silverstone) 06-08 July
10 2007 FORMULA 1™ Grand Prix of Europe (Nürburgring) 20-22 July
11 FORMULA 1™ Magyar Nagydíj 2007 (Budapest) 03-05 August
12 2007 FORMULA 1™ Petrol Ofisi Turkish Grand Prix (Istanbul) 24-26 August
13 FORMULA 1™ Gran Premio d'Italia 2007 (Monza) 07-09 September
14 2007 FORMULA 1™ ING Belgian Grand Prix (Spa) 14-16 September
15 2007 FORMULA 1™ Fuji Television Japanese Grand Prix (Fuji Speedway) 28-30 September
16 2007 FORMULA 1™ Sinopec Chinese Grand Prix (Shanghai) 05-07 October
17 FORMULA 1™ Grande Prêmio do Brasil 2007 (Sao Paulo) 19-21 October

Rezultati ove sezone;

2007 FIA Formula One World Championship Grand Prix Date Winning Driver Team Laps Time

Australian 18/03/2007 Kimi Räikkönen Ferrari 58 1:25:28.770
Malaysian 08/04/2007 Fernando Alonso McLaren-Mercedes 56 1:32:14.930
Bahrain 15/04/2007 Felipe Massa Ferrari 57 1:33:27.515
Spanish 13/05/2007 Felipe Massa Ferrari 65 1:31:36.230
Monaco 27/05/2007 Fernando Alonso McLaren-Mercedes 78 1:40:29.329
Canadian 10/06/2007 Lewis Hamilton McLaren-Mercedes 70 1:44:11.292
United States 17/06/2007 Lewis Hamilton McLaren-Mercedes 73 1:31:09.965
French 01/07/2007 Kimi Räikkönen Ferrari 70 1:30:54.200
British 08/07/2007 Kimi Räikkönen Ferrari 59 1:21:43.074
European 22/07/2007
Hungarian 05/08/2007
Turkish 26/08/2007
Italian 09/09/2007
Belgian 16/09/2007
Japanese 30/09/2007
Chinese 07/10/2007
Brazilian 21/10/2007

2007 FORMULA 1™ ING Australian Grand Prix    16-18.marta 2007.





FORMULA 1™ Gran Premio de España Telefónica 2007  11-13.maj 2007.





FORMULA 1™ Grand Prix de Monaco 2007      24-27.maj 2007.






FORMULA 1™ Grand Prix du Canada 2007    8-10.jun 2007.






2007 FORMULA 1™ United States Grand Prix    15-17.jun 2007.






FORMULA 1™ Grand Prix de France 2007       29.jun-01.juli 2007.







2007 FORMULA 1™ Santander British Grand Prix    6-8.juli 2007.






FORMULA 1

RAIKONEN UTISAO SILVERSTON

BRITISH GRAND PRIX

 



Vozač Ferarija, Kimi Raikonen, došao je do truge pobede za redom na trci za Veliku nagradu Britanije na stazi „Silverston“, pošto je Luis Hamilton pao na treće mesto posle vođstva tokom uvodnog dela trke.

Finac je iskoristio pametnu strategiju Ferarija, a takođe je izvozao nekoliko odličnih krugova i zahvaljujući tome je pretekao Fernanda Alonsa posle finalnih odlazaka u boks i trijumfovao je sa prednošću od 2,459 sekunde prednosti u odnosu na svetskog šampiona.

Još pre nego što je trka počela odvila se drama pošto je Felipe Masa imao probleme na startu pa je morao da startuje iz pit lejna dok su drugi vozači vozili drugi krug za zagrevanje. Raikonen je bio odlučan da preuzme vođstvo na startu trke na kojoj se vozilo 59 krugova, ali ga je u tome onemogućio osvajač pol pozicije, Hamilton koji je glatko prošao kroz Kops.

Dvojac je uspeo da se odvoji od ostalih vozača, dok je razlika između vozača Meklarena i Ferarija varirala od 0.8 do 1.5 sekunde tokom prvih 15 krugova, dok je Alonso bio u pripravnosti, tri sekunde iza. Ali pri kraju prvog stinta Hamilton je imao problema sa pneumaticima u sporim krivinama čime je omogućio Raikonenu da se približi.

Trka je za Hamitlona odlučena u 16. krugu kada je otišao u boks prvi put. Izgubio je dve sekunde kada je krenuo iz boksa dok je crevo za dolivanje još bilo prikačeno za bolid. Ta greška, kao i serija Raikonenovih brzih krugova, i veoma kratko zadržavanje u boksu Alonsa, učinili su da se posle prvog odlaska u boks poredak potpuno izmeni pošto se tada u vođstvu nalazio svetski šampion, ispred Raikonena i Hamiltona.

Ipak, borba na vrhu tada nije završena, iako je Alonso u jednom trenutku povećao prednost na pet sekundi. Drugi put je otišao u boks u 37. krugu, dok je Raikonen ostao na stazi još pet krugova. Ta činjenica se pokazala kao odlučujuća pošto je FInac izašao iz boksa sa prednošću od dve sekunde u odnosu na rivala i uspeo je da je zadrži do cilja, kada je došao do 12. pobede u karijeri. Hamiton je kompletirao podijum za Meklaren i samo je nastavio svoj rekord po broju uzastopnih trka na kojima se popeo na podijum, iako je Alonso smanjio njegovu prednost u plasmanu sa 14 na 12 bodova.

Iza vodećeg trija, najuzbudljiviju trku imao je Masa. Posle starta iz pit lejna vozč Ferarija se probijao u ranoj fazi trke i do prvog odlaska u boks došao je do devete pozicije. Zahvaljujući odličnom tempu pretekao je Heikija Kovalainena pa Ralfas Šumahera i potom se približio Đankarlu Fizikeli koji je bio šesti. Ista strategija koju je imao i Raikonen sa dugim drugim stintom se i kod njega isplatila pošto je obišao Italijana i Nika Hajfilda pre drugog odlaska u boks, a potom se približio i vozaču ekipe BMW Zauber, Robertu Kubici. Iako je pokušavao nije mogao da pretekne Poljaka, koji je na drugoj uzastopnoj trci došao do četvrtog mesta. Hajfild je bio šesti dok je Kovalainen pri kraju trke pretekao klupskog kolegu, Fizikelu i trku je završio kao sedmi.

