Izgradnja tunela koji bi povezao SAD i Rusiju donedavno je bila potpuno nezamisliva, ali bi u bliskoj budućnosti ova ideja mogla da postane stvarnost. Na konferenciji pod nazivom "Veliki projekti za istočni deo Rusije", održanoj u Moskvi krajem aprila, ruski i američki stručnjaci razmatrali su izgradnju tunela dugog oko 110 kilometara, koji bi bio iskopan ispod Beringovog mora.
Posebno veliko interesovanje postoji za izgradnju železničke pruge koja bi povezivala London, Moskvu i Vašington. U skladu s tim, tunel bi bio značajan deo linije duge 6.000 kilometara. Oba regiona bi imala ekonomske koristi od ovog projekta, jer sibirsko područje raspolaže velikim prirodnim resursima koji nisu iskorišćeni.
San o povezivanju Sibira i Aljaske nije nov. Još je poslednji ruski car Nikolaj II pravio slične planove, imajući pre svega u vidu značajne sirovine Aljaske. Međutim, revolucija u Rusiji, svetski ratovi i Hladni rat osujetili su njihovo sprovođenje.
Džinovski tunel dug 100 kilometara bio bi ubedljivo najduži na svetu. Do sada je rekord držao japanski tunel Seikan, dug 54 kilometra. Evrotunel ispod Lamanša, dug 50 kilometara, najduži je tunel ispod morskog dna.
Koliko će trajati izgradnja?
Samo za sprovođenje studije izvodljivosti potrebne su dve godine, a za izgradnju tunela još 20 godina, procenjuju stručnjaci. Naravno, koliko će izgradnja tunela stvarno trajati zavisi i od kvaliteta tla, već poslovične sibirske zime (do 70 stepeni Celzijusa ispod nule) i drugih nepredviđenih situacija.
Ko će finansirati izgradnju?
Projekat će zajedno graditi i finansirati državna i privatna preduzeća. Investitori su, između ostalog, državni koncern "Ruske železnice", ruski energetski koncern "Ujedinjeni energetski sistemi" i naftni koncern "Transneft". Rusija i Sjedinjene Države mogle bi da preuzmu 25 odsto akcija i obezbede privatne investicije.
Kako će se odvijati izgradnja? Projekat treba da realizuje kompanija TKM-Word Link. Nakon iskopavanja tunela 80 metara ispod morskog dna, treba izgraditi puteve i postaviti šine. U narednoj fazi bili bi postavljeni naftovodi i gasovodi, strujni i optički kablovi.
Šta bi se prevozilo?
Vozovi koji se kreću brzinom od 100 km/h mogli bi da prevoze kontejnere s raznovrsnom robom. Stručnjaci procenjuju da bi oko tri odsto ukupnog svetskog transporta robe moglo da se odvija kroz ovaj tunel. Gasovodi i naftovodi služili bi za transport gasa i sirove nafte iz Rusije u Severnu Ameriku, a struja bi se kablovima transportovala sa Istoka na Zapad.
Da li se projekat isplati? Izvozom struje Severna Amerika i krajnji istok Rusije mogli bi da smanje troškove struje i ostvare uštedu od 20 milijardi dolara godišnje. U regionu Sibira nalazi se najveći deo ruskih rudnih bogatstava (metali i minerali), ali je njihova eksploatacija do sada bila suviše komplikovana i skupa. Stručnjaci procenjuju da bi dobit trebalo da počne da se ostvaruje za 30 godina.