Ruski gasni monopol štetan za Srbiju

Srbija će morati da odluči između energetskog sporazuma sa Rusijom i
već ratifikovanog Sporazuma o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope,
kazao je saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.

Prema rečima Mahmuda Bušatlije, Srbija se ratifikovanjem Sporazuma o
energetskoj zajednici obavezala da će ukinuti monopole u energetici,
dok se energetskim sporazumom sa Rusijom uvodi novi privatni monopol na
najmanje dve godine.

"To znači da ćemo imati problem u razgovorima sa Evropom, naročito ako
se ispune ove najave da će vrlo brzo početi pregovori o pridruživanju",
kazao je on na predstavljanju publikacije Makroekonomske analize i
trendovi.

Ekonomista Stojan Stamenković ukazao je da je sporazum sa Rusijom
"katastrofalan" jer Srbija ne prodaje samo "zastarelu tehnologiju
Naftne industrije Srbije" već i monopol na srpskom tržištu na najmanje
dve godine, kao i sistem pumpi i koncesija na crpljenje nafte i gasa u
Srbiji.

Stamenković je istakao da je državni monopol na tržištu nafte i
derivata, uveden 2001. godine sa obrazloženjem da je to privremena
mera, uvedena radi sprečavanja "poreske evazije", zamenjen privatnim
monopolom, koji je, prema rečima ovog stručnjaka, uvek lošiji od
državnog.

Govoreći o investicijama od 500 miliona evra na koje će se obavezati
ruska strana, Stamenković je kazao da će Gasprom moći da ispuni tu
obavezu iz profita, bez ulaganja dodatnih sredstava.

Sporazumom je otvorena mogućnost da se materijali, usluge i proizvodi
potrebni za izgradnju gasovoda kroz Srbiju i skladišta gasa Banatski
dvor oslobode poreza na dodatu vrednost, a takvo oslobađanje bi, prema
Stamenkovićevim rečima, bilo jedna vrsta subvencije, koju bi morao neko
drugi da plati.

Prema rečima Stamenkovića, postavlja se pitanje i kako će tim
sporazumom biti obezbeđena energetska stabilnost, kada je sve u tuđem
vlasništvu, a niko od zemalja u okruženju se nije potpuno odrekao
vlasništvom nad energetskim izvorima.

Srbija i Rusija su 25. januara 2008. godine potpisale energetski
sporazum o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, koji predviđa
zajedničku izgradnju deonice ruskog gasovoda kroz Srbiju i podzemnog
skladišta gasa "Banatski dvor". Prodaja Naftne industrije Srbije
predviđena je Protokolom koji je potpisan istog dana.

Sporazum još nije dat skupštini na ratifikaciju.




Mađarska želi da se priključi Južnom toku

Predsednik Mađarske Laslo Šoljom u utorak je kazao da je ova zemlja
zainteresovana i za evropski projekat gasovoda Nabuko i za uključenje u
rusko-italijanski Južni tok.

"Nadamo se da će Južni tok proći kroz našu teritoriju", kazao je Šoljom
novinarima posle razgovora sa predsednikom Bugarske Georgijem
Parvanovim.

Parvanov je kazao da je Bugarska, kao zemlja koja učestvuje u projektu
Južni tok, spremna da "insistira da gasovod prođe kroz mađarsku
teritoriju". Bugarska je potpisala sa Rusijom sporazum o prolasku
Južnog toka 18. januara.

Parvanov je kazao da su on i Šoljom izrazili spremnost da preduzmu "zajedničke akcije za ubrzanje projekta Nabuko".

On je kazao da je spreman da poseti zemlje koje isporučuju gas i dodao
da očekuje da i "Evropska unija i Sjedinjene Američke Države zauzmu
aktivniji i konkretniji stav".




Nemačka šesti partner u projektu "Nabuko"

Projekat gasovoda "Nabuko" dobio je šestog partnera, pošto se
konzorcijumu energetskih koncerna iz Austrije (OMV), Rumunije
(Transgaz), Mađarske (MOL), Bugarske (Bulgargaz) i Turske (Botas)
priključio nemački RWE.