Honda je odredila strategiju od jednog odlaska u boks za oba vozača, ali se ona nije najviše isplatila pa su Rubens Barikelo i Dženson Baton kompletirali prvu desetoricu. Obojica su profitirala od odustajanja dvojica Tojote, pošto je najbolja trka sezone za Ralfa Šumahera završena posle problema sa spojlerom, dok se Jarno Truli parkirao u boksu uz tvrdnju da bolid nije bilo moguće voziti. Oba vozača ekipe Toro Roso su takođe odustala, pošto je Skot Spid polomio prednji spojler posle kontakta sa Aleksom Vurcom dok je Vitantonio Liuci odustao zbog problema sa elektronikom, četiri kruga pre kraja. To je pomoglo Dejvidu Kultardu da se domogne 11. mesta dok Entoni Dejvidson nije uspeo da završi trku zbog prevelikog prijanjanja bolida uz stazu.

Naredna trka je Velika nagrada Nemačke, na legendarnoj stazi “Nirburgring”, 22. jula.


REZULTATI VN BRITANIJE/BRITISH GP RESULTS

1. Kimi Räikkönen (FIN) Ferrari 1:21:43.074
2. Fernando Alonso (SPA) McLaren Mercedes + 2.4
3. Lewis Hamilton (GBR) McLaren Mercedes + 39.3
4. Robert Kubica (POL) BMW Sauber + 53.3
5. Felipe Massa (BRA) Ferrari + 54.0
6. Nick Heidfeld (GER) BMW Sauber + 56.3
7. Heikki Kovalainen (FIN) Renault + 1 lap
8. Giancarlo Fisichella (ITA) Renault + 1 lap
9. Rubens Barrichello (BRA) Honda + 1 lap
10. Jenson Button (GBR) Honda + 1 lap
11. David Coulthard (GBR) Red Bull + 1 lap
12. Nico Rosberg (GER) Williams + 1 lap
13. Alexander Wurz (AUT) Williams + 1 lap
14. Takuma Sato (JAP) Super Aguri + 2 laps
15. Christijan Albers (NED) Spyker + 2 laps

-- Vitantonio Liuzzi (ITA) Toro Rosso -odustao
-- Jarno Trulli (ITA) Toyota -odustao
-- Anthony Davidson (GBR) Super Aguri-odustao
-- Scott Speed (USA) Toro Rosso -odustao
-- Ralf Schumacher (GER) Toyota-odustao
-- Adrian Sutil (GER) Spyker -odustao
-- Mark Webber (AUS) Red Bull-odustao


PLASMAN VOZAČA/DRIVERS STANDINGS

1. L. Hamilton 70
2. F. Alonso 58
3. K. Raikkonen 52
4. F. Massa 51
5. N. Heidfeld 33
6. R. Kubica 22
7. G. Fisichella 17
8. H. Kovalainen 14

PLASMAN KONSTRUKTORA/CONSTRUCTORS STANDINGS

1. McLaren 128
2. Ferrari 103
3. BMW 56
4. Renault 31
5. Williams 13
6. Toyota 9
7. Red Bull 6
8. Super Aguri 4

eto ja stigla taman na vreme da zajedno ispratimo Trku za Veliku nagradu Nemacke sledeceg vikenda. Staza se nalazi u Nirnbergu a evo ovako izgleda...

13. jul 2007. | Izvor: B92 | A G

SAD ostale bez Formule 1


Formula 1 neće se voziti u SAD sledeće godine, rekli su direktor staze u Indijanapolisu Toni Džordž i gazda Formule Berni Ekleston. Trka u Indijanapolisu je tako prekinuta nakon osam godina. „Na moju veliku žalost, F1 se neće voziti sledeće godine u SAD“, rekao je Džordž u četvrtak.

„Sa Bernijem Eklestonom sam imao nekoliko diskusija koje su nas dovele do te odluke, ali smo se složili da je važno da ostavimo otvorenu opciju za ubuduće.“

Ova odluka će sigurno loše uticati po Indijanapolis zbog brojnih turista koji dolaze u grad. Procenjuje se da se tokom trke zaradi oko 100 miliona dolara.

„Sigurno je da smo razočarani zbog te odluke, ali to je bila poslovna odluka između Eklestona i Džordža. Imam puno poverenje u Tonija Džordža i znam da će nastaviti da radi za dobrobit grada“, rekao je gradonačelnik Indijanapolisa Bart Peterson.

Saradnja F1 i Indijanopolisa drastično je promenjena nakon 2005. godine kada je trku završilo samo 6 bolida zbog problema oko Mišelinovih guma. Ova odluka ostavlja SAD bez Formule 1, nakon što su propali ostali pokušaji uključujući i Long Bič, Kalif i Finiks.


kazem..poo..steta,ali..sta se moze..

Vinkelhok familija ponovo u F1


Markus Vinkelhok je postao poslednje u nizu dece poznatih sportista koje je odlučilo da prati stope roditelja. Dvadesetsedmogodišnji Nemac, čiji je pokojni otac bio poznati vozač trkačkih kola i formule 1 Manfred Vinkelhok, voziće za Spajker na evropskom Gran Priju u nedelju. On će zameniti Holanđanina Kristijana Albersa, koji zbog nedostatka sponzora nakon trke u Britaniji neće nastupati za tim.

Vinklehok, bivši rezervni vozač Spajkera, izjavio je da mu je nastupanje u trci na Nirnbergringu „ostvarenje sna“.

Vođa tima Kolin Kouls mu je dao šansu, prvenstveno zbog toga što Vinkelhok dobro poznaje ovu stazu.

„Ovo je samo privremeno, još uvek nismo odlučili ko će do kraja sezone biti partner našem vozaču Adrijanu Sutilu“, dodao je Kouls.

„Veoma me je iznenadilo kada sam dobio poziv od Kolina, pošto nisam mislio da ću dobiti ovu šansu. Ovo je trenutno jedina nemačka trka u rasporedu, i veoma je važna i za mene i za moju porodicu. Na ovoj stazi je moj otac vozio svoju poslednju trku, a sada ja mogu da debitujem na njoj. Kada sam saopštio vesti mojoj majci, bio je to veoma emotivan trenutak za oboje. Ona je veoma ponosna i srećna što ću dobiti priliku da radim nešto o čemu sam oduvek sanjao“, izjavio je Vinkelhok.




Manfred Vinkelhok, Markusov otac, izgradio je reputaciju hrabrog vozača tokom osamdesetih, kada je vozio 47 trka za ATS, Erous i RAM. 1985. je poginuo u nesreći na svetskoj Čempionšip trci u Kanadi.

Ostala poznata deca vozača formule jesu Dejmon Hil, Žak Vilnev i sadašnji vozač Vilijamsa Niko Rozberg.

