Zlatna groznica potresa Ameriku

Iz generacije u generaciju, zlato ne prestaje da fascinira ljude. Čuvena "zlatna groznica" iz sredine 19. veka odavno je završena ali savremene tragače za zlatom sve više privlače vode u istočnoj američkoj saveznoj državi Virdžiniji.

Džodi Estep traga za prepoznatljivim sjajem koji ga je nedavno opčinio. Ono što Estepa, vlasnika jedne građevinske kompanije, vuče ka potocima i rekama okruga Fauqier u Virdžiniji jeste – zlato.

- Koristim svaku priliku za to, svaki vikend, kao i slobodne sate koje mogu da izdvojim za vreme radnog dana - priča Džodi i tvrdi da "nije mogao da veruje svojim očima kada je prvi put naišao na svetlucavi grumen".

- Bio sam veoma uzbuđen i srećan što sam, posle toliko napora, sati i sati kopanja u potoku i beskrajnog strpljenja, uspeo da ga pronađem - priseća se ovaj večiti optimista.

Prema podacima državnog Odeljenja za mineralne resurse, Virdžinija je jedna od prvih američkih država u kojima je pronađeno zlato. Bob Sinkler je kustos Muzeja zlatnog rudnika Monro park u okrugu Fauqier.

- Nasuprot opštem mišljenju da je prva zlatna groznica u SAD bila jurnjava ka Kaliforniji, zapravo se prva pomama za zlatom dogodila 1790-ih ovde, u istočnom delu SAD - podseća Sinkler.

I dok su svi komercijalni rudnici danas zatvoreni, u Virdžiniji cveta nova zajednica tragača za zlatom. Tom Seblon je predsednik Kluba tragača za zlatom Severne Virdžinije.

- Klub je na početku imao desetak članova i nazvali smo se Klub tragača za zlatom Severne Virdžinije. Četiri i po godina kasnije promenili smo ime u Tragači za zlatom Severne Virdžinije a u jednom trenutku smo imali oko 350 članova - priča Sinkler.

Neki od tragača koriste različite manje i veće metalne sprave i bagere da bi filtriranjem peska i mulja došli do zlata. Ali najpopularniji metod je dobro staro ispiranje zlatonosnog peska koje omogućava da se zlato slegne na dnu posude.

Bil Kertis je četiri godine prikupljao svoju svetlucavu kolekciju. On procenjuje da bi bila vrijedna oko 8.000 dolara ako se pretvori u nakit ali nema namjeru da je prodaje.

- O, ne! Nikada to neću uraditi. Ovo je nešto što sam ja pronašao, stvarno ne želim da ga prodajem - tvrdi on. Kao i Kertis, većina tragača za zlatom ne želi da proda svoje blago. Ali čemu onda toliki trud svakog vikenda?

- To je prosto groznica. Znam da je tamo i da leži u vodi i čeka da ga pokupim. Ako nekad budete našli malo veću količinu zlata i vi će te se zaraziti groznicom. Tada će te tačno razumeti o čemu pričam - ispričao je Kertis

Nije, međutim, svaki dan srećan za Kertisa. Iako je tog dana radio dobrih 4-5 sati, nije pronašao ni zrnce zlata. Ipak, on tvrdi da se odlično oseća. Jer, na kraju krajeva, ono u čemu stvarno uživa je boravak na otvorenom prostoru i udisanje čistog vazduha punim plućima.