Najljepsi ljubavni stihovi

Sva neskromnost moja
i zedj nabujale mladosti
bubnjale su mi u grudima.

Jurio sam kroz vjetar
i tu proljetnu kisu,
sto dalje,
za leptirastim snovima
pruzao sam ruke...

Posustavsi,
sletjeo sam
u tvoje krilo
da bih se
tvojim plamom
ogrijao malo
i u rukama njeznim
potkrijepio zrackom
tvog pogleda,
napio vedrine
tvoga osmijeha,
pa se vinuo
u letove nove...

Ali, u sjeni tvoga oka
usidrio se oblacic
moga sna
i ostao sam
kraj ogromnog sunca,
sto u tebi sam otkrio
i ciji sam zrak i sam postao...

...zadnja tuga


Dani su mi jos dugi
hladni
a miris proljeca
se lagano siri zrakom...
Dani su mi isti
jednolicni...
Trebam
ono nesto...
Da mi probudi
srce
dusu
da poletim
i da letim s pticama...
Trebam ono nesto
da mi oboji
ovaj svijet
crno bijeli...
Da otvorim srce
da spektar boja
zasja iz njega...
Trebam tebe
kraj sebe!
Da te ljubim
u zore sutrasnje
u veceri sadasnje...
Da te milujem
u predvecerja
u smiraj dana...
Osjetiti stisak
tvoje ruke
zelim...
Milo moje
trebam te
kao sto sunce ljubi mjesec
i mjesec cuva zvijezde...
Nema te kraj mene...
I sta mi preostaje
nego da te sanjam
da te ljubim
u snovima
i mrsim ti kosu
u jutarnjim maglama...
Nada mi ostaje
da ce me sutrasnja zora
dovesti blize tebi...
Znam da cemo zajedno
dotaknuti dugu
i zvijezde...
Doci ce i nase vrijeme
zasplesat cemo
samo nas ples ljubavni...

Josh nismo trenirali ljubav
Ili ono shto ljudi tako brzo troshe
Kada razmjenjuju energije
Razmnozavanju,dobrodoshle

Dao si mi, mrvu, sebe
Onu najmanju,
Koja i vrapcu u kljun staje,
I onda pitao:
"Shta hocesh vishe?
Daj ruku,idemo dalje..."

Josh nismo voljeli glasno
Socno i mokro, jezikom golim
Mozda me plashi,neizvjesnost
I ne znam ni ,da li volim...?..


Shushu

Nikad me nemoj uciti
Kuda ti usne prijaju
I koliko vlazan jezik
Godi tvojim bedrima
Mozda zaboravish dushu
Negdje na mom stomaku
Ili ti srce ostane
U mojim njedrima....

Shushu

Ko te ima, taj te nema

Ne moze se uhvatiti senka
Od zivota sto ko Dunav tece
Jer je zivot i svetlo i tama
Nekad jutro, a nekada vece

Ko te ima, taj te nema
Ko te nema, taj te sanja
Ko te sanja, taj te ljubi
A ti o tom pojma nemas...

Neki zive blizu, al daleko
Kao kamen ne mogu se maci
I kad se za ruke drze stalno
U mraku se ne mogu dotaci

Dotaknu se linije zivota
Dve sudbine kao jedna traju
Il se dirnu il se ne dodirnu
Al jedna za drugu dobro znaju

Sjedim


U naručje dođi mi...
Smješkam ti se...
Zagrli me...
Snažno...
Želim biti
Tvoj...
Ti
Nježnost
Moja budi...

Grlim te
Snagom svom...
Puno značiš
Srcu mom...

U cjelovu
Srest ćemo se mi...
Tad
Započet će naši sni...

Fališ mi…

Laku noć...
Puse...

Zgazi me
Neka budem
Nula

Tada

Udahni

I
ISPUNI ME
Ljubavlju, Mirom, …

ISPUNI
Svaku
Najsitniju
Prazninu
Moga bića

Jednim dahom
Jednim poljupcem

Stvori me!

Želim biti
Savršen

Budi uz mene
Trebam te
Želim te

Hoću li..


o Bože..
kako sam gladan..

Njene tople riječi
Njenog pogleda..

kako sam željan..

Njenog osmijeha
Njenog zagrljaja..

o Bože moj..
hoću li ikada..

vidjeti osmijeh moje princeze
Dajane

čuti Njenu riječ

osjetiti nježnu ruku Njenu

hoću li..

hoću li ikada
uživati u toplini Njene mile duše..

hoću li
u zagrljaju Njenom biti..

hoće li Nas
Ljubav posjetiti..

hoće li..




volio bi da mi piše..

kako li samo
Njeno srce diše..



večeras..
tako mi je..
nekako..
brzo..
otišla..

legla je umorna..



bdim nad njom..