Rubens Barikelo će i sledeće sezone voziti sa Džensonom Batonom, nakon što je potpisao novi ugovor sa Hondom. Tridesetpetogodišnji Brazilac ja objavio da će i treću sezonu zaredom ostati sa Japanskim kontruktorom. Njegov kolega iz tima Baton već je potpisao ugovor do kraja sledeće godine. "Presrećan sam što ću u Hondi ostati do kraja 2008. Kada sam prvi put došao ovde pre dve godine, cilj mi je bio da razvijem dugoročnu saradnju i pomognem u izgradnji novog i snažnog tima", izjavio je Barikelo.

Iako ove sezone još nije osvojio nijedan bod, Barikelo veruje da će Honda ipak nastaviti takmičenje u punoj snazi.

U prilog toj tvrdnji ide i dovođenje novog eksperta za aerodinamiku Loika Bigua i zamenika tehničkog direktora Jorga Zandera.

"Do sada nam je godina bila teška, ali sam siguran da se krećemo u dobrom smeru. Novi ljudi koji su nam došli su izuzetni, i znam da će doprineti našem daljem razvitku. Dženson i ja imamo odličan odnos kako na profesionalnom, tako i na ličnom nivou, i naša stabilnost će biti ključna u izazovu koji nam predstoji 2008. Sada nam je ostalo još osam trka do kraja sezone, i odrazumeva se da se na to najviše koncentrišemo", dodao je Barikelo.

Barikelo je u F1 debitovao za tim Džordana 1993. Vozio je još za Stjuart i Ferari, i osvojio devet Gran Pri nagrada, sve za italijanski tim.

Do sada je učestvovao u 241 trci, i gotovo je sigurno da će do kraja sledeće godine prestići rekord Rikarda Patrezea od 256 trka. Tako će postati najiskusniji vozač Gran Prija svih vremena.

Trenutno vodeći u generalnom plasmanu, vozač Meklarena Luis Hamilton i Kimi Raikonen u Ferariju bili su najbrži na prva dva nezvanična treninga pred trku za VN Evrope, koja se u nedelju vozi na nemačkoj stazi Nirburgring.

22-godišnji Britanac je prvi trening završio sa vremenom od 1:32.515, što je bilo za dve desetinke brže od drugoplasiranog Raikonena.

Treće mesto zauzeo je Fernando Alonso, sa četiri desetinke slabijim rezultatom od timskog kolege Hamiltona. Španac je na početku treninga imao dosta sreće kada je, tokom prvog brzog kruga, jedva izbegao sudar sa bolidom Felipea Mase, koji je naglo usporio u jednoj od krivina.

Tandem BMW-a Nik Hajdfeld i Robert Kubica držao je priključak sa vodećim vozačima tokom prvog dela treninga, kada su na tvrđim gumama bili samo dve desetinke sporiji od Hamiltona, da bi, nakon prelaska na mekše gume u finišu, završili na četvrtom, odnosno petom mestu, i to ispred Felipea Mase.

Očajan prvi trening imali su vozači Renoa Heiki Kovalajnen i Đankarlo Fisikela, koji su završili na 18, odnosno 19. mestu, dok je novi vozač Spajkera Nemac Markus Vinkelhok bio najsporiji od 22 vozača, uz nekoliko okretanja na stazi.

Na drugom treningu, Raikonen je uspeo da “skine” Hamiltona sa vrha, sa vremenom od 1:33.339, što je bilo za jednu desetinku brže od Hamiltona. Britanac je imao određenih problema, izletevši sa staze dva puta.

Drugi trening počeo je na vlažnoj stazi nakon kratkog pljuska. Hamilton je držao vodeću poziciju tokom većeg dela treninga, ali je Raikonen u finišu, kada se staza već poprilično osušila, uspeo da zabeleži najbolji rezultat. Hamilton je pokušao da se vrati na vrh, što je moglo skupo da ga košta, nakon što je dva puta izleteo sa staze, ali je, ipak, uspeo da izbegne težak udes.

Treće mesto ovog puta zauzeo je Felipe Masa, dok je Alonso bio četvrti. Odlično peto mesto zauzeo je Ralf Šumaher u Tojoti, uz samo tri desetinke zaostatka u odnosu na vodećeg Raikonena.

Vozač Ferarija Kimi Raikonene krenuće sa prve pozicije na trci za VN Evrope, koja se vozi na nemačkoj stazi Nirburgring. Drugo mesto zauzeo je svetski šampion Fernando Alonso, ispred Felipea Mase i Nika Hajdfelda.




Kvalifikacije je obeležio udes vodećeg u Formula 1 šampionatu, Luisa Hamiltona, koji je pet minuta pre kraja izleteo sa staze i udario u zaštitnu ogradu. Britanac je u svesnom stanju prevezen u bolnicu, a još uvek nije poznato da li će biti spreman za učešće na trci, za koju se kvalifikovao sa desetim vremenom.

Šef Meklaren tima Ron Denis kratko je izjavio da je Hamilton "u redu", ali da još uvek nije siguran da li će biti spreman za nedeljnu trku.

Na završnih pet minuta kvalifikacija čekalo se skoro pola sata nakon udesa Hamiltona, a Raikonen je u poslednjem krugu kvalifikacija uspeo da preuzme prvu poziciju od Alonsa. Španac je nekoliko trenutaka kasnije prošao kroz cilj, ali samo sa drugim vremenom, uz oko tri desetinke zaostatka u odnosu na Raikonena.







Rezultati, kvalifikacije:

1. Kimi Raikonen (Ferari) 1:31.450
2. Fernando Alonso (Meklaren) 1:31.741
3. Felipe Masa (Ferari) 1:31.778
4. Nik Hajdfeld (BMW) 1:31.840
5. Robert Kubica (BMW) 1:32.123
6. Mark Veber (Red Bull) 1:32.476
7. Heiki Kovalainen (Reno) 1:32.478
8. Jarno Truli (Tojota) 1:32.501
9. Ralf Šumaher (Tojota) 1:32.570
10. Luis Hamilton (Meklaren) 1:33.833
*********************************************************
11. Niko Rozberg (Viliams) 1:31.978
12. Aleksandar Vurc (Viliams) 1:31.996
13. Đankarlo Fisikela (Reno) 1:32.010
14. Rubens Barikelo (Honda) 1:32.221
15. Entoni Dejvidson (Super Aguri) 1:32.451
16. Takuma Sato (Super Aguri) 1:32.838
*********************************************************
17. Dženson Baton (Honda) 1:32.983
18. Skot Spid (STR) 1:33.038
19. Vitantonio Liuci (STR) 1:33.148
20. Dejvid Kultard (Red Bull) 1:33.151
21. Adrian Sutil (Spajker) 1:34.500
22. Markus Winkelhok (Spajker) 1:35.940

Velike nagrade Evrope u novijoj epohi počele su da se organizuju 1983, kada je Brends Heč ušao na kalendar kao zamenska trka. Komercijalni uspeh i želja da se na vrhunskom nivou promoviše novi Nirburgring, omogućili su održavanje evropske velike nagrade i 1984. Godinu potom, evropska trka vratila se u Kent, a onda je usledila pauza.