U Ministarstvu privrede Austrije u Beču u utorak posle podne svečano je potpisan sporazum o pristupanju RWE projektu "Nabuko".

Potpisivanju su prisustvovali ministar privrede Austrije Martin
Bartenštajn, ministar energetike Turske Hilmi Giler, ministar privrede
i finansija Rumunije Varujan Vosganian, ministar privrede i energetike
Bugarske Petar Dimitrov, kao i mađarski državni sekretar Gabor Diosi i
predstavnik nemačke ambasade u Beču.

Kritičari projekta Nabuko tvrde da taj projekat ne može da zaobiđe
iranski gas, jer ta zemlja ima druge po veličini svetske rezerve, odmah
iza Rusije.

Projekat "Nabuko" iniciran je od strane pet partnerskih zemalja, koje su 11. oktobra 2002. potpisale sporazum.

"'Nabuko' je i dalje u životu'", podvukao je šef ovog projekta Rajnhard Miček pred potpisivanje sporazuma sa RWE.

On se time osvrnuo na sporazum o izgradnji gasovoda "Južni tok" između
ruskog "Gasproma" i Bugarske, kao i Srbije, potpisan prošlog meseca,
koji se često smatra konkurencijom projektu "Nabuko".

Šef rumunskog "Rompetrola" Dinu Petriciu rekao je ranije da je "Južni tok" smrtni udarac projektu "Nabuko".

Pristupanjem RWE projektu "Nabuko" treba nanovo da se oživi ovaj
projekat, koji bi trebalo da počne da se izgrađuje od 2009, a da
isporučuje gas od 2012. godine

Planirani troškovi za gasovod dužine 3.300 kilometara procenjuju se na
oko pet milijardi evra, od čega će 30 do 40 odsto sredstava obezbediti
akcionari, a ostatak banke, među kojima će biti Evropska investiciona
banka ili Svetska banka.

Jedan krak gasovoda "Nabuko", nakon što bude kompletno izgrađen, isporučivaće 31 milijardu kubnih metara gasa godišnje.

Rukovodilac projekta Miček smatra da bi do 2030. mogao biti izgrađen i
jedan drugi krak, kako bi 60 milijardi kubnih metara gasa dospelo u
Evropu.

Mnoge procene govore o tome da će potražnja za gasom u Evropi do tada dostići 800 milijardi kubnih metara godišnje.

Koncerni uključeni u projekat "Nabuko" dogovorili su se da će primiti,
pored RWE, još jednog partnera ukoliko bude postojalo interesovanje.

Tako bi sedam zemalja radilo na izgradnji gasovoda, koji treba da
obezbedi Evropu gasom, kako više ne bi zavisila isključivo od ruskih
isporuka.

Bugarska i Rumunija podržavaju ulazak francuskog "Gaz de Fransa", dok
to odbija Turska iz političkih razloga, jer je Francuska pre dve godine
donela odluku o krivičnom gonjenju negiranja genocida u Jermeniji.

"Nabuko" se, pošto teži ka alternativnim izvorima, smatra anti-ruskim
projektom, iako njegovi graditelji to odbacuju, tvrdeći da on služi
samo divesifikaciji izvora isporuka.

Naime "Nabuko" treba u Evropu da dovede gas iz Kaspijskog regiona, sa Bliskog i Dalekog istoka.

U planu je da na početku rada gasovoda, to jest 2012. godine, cevovod u
Evropu doprema najpre gas iz Azerbejdžana, Turkmenistana i Rusije, a
kasnije je moguće da će isporučivati i gas iz Irana.

Prema sporazumu, gasovod "Nabuko" treba Turskoj da obezbedi pet do
deset miijardi kubnih metara gasa godišnje, Bugarskoj milijardu kubika,
Mađarskoj dve milijarde kubnih metara, a ostatak od planiranih 31
milijardu kubnih metara namenjen je za zapadnu Evropu.