Cvet je simbol komunikacije, zato pri poklanjanju cveća treba misliti na značenje boje.
Crvena boja - boja ljubavi (boja vatre i krvi, izraz života i životne snage).
Bela boja - označava poštovanje, a u nekim kulturama, u našoj na primer, nevinost.
Žuta boja - je boja ljubomore (u nekim drugim prilikama je ova boja izraz sjaja i živahnosti).
Plava boja - je boja vernosti (deluje smirujuće).
Ružičasta - označava nežna osećanja.
Kada je reč o vrsti cveća treba voditi računa o poruci koju određeni cvet upućuje. Evo nekoliko primera cveća i poruka koje upućuju:
Begonija - strasna ljubav
Gladiola - uzvišenost, poštovanje
Karanfil - požuda
Kamelija – vernost
Bela Rada – nevinost
Božur – stidljiv
Magnolija – dostojanstvo
Narcis – egoist
Kaktus – toplina
Lavanda – nepoverenje
Neven - bol
Orhideja - divljenje, najlepšoj
Breskvin cvet - tvoj sam zarobljenik
Ljubičica - da me večno ljubiš i "mislim na tebe"
Neven - da veneš za mnom
Narcis - je cvet prolaznosti
Ruža - uopšteno znači ljubav
Žuta ruža znači za nekoga - ljubomoru, za nekoga prijateljstvo
Ružičasta ruža - zavisnost
Bela ruža - čista osećanja, omiljen cvet mnogih dama, dostojan (a) sam tebe
Iris - melanholija i nadanje
Visibaba - nada
Gerber - usamljenost i melanholija
Đurđevak - skromnost
Jorgovan - označava strasnu ljubav
Zumbul - vernost
Suncokret - (retko se poklanja ali u nekim specifičnim situacijama, ako se pokloni simbolizuje stalnu pažnju i okretanje prema osobi do koje nam je stalo).
U narodu se određenom cveću pridaju natprirodne moći. Tako, na primer, bosiljak ima veliku ulogu u religiji, magiji, u kultu, u poeziji i medicini.
Bosiljak je cvet koji održava ljubav. Bosiljka inače ima najviše u raju. On je bogorodičin najomiljeniji cvet. Njime se kite mlade i žene. Nema svadbenog običaja bez bosiljka.
Bela rada je takođe interesantan i u narodu, a naročito kod devojaka cenjen cvet. Kada devojka ubere Belu radu kida listiće govoreći "hoću - neću". Ako na poslednji listić padne "hoću" to znači da će se udati.
Ljubičica, cvet koji lepo miriše i lepe je boje osim što je vesnik proljeća ima zanimljivo mesto u magiji. Devojka daje ljubičicu svome momku da bi je uvek ljubio.
U svadbarskim pesmama se često spominje takođe jedan interesantan cvet. To je ruzmarin. On predstavlja svatovsko cveće i verovatno da zbog svog jakog mirisa se misli da tera zle duhove od mlade i mladoženje.
Karanfil je takođe zanimljiv. Malo ljudi zna da se i njemu pridaju određene magijske moći u odnosima između žene i muža. On je čuvar ljubavi. U našem narodu postoji običaj darivanja karanfila mladi. Obično karanfil mladi poklanja sestra ili majka sa osnovnom porukom :"da se ne karate" tj. da se ne svađaju.
U našim narodnim pesmama je opevan beli krin (ljiljan) - vrlo zanimljiv cvet koga narod identifikuje sa momkom, "lijep - momče". Ovaj cvet je "društven". Ako se nađe u buketu sa drugim cvećem to cveće neće brzo uvenuti. Kada je arhanđel Mihailo nagovestio Devi Mariji da će začeti Isusa Krista u ruci je držao beli krin. Od tada se ovaj cvet naziva bogorodičin cvet.
U devetnaestom veku za kameliju, koja vodi poreklo iz Japana se govorilo da je cvet ljubavi. Poklanjanje ovog cveta je kod devojaka i mladića budilo ljubavna osećanja. Književnik Aleksandar Dima je napisao knjigu "Dama sa kamelijama", a poznatog talijanskog kompozitora Verdija je ova knjiga inspirisala da napiše poznatu operu "Travijatu".
Poklanjanje cveća je u tvom slučaju veoma važan korak u taktici osvajanja i dobro je što ga planiraš do tančina. Nešto slično je preduzeo pre nekoliko vekova kralj Uroš I (1243 -1276). Znajući za moć boje i mirisa jorgovana on je pred dolazak svoje buduće supruge Jelene Anžujske naredio da se, putem kojim će ona doputovati, ibarsku dolinu od Kraljeva do Raške, zasadi jorgovanom. Taj gest izuzetne pažnje i divljenja oduševio je buduću kraljicu i uživala je u opojnoj čaroliji mirisa jorgovana. Jorgovan je svojim opojnim mirisom i svojom izuzetnom lepotom pripitomio litice doline i buduću kraljicu podsetio na njenu rodnu Provansu. Deo ibarske magistrale, kuda je zasađen jorgovan, je dobio naziv «Dolina jorgovana». U čast njihove ljubavi, unazad nekoliko godina, početkom maja, kada je jorgovan u punom cvatu i mirisu, održava se manifestacija međunarodnog karaktera koja nosi naziv «Dolina Jorgovana». Tada celu dolinu obavije zanosni miris jorgovana. Ožive ljudi i priroda, a sure litice doline ispuni božanstveni duh ljubavi Uroša i Jelene.
Grčki bog Zefir, bog zapadnog vetra koji donosi prolećne kiše, oluje i toplo vreme, je svojoj dragani lepoj nimfi Flori dodelio kao venčani dar vladavinu nad svim cvećem ovoga sveta.