Gran pri Evrope ponovo se vozi od 1993, i to je prilika da zemlje koje imaju više trkačkih staza dobiju svoju drugu trku u godini, a da događaj ima "neutralan" naziv. Po nepisanom pravilu, a u skladu sa očekivanom posetom, najčešće se išlo u države iz kojih su poticali aktuelni svetski prvaci F1. Novu seriju otvorio je Donington park, nastavio ju je Herez – mada Španija tada nije imala šampiona – a kada je novi gospodar F1 postao Mihael Šumaher, bilo je logično iskoristiti njegovu popularnost i organizovati dve trke u Nemačkoj. Tako se Nirburgring ustalio na kalendaru takmičenja.

Odlaskom Šumija u penziju, otpao je glavni komercijalni razlog za dva nadmetanja u Nemačkoj, pa će se Nemačka velika nagrada ubuduće naizmenično voziti na Nirburgringu i Hokenhajmu. Ove godine na rasporedu je Gran pri Evrope, zato što pravo na naziv nacionalne trke imaju organizatori u Baden-Virtembergu. Od 2008, evropske velike nagrade trebalo bi da budu vožene na ulicama Valensije.
U pauzi između Silverstona i Nirburgringa, saznali smo da dogodine nećemo gledati trku na Indijanapolisu, odnosno GP Sjedinjenih Država. To i nije bilo iznenađenje, već pre ispunjenje onoga što su svi očekivali. Rok za pregovore Tonija Džordža, prvog čoveka Indijanapolisa, i Bernija Eklstona bio je 12. jul, i pošto do tog datuma nije postignut dogovor, stvar je bila završena. Džordž je to objasnio kao "poslovnu odluku, u kojoj novac jeste bitan, ali ne i jedini faktor." Šef Indija tvrdi da će učiniti sve da Spidvej i F1 ponovo sarađuju, ali se traže generalni sponzor i godišnja pokrivenost Formule 1 na nekoj od nacionalnih TV stanica u SAD.

Da je primarni cilj da se na kalendaru vrhunskog auto-sportskog šampionata nađu zaista najzahtevnije i najbolje staze na svetu, već bismo čitali o tome kako se Laguna Seka ili Elkart Lejk pripremaju da organizuju Gran pri SAD 2008. Prioriteti su, naravno, drugačijeg karaktera, pa će Amerika dobiti svoju trku ako i kada neko sa Eklstonom sklopi po Eklstona povoljan finansijski dogovor, makar se vozilo i na parkingu hotela u Las Vegasu, kao osamdesetih.

Bos F1 ionako ima druge stvari na umu, pa kaže da budućnost šampionata jesu ulične trke u velikim gradovima, po receptu Singapura i Valensije u 2008, zato što takve lokacije garantuju blizinu aerodroma, pruga, hotela, restorana i sličnih sadržaja. Čuli smo i da je Eklstonov ideal "izaći iz hotela i odmah biti na stazi." Pomalo je čudno da trke treba "dovoditi" gledaocima, jer su oni pokazali da su voljni da na njih dolaze (207.000 ljudi u tri dana na Silverstonu). Svejedno, u gornji opis će se savršeno uklopiti Pariz i Eurodizni.

Kristijan Albers postao je prvi vozač u 2007. kojem se ekipa "zahvalila na saradnji". Njegovo otpuštanje Spajker opravdava "komercijalnim teškoćama", odnosno činjenicom da jedan od glavnih ličnih Albersovih sponzora nije uplaćivao ugovoreni novac, što je ugrožavalo "ambiciozni razvojni program". Odbačeni trkač, naravno, ima drugačije tumačenje i odluku smatra "nefer i neopravdanom". O tome da je sponzor podbacio nema sporenja, ali su ti problemi počeli još u decembru 2006, a Albersu je tim u januaru 2007. dao "usmene i pisane garancije" da će, bez obzira na to, sezonu 2007. izvesti do kraja.

Iako se tvrdi da cela stvar nema veze sa onim što je Holanđanin pokazao na stazi, realno, teško da je Kristijan za volanom učinio išta zbog čega bismo žalili ovaj potez. Zutil je ove godine ostavio bolji utisak, lanjski nastupi u Midlendu predstavljaju parametar od malog značaja, a najviša tačka Albersove karijere ostaće peto mesto na famoznoj "trci šestorice" na Indijanapolisu 2005. U suštini, veće je čudo što se Albers i dosad održao.

Važnije je, naravno, bilo kome će pripasti nezahvalna dužnost da Spajkerov zaostatak smanji na željenih 1,5 sekundu u odnosu na najbrže. Holandska ekipa ima jednu od najbrojnijih postava rezervnih pilota u F1, pa je tim čudnija bila odluka da na testu u Belgiji, uz Hondin blagoslov, angažuju Kristijana Klina. U opticaju za trkačko sedište bili su i Austrijanac, i Narain Kartikejan, a izgledalo je da će uslov za Nirburgring biti najizdašnija "participacija".
Na kraju je rešeno da na Evropskom gran priju nastupi Markus Vinkelhok, jedan od Spajkerovih rezervista i testera. Dvadesetsedmogodišnji Nemac je sin tragično nastradalog trkača Manfreda Vinkelhoka i u svojoj biografiji ima nastupe u DTM-u, Nemačkoj F3 i Svetskoj Reno seriji. Njegov angažman tumači se kao nagrada za strpljenje i lojalnost, u prilog mu ide i odlično poznavanje bolida, tima i staze, ali on zasad ne predstavlja trajno rešenje. Holandski tim će tako biti jedini sa dva Nemca u svojim automobilima na Nirburgringu.

Do personalnih promena došlo je i u Hondi. Ekipa je ostala bez sportskog direktora, Žila de Ferana. Time je prekinuta dvoipogodišnja menadžerska uloga bivšeg brazilskog pilota, a razlaz je obrazložen njegovim nezadovoljstvom pozicijom i ulogom koju je u ekipi imao. Svoje najbolje trkačke godine de Feran je proveo vozeći automobile sa Hondinim agregatima, s njima osvojivši dve titule u Kartu, a ostao je upamćen i kao pobednik trke Indi 500 milja.

Među pilotima koji su vozili testove u Spa pojavio se i Sebastijan Burde, trostruki i aktuelni Čempkar šampion i prvak F3000 u sezoni 2002. Seb se treći put okušao u kokpitu Toro Rosa. Za sada se o njegovom stalnom angažmanu u F1 samo nagađa, ali bio bi to veliki dobitak za sport – uostalom, takmičenju zaista nedostaje jedan brzi Francuz.

Sam Burde kaže da odluka o saradnji u 2008. još nije doneta i da i on i Toro Roso razmatraju šta ko u ovoj kombinaciji može kome da ponudi. Inače, Sebova sezona u Americi ne odvija se po njegovim standardima i moraće da se namuči više nego obično da bi tamo došao do eventualne rekordne četvrte krune. Francuz u isto vreme igra davno zaboravljenu ulogu univerzalnog trkača: nastupa u Čempkaru, testira Toro Roso i vozio je Pežo na Le Manu. Ipak, Burde podvlači da je F1 kategorija u kojoj je oduvek želeo da bude, a da li će se za Toro Roso i trkati, moglo bi se s većom sigurnošću znati do kraja jula.

Burde još uvek nije odustao od sna o osvajanju titule prvaka F1 i danas ova ekipa sigurno nije kadra da mu to omogući. Ali, "rezervni Red Bul tim" mogao bi da bude dobar korak u željenom pravcu, jer njegovi resursi izgledaju prilično primamljivo. Zamislimo li Toro Roso u punom zamahu, sa blagovremeno spremljenim bolidom koji potpisuje Edrian Njui, i sa, recimo, Burdeom i Fetelom u kokpitima, to je već kombinacija koja počinje da izgleda vrlo potentno.
U doba povratka na F1 kalendar, 1984, tada novi Nirburgring, sagrađen oko i umesto boksova starog Ringa, bio je jedan od najsavremenijih autodroma na svetu. Doduše, još onda je bilo teško oteti se utisku da je pista sterilna, ali su sećanja na Laudin skoro fatalni udes zahtevala da bezbednost bude apsolutni prioritet.

Današnji Nirburgring smatra se kompletnom i ritmičnom stazom. Čini ga mešavina brzih, srednjebrzih i sporih krivina, a specifičnost mu daju izražene visinske promene, varijacije u uzdužnom i bočnom nagibu, kao i krivine sa kontranagibom, koje odražavaju prirodu planinske lokacije piste. Tako, na primer, sekcija od starta do ukosnice vodi nizbrdo, a sve od krivine 7 nadalje traži ubrzanje na uzbrdici i demonstrira snagu motora.

Dijapazon krivina varira od sporih šikana i ukosnice do brzih zavoja koji se prolaze šestim ili sedmim stepenom prenosa. Srednjebrze krivine na Nirburgringu uglavnom provociraju podupravljanje i tokom celog vikenda bolid se od ovoga "leči" kombinacijom aerodinamičkih i mehaničkih rešenja. Ring zahteva kompromisni set-ap koji kombinuje relativno visok aero potisak, potrebu za velikom brzinom na pravcima, dobro držanje staze i efikasno kočenje u nešto sporijim sektorima 1 i 3.

Preticanja na Nirburgringu nisu jednostavna, ali nisu ni retkost. Prilike se ukazuju na tri mesta: prvo je na neravnom, blagom spustu, na kočenju za krivinu 1, gde je staza i najšira. Ova zona kod Mercedes arene izuzetno je bitna, jer vozači tu često promaše tačku kočenja, pa čak i ako zbog toga ne izgube poziciju, time upropaštavaju ceo krug. Sledeću šansu pruža nizbrdica pre ukosnice (krivina 7), a konačna se ukazuje u završnom kompleksu šikana (krivine 13 i 14). Tu je moguć napad na kočenju, ali i na izlazu iz šikane, ako progonjeni vozač u njoj pogreši. Osim na startu, staza je relativno uzana, pa je apsolutna preciznost obavezna.





Nirburgring se opisuje kao "zahtevan, ali bez specijalnog karaktera". Primera radi, Silverston je ekstremniji kada su u pitanju habanje pneumatika i brzine u krivinama. Na Ringu su te vrednosti bliže proseku, slične onima na Manji Kuru ili čak blaže od njih. Iako staza ni po čemu nije ekstremna, prilično je raznovrsna, a performanse ne zavise presudno od jedne pojedinačne komponente bolida, već se traži saglasje svih elemenata.

Aerodinamika, gume i agregati

Polazište u podešavanjima jeste potreba za višim aerodinamičkim potiskom. On je neophodan i zbog sporih i zbog brzih zavoja, ali i zbog stabilnosti pri jakim kočenjima, pogotovu na krivini 1 i u završnoj šikani. Kompleksi zavoja 5/6, 8/9 i 10/11 zahtevaju neutralan auto, lišen podupravljanja ili preupravljanja, jer tek takav bolid prolazi ove dvojne krivine po idealnoj liniji. Mehaničko prianjanje do izražaja dolazi na startu kruga, u krivinama od 1 do 4, kao i na samom završetku. Ipak, aerodinamički prohtevi i performanse na Nirburgringu imaju prioritet, a kombinacija aero i mehaničkih uticaja obezbeđuje automobilu brzo i poslušno menjanje pravca.

Bridžston doprema medijum i meke gume i ta odluka doneta je na osnovu iskustava sa trka voženih u proleće, pošto 2007. na ovoj stazi nije bilo testova. Ove godine je Ring na rasporedu kasnije nego što smo navikli, pa je očekivan topliji period. Međutim, temperature oko Nirburga jedva da prelaze 20°, a kako je i ceo region poznat po nepredvidivom vremenu, tek će gran pri vikend pokazati da li je Bridžston postupio


Nirburgring pred agregate ne postavlja ekstremne zahteve. Njihova snaga još je i redukovana za nekih 5%, jer se staza nalazi na otprilike 500 m nadmorske visine. Tek 56% kruga vozi se punim gasom, što je 5% niže od sezonskog proseka, a najduži vremenski interval takve vožnje traje oko deset sekundi. Inženjerima kao glavni zadatak preostaje da obezbede da motor snagu isporučuje iz niskih obrtaja, odnosno pri izlasku iz sporijih deonica.

Već opisani brojni usponi i padovi terena nastupaju postepeno i za agregat nisu naročito problematični. Pilot će najviše pomoći motoru ako sledi idealne linije kroz neravnije krivine, naročito kroz šikane, jer se tako izbegava potencijalno opasan prolongiran boravak na limiteru broja obrtaja.

22. jul 2007.

Alonso najbolji u "kišnom haosu"


Aktuelni šampion F1 Fernando Alonso pobednik je trke za VN Evrope. Španac je pet krugova pre kraja prestigao Felipea Masu i došao do novog trijumfa u karijeri. Drugo mesto pripalo je Masi, a treće Veberu. Trka na stazi Nirburgring ostaće upamćena po brojnim incidentima, dvadesetomonutnom prekidu i najvećoj provali oblaka još od trke 2001.godine na stazi Sepang u Maleziji.



Deseta trka sezone počela je očekivano, svoje pozicije na čelu sačuvali su vozači Ferarija i Meklarena, Kimi Raikonen i Fernando Alonso, ali je već posle dva kruga počeo neverovatan pljusak. Na istoj, prvoj krivini, zbog velike količine vode izletelo je čak 7 vozača: Baton, Sutil, Spid, Rozberg, Dejvidson, Hamilton i Liuci. Jedini koji se nekako vratio na stazu, bio je Luis Hamilton a trku koja je prekinuta u trećem krugu, u svom debiju u Formuli 1 poveo je Markus Vinkelhok.

Posle restarta iza sigurnosnog automobila, u osmom krugu, lidersku poziciju preuzeo je Felipe Masa, drugo mesto do polovine trke držao je Fernando Alonso, a iza njega bio je Kimi Raikonen. Za Finca je trka završena odustajanjem u 35. krugu, zbog tehničkog problema. Luis Hamilton je, sa prinudno izmenjenom strategijom, vozio vrlo brzo, ali je zaostatak s početka trke ipak bio prevelik, pa prvi put u sezoni nije stigao do bodova.

Devet krugova pre kraja, kiša je ponovo počela da pada i su svi bili prinuđeni na još jednu izmenu guma, posle čega je Fernando Alonso krenuo maksimalno agresivno, prestigao Masu u krivini "Ford" i time je pitanje pobednika bilo rešeno. Do prvog podijuma u sezoni došao je Mark Veber na Red Bulu, a odličan plasman ostvario je i Vurc, koji je na cilj stigao četvrti.

U generalnom plasmanu i dalje vodi Hamilton sa 70 poena, drugi je Alonso, sada sa samo 2 boda manje, treći Masa sa 59 bodova. Naredna trka vozi se u Mađarskoj na stazi Hungaroring.


REZULTATI :

 trke u Nirburgringu:

1. F. Alonso (ŠPA/McLaren) 2:06:26.358
2. F. Massa (BRA/Ferrari) + 8.155
3. M. Webber (AUS/Red Bull) + 1:05.674
4. A. Wurz (AUT/Williams) + 1:05.937
5. D. Coulthard (VBR/Red Bull) + 1:13.656
6. N. Heidfeld (NEM/BMW) + 1:20.298
7. R. Kubica (POL/BMW) + 1:22.415
8. H. Kovalainen (FIN/Renault) + 1 krug
9. L. Hamilton (VBR/McLaren) + 1 krug
10. G. Fisichella (ITA/Renault) + 1 krug
11. R. Barrichello (BRA/Honda) + 1 krug
12. A. Davidson (VBR/Super Aguri) + 1 krug
13. J. Trulli (ITA/Toyota) + 1 krug

Nisu završili:
14. K. Räikkönen (FIN/Ferrari)
15. T. Sato (JAP/Super Aguri)
16. R. Schumacher (NEM/Toyota)
17. M. Winkelhock (NEM/Spyker F1)
18. N. Rosberg (NEM/Williams)
19. V. Liuzzi (ITA/Toro Rosso)
20. S. Speed (SAD/Toro Rosso)
21. A. Sutil (NEM/Spyker F1)
22. J. Button (VBR/Honda)

Manji Kur ostaje..


Nakon uspešnih pregovora između Bernija Eklstona i francuskog ministarstva za sport, doneta je odluka da se trka u Manji-Kuru zadrži na spisku F1 bar do 2009. Eklston, prvi čovek F1, dao je nadu organizatorima Francuskog gran Prija nakon što je izjavio da i dalje postoji mogućnost da Manji-Kur trka u budućnosti ostane u F1 kalendaru. Trka u Manji-Kuru je prvobitno trebalo da otpadne sa spiska staza za 2008, uprkos ugovoru do 2011.

Kao glavni razlog za to se navodi sve manja posećenost trke, verovatno zato što Francuzi ove godine nisu imali vozača koji bi ih predstavljao u elitnom takmičenju, zbog čega je ceo događaj okarakterisan kao neuspešan.

Ipak, Eklston, koji ima glavnu reč kada je u pitanju odabir staza za F1, smatra da bi trka mogla biti "povraćena".

"Možda bismo mogli da je vaskrsnemo", izjavio je vlasnik F1 za ITV prošlog vikenda.

Eklstonov komentar je stigao kao reakcija na prethodnu izjavu FFSA-e (Francuske motosport federacije), koja navodi kako oni žele da zadrže trku.

Ključnu ulogu u opstanku trke odigrao je vladin novac, koji bi organizatorima trebalo da stiže od lokalnih vlasti ili direktno iz Pariza. Organizatori se takođe oslanjaju na pronalaženje više privatnih investitora, koji bi uložili novac u unapređivanje spektakla.

"Izvršni komitet FFSA bi želeo da potvrdi svoju želju da nastavi da učestvuje u organizaciji francuskog Gran Prija sve dok 2011. ne istekne zvanični ugovor sa FIA. U međuvremeu, FFSA je pristala da nastavi da traži eventualno novo mesto gde bi se mogla obezbediti dugoročna sigurnost francuskog Gran Prija", navodi se u zvaničnom saopštenju.

F1 trka u Manji-Kuru se održava od 1991. godine.

26. jul 2007.

Meklaren izbegao sankcije



Timu Meklarena danas je u Parizu izrečena presuda od strane Svetskog saveta za motosportove. Navedeno je da su krivi zbog neautorizovanog poseda Ferarijevih dokumenata. Ipak, nisu prezentovani dokazi kojima bi se zaključilo da je Meklaren dokumenta koristio za sopstvene potrebe, tako da su najstrože kazne izbegnute. Savet je odlučio da će ponovo analizirati sve činjenice ukoliko se ispostavi da je došlo do korišćenja dokumenata, i u tom slučaju bi Meklaren bio pozvan da odgovara za teže kršenje pravila.

Prvi čovek Meklarena Ron Denis je nakon saopštenja presude rekao: “Kazna odgovara prekršaju”.

U saopštenju Saveta objaveljenom 26. jula se navodi:

“ WMSC je našao da je Vodafon Meklaren Mercedes u svom posedu imao poverljive informacije iz Ferarija, i da je time prekršio član 151c Internacionalnog sportskog koda. Ipak, ne postoji dovoljno dokaza da su informacije korišćene na način koji bi naškodio FIA Formula 1 šampionatu. Zbog toga neće biti preduzimane sankcione mere.

Ukoliko se u budućnosti otkrije da su Ferarijevi dokumenti korišćeni na bilo koji način, zadržavamo pravo da tim Meklarena ponovo pozovemo na saslušanje, uz mogućnost izbacivanja iz šampionata na dve sezone. WMSC bi takođe želeo da pozove g-dina Stepnija i g-dina Koulena da iznesu razloga zbog kojih ne bi trebalo da dobiju zabranu rada u svetskom motosportu, dok će nadležnost za taj postubak biti prosleđena FIA”.

26. jul 2007. |

Ferari napao FIA




Čelnici Ferarija napali su FIA nakon što je u četvrtak donesena presuda prema kojoj se Meklaren Mercedes oslobađa krivice za krađu konstruktorskih dokumenata i špijunažu. „Nalazimo neshvatljivom činjenicu da kršenje fundamentalnih principa sportske časti nije za logičnu i neizbežnu posledicu imalo primenu sankcija“, navodi se u saopštenju tima.

FIA je u četvrtak ujutro donela presudu po kojoj je tim Meklarena proglašen krivim za krađu dokumentacije, ali je kazna izostala nakon što je rečeno da ne postoji dovoljno dokaza po kojima bi se zaključilo da je posedovanje ovih dokumenata Meklarenu donelo prednost.

„Današnja odluka legitimizuje nepošteno ponašanje u Formuli 1 i predstavlja veoma ozbiljan presedan“, glasi u nastavku saopštenja.

Špijunski skandal je nastao nakon što je 780 stranica tehničkih dokumeneta Ferarija nađeno u kući glavnog dizajnera Meklarena Majka Koulena.

Koulen je navodno do dokumentacije došao preko inženjera Ferarija Najdžela Stepnija.

„Odluka Svetskog saveta je bila da prizna posedovanje tih dokumenata i znanje o veoma poverljivim informacijama stečenim na nelegalan način tokom više meseci, ali da to predstavlja kršenje koje ne povlači nikakve zakonske mere. Činjenica da je Meklaren imao ta dokumenta otkrivena je sasvim slučajno, i da se to nije desilo, njihov tim bi i dalje posedovao taj materijal. Čitav incident je na još višem nivou u Formuli 1, pošto je to sport u kojem i najmanji detalji čine ogromnu razliku“, zaključuju iz Ferarija.

Italijanski tim, koji je trenutno na drugom mestu iza Meklarena u konstruktorskoj trci, najavio je da će podneti tužbe protiv svih za koje smatraju da su narušili kredibilitet sporta.

Nakon saslušanja u četvrtak šef tima Meklarena Ron Denis je izjavio da „nije sasvim zadovoljan ishodom, ali da kazna odgovara prekršaju“.

Vozač Meklarena Luis Hamilton trenutno je prvi u ukupnom plasmanu sa 70 poena, dva više od timskog kolege Fernanda Alonsa, dok su Felipe Masa i Kimi Raikonen iz Ferarija na 3. i 4. mestu sa 59 i 52 poena.

27. jul 2007.

Ferari razmatra ulaganje žalbe



Tim Ferarija razmatra ulaganje žalbe protiv odluke FIA da se Meklaren Mercedes oslobodi optužbe za špijunažu. “Trenutno razmišljamo šta nam je činiti nakon neshvatljive odluke donesene u Parizu”, izjavio je šef Ferarija Žan Tod. FIA je u četvrtak povodom odluke rekla da Meklarenova krađa Ferarijevih dokumenata nije uticala na trku za titulu. “Teško je shvatiti da neko ko je proglašen krivim može da prođe nekažnjeno”, dodaje Tod.

Skandal je nastao nakon što je u kući glavnog dizajnera Meklarena Majka Koulena pronađeno 780 strana konstruktorskog materijala Ferarija. Meklaren je Koulena nakon incidenta suspendovao.

Britanski tim, koji insistira da nije imao nikakvu korist od informacija bi mogao da bude izbačen iz takmičenja ukoliko se u narednom periodu dokaže suprotno.

“Želim da kažem da su nas ljubitelji Ferarija iz čitavog sveta kontaktirali mejlom i telefonom, i da su veoma uvređenu odlukom donetom u Parizu. Poručujem im da ostanu smireni, pošto se ova priča neće na tome završiti”, dodao je predsednik Ferarija Luka Montezemolo.

27. jul 2007.

FIA objavila kalendar za 2008.




Prvenstvo sveta vozača Formule 1 naredne godine će početi 16. marta trkom za Veliku nagradu Australije, a u kalendaru za narednu sezonu ostala je trka na stazi Maji Kur u Francuskoj, iako je postojala mogućnost da se ona zbog sve manjeg interesovanja publike više ne održava.

Prvi put trke naboljih automobilista sveta biće održane u Singapuru i Valensiji, uz uslov da staze čija je izgradnja u toku dobiju sertifikat Medjunarodne automobilističke federacije. Valensija je na programu 24. avgusta i tu bi bila vožena trka za Veliku nagradu Evrope, dok je trka u Singapuru zakazana za 28. septembar.

Trka za Veliku nagradu SAD u Indijanapolisu ispala je iz kalendara, tako da će jedino takmičenje u Severnoj Americi biti održano u Kanadi 8. juna.

Naredne sezone biće voženo 18 trka, jedna više nego ove godine.




16. mart – Australija
23. mart – Malezija
6. april – Bahrein
27. april – Španija
11. maj – Turska
25. maj – Monako
8. juni – Kanada
22. juni – Francuska
6. juli – Velika Britanija
20. juli – Nemačka
3. avgust – Mađarska
24. avgust – Valensija
7. septembar – Italija
14. septembar – Belgija
28. septembar – Singapur
12. oktobar – Kina
19. oktobar – Japan
2. novembar – Brazil

3. avgust 2007.

Alonso i Kubica najbrži u Mađarskoj





Vozač Meklarena Fernando Alonso ostvario je najbolji rezultat na drugom nezvaničnom treningu pred trku za VN Mađarske. Španski as je završio ispred Finca Heikija Kovalajnena u Renou, koji je imao oko 3 desetinke slabiji rezultat. Treće mesto zauzeo je Luis Hamilton (Meklaren), iako je trening završio pre vremena zbog izletanja sa staze. Britanski vozač koji je pre dve nedelje, na trci za VN Evrope, doživeo dramatičan udes, ponovo je završio u šljaci, ovog puta bez ikakvih posledica po njega i automobil.

Niko Rozberg (Vilijams) je bio četvrti, Nik Hajdfeld (BMW) peti, dok su Kimi Raikonen (Ferari) i Felipe Masa (Ferari) zauzeli šesto, odnosno sedmo mesto.

Iznenađenje prvog nezvaničnog treninga bio je Poljak Robert Kubica (BMW), koji je završio na prvom mestu, ispred Felipea Mase i Kimija Raikonena. To je bio prvi put ove sezone da je jedan vozač BMW-a bio najbrži na nezvaničnom treningu. Kubica je svoj debi u F1 šampionatu imao upravo na Hungaroringu prošle sezone kada je zauzeo odlično sedmo mesto (pre nego što je bio diskvalifikovan).

Kvalifikacije pred trku za VN Mađarske na programu su u subotu od 14 časova, uz direktan prenos na TV B92. Sve o nedeljnoj trci pročitajte u tekstu našeg saradnika Aleksandra Babića.

Rezultati, drugi trening:

1. Fernando Alonso (Spa) McLaren-Mercedes 1:20.919
2. Heikki Kovalainen (Fin) Renault 1:21.283
3. Lewis Hamilton (GB) McLaren-Mercedes 1:21.338
4. Nico Rosberg (Ger) Williams-Toyota 1:21.485
5. Nick Heidfeld (Ger) BMW Sauber 1:21.517
6. Kimi Raikkonen (Fin) Ferrari 1:21.589
7. Felipe Massa (Bra) Ferrari 1:21.620
8. Giancarlo Fisichella (Ita) Renault 1:21.698
9. Jarno Trulli (Ita) Toyota 1:21.857
10. Robert Kubica (Pol) BMW Sauber 1:21.906
11. Ralf Schumacher (Ger) Toyota 1:21.912
12. Alexander Wurz (Aut) Williams-Toyota 1:21.987
13. Mark Webber (Aus) Red Bull-Renault 1:22.325
14. David Coulthard (GB) Red Bull-Renault 1:22.483
15. Anthony Davidson (GB) Super Aguri-Honda 1:22.510
16. Jenson Button (GB) Honda 1:22.550
17. Takuma Sato (Jpn) Super Aguri-Honda 1:22.556
18. Rubens Barrichello (Bra) Honda 1:22.727
19. Vitantonio Liuzzi (Ita) Toro Rosso 1:23.136
20. Sebastian Vettel (Ger) Toro Rosso 1:23.148
21. Adrian Sutil (Ger) Spyker-Ferrari 1:23.673

Rezultati, prvi trening:

1. Robert Kubica (Pol) BMW Sauber 1:22.390
2. Felipe Massa (Bra) Ferrari 1:22.519
3. Kimi Raikkonen (Fin) Ferrari 1:22.540
4. Fernando Alonso (Spa) McLaren-Mercedes 1:22.585
5. Lewis Hamilton (GB) McLaren-Mercedes 1:22.654
6. Nick Heidfeld (Ger) BMW Sauber 1:22.891
7. Nico Rosberg (Ger) Williams-Toyota 1:22.983
8. Jenson Button (GB) Honda 1:23.294
9. Rubens Barrichello (Bra) Honda 1:23.601
10. Ralf Schumacher (Ger) Toyota 1:23.802
11. Anthony Davidson (GB) Super Aguri-Honda 1:24.102
12. Jarno Trulli (Ita) Toyota 1:24.318
13. Alexander Wurz (Aut) Williams-Toyota 1:24.321
14. David Coulthard (GB) Red Bull-Renault 1:24.474
15. Heikki Kovalainen (Fin) Renault 1:24.733
16. Sebastian Vettel (Ger) Toro Rosso 1:24.905
17. Giancarlo Fisichella (Ita) Renault 1:24.920
18. Vitantonio Liuzzi (Ita) Toro Rosso 1:24.976
19. Takuma Sato (Jpn) Super Aguri-Honda 1:25.307
20. Mark Webber (Aus) Red Bull-Renault 1:25.584
21. Adrian Sutil (Ger) Spyker-Ferrari 1:26.332
22. Sakon Yamamoto (Jpn) Spyker-Ferrari 1.28.118

Pobeda Hamiltona u Madjarskoj, Alonso četvrti
Nedelja, 5. avgust 2007.

Britanski automobilista i as Meklarena Luis Hamilton ostvario je treću ovosezonsku pobedu na trci za Veliku nagradu Madjarske koja je u nedelju bvožena na stazi Hungaroring kod Budimpešte.






Hamilton je trku počeo sa pol-pozicije, koja je prethodno bila oduzeta njegovom timskom drugu Fernandu Alonsu, koji je na subotnjem treningu u boksu ometao Britanca.

Mladi as Meklarena vodio je govoto tokom cele trke ispred vozača Fererarija Kimija Raikonena, koji je na kraju sa sekundom zakašnjenja u bodnosu na Hamiltona prošao kroz cilj.

Treće mesto zauzeo je automobilista ekipe BMW Zauber, dok je dvostruki svetski prvak Alonso na kraju osvojio četvrtu poziciju. Još jedan odličan rezultat zabeležio je sve bolji Poljak Robert Kubica (BMW Zauber) koji je bio peti, a iza njega kroz cilj je prošao Ralf Šumaher iz Tojote.

Do bodova u trci na Hungaroringu došli su još Nemac Niko Rozberg iz Vilijamsa i član Renoa Haiko Kovalainen, dok je drugi vozač Ferarija Felipe Masa zauzeo tek 13. poziciju.

U generalnom plasmanu u konkurenciji vozača vodi Luis Hamilton sa 80 bodova, sedam više od Fernanda Alonsa, na trećoj poziciji je Kimi Raikonen sa 60 poena, dok je Felipe Masa sakupio 59.

Kada je u pitanju tabela konstruktora, prvi je i dalje Meklaren sa 153 poena, Ferari ima 119 bodova, dok je BMW Zauber sakupio 71 poen.

Sledeća trka u okviru šampionata Formule 1 vozi se 26. avgusta na stazi u Istanbulu.