Otkrij ljubav..


Uzmi osmeh i
daruj ga onome ko ga nikad nije imao.

Uzmi zraku sunca i
učini da odleti onamo gde vlada noć.

Otkrij izvor i
okupaj onoga ko živi u blatu.

Uzmi suzu i
položi je na lice onoga koji nikad nije plakao.

Uzmi hrabrost i
stavi je u dušu onoga ko se ne sme boriti.

Otkrij život i
pripovedaj o njemu onome ko ga ne može shvatiti.

Uzmi nadu i
živi u njezinu svetlu.

Uzmi dobrotu i
daruj je onome ko ne zna darivati.

Otkrij ljubav i
pokaži je citavom svetu.."

Mahatma Gandi

Ova pesma se ovde mora naći:

Čekaj me

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek kaže ko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preziveh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svetu...

(Konstantin Simonov)

AKO ME ZABORAVIŠ

Hoću da znam
jednu stvar.

Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve sto postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput barčica što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.

E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestaneš da me voliš
i ja ću prestati tebe da volim
malo-pomalo.

Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer bih te ja već zaboravio.

Ako smatraš dugim i ludim
vetar zastava
što prolazi kroz moj život
i odlučiš
da me ostaviš na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da ću toga dana,
toga časa
dići ruke
iščupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.

Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
pristaneš da mi budeš sudbina
s neumoljivom slašću,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana tražeći me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živiš biće u tvojim rukama
ne napuštajući moje.

Pablo Neruda

Na sve spremna budi

Na sve spremna budi. U noći nekoj
kao devojčici pričaću ti bajke i skaske.
Drugi put ću zaželeti da odem daleko, daleko.
Do Aljaske.
Nekad jednostavno neću ti doći
i na stolu uzalud čekaće me tvoje ruke i čaj.
U društvu s brezama šetaću u noći
a ti ćes misliti da je zauvek prošao naš maj.
Na sve spremna budi. Na smeh i na suze.
U životima našim tek prvi čin je gotov.
Da bih bio muzej, ako želiš da budem taj muzej,
prethodno moram da budem Ljermontov.
Prethodno moram da ti napišem stotine ovakvih
redaka,
jer u stihu ništa se drugo i ne dešava sem ljubavi
i vere.
Tako je bilo u doba predaka,
tako će biti i hiljadu godina posle naše, posle tvoje
i moje ere.
Pa, ipak, na sve spremna budi, jer zajedno nam je
i da čekamo i da spavamo,
da strahujemo za sunca, za srne, za snove.
Preostaje nam još toliko toga, a u našim glavama,
na žalost, mesta nije samo za stihove.
Nekad možda neću ni primetiti bore na tvom licu,
ni bele epolete snega na tvojim ramenima kad udješ
s ulice.
Nekad tvojim ćerkama zaboraviću da ispričam
"Snežanu" i "Crvenkapicu"
i četiri zida naše sobe učiniće ti se kao četiri
beznadežna zida tamnice.
Ponekad pomislićeš da odumirem, kao država,
ni Danton, ni Hajne, ni Goran,
i to ja, koga si za besmrtnog držala,
na koga sam i sam bio ljubomoran.
Na sve spremna budi, na psovke i na madrigale,
na suze i na pisma što preklinju i prete,
ali ruke koje su mi se jednom predale,
te ruke su svete!

(Izet Sarajlić)

Bosonoga pesma

Ovo je pesma
Za tvoja usta od višanja
I pogled crn
Zavoli me
Kad jesen duva u pijane mehove
Ja umem u svakom novembru
Da napravim jun
I nemam obične sreće
I nemam obične grehove
Moja je sreća srneća
A grešno mi je smešno
Ako me neko čačne
U ove oči plačne
Nije to neutešno
Ja umem od suza da pravim
Klikere lepe,prozračne

Podeliću sa tobom
Sva moja šašava zdravlja
Zavoli moju senku
Što se klati niz dan
Sutra nas mogu sresti
Ponori ili uzglavlja
Ludo moja,zar ne znaš
Divno je nemati plan
Izađi iz tog detinjstva
Kao iz starih patika
Zavoli moj osmeh, dubok
Kao jezerske vode
Evo, i ja sam se izuo
Pod vrelim tabanima
Rastapa mi se asfalt
Budi uz mene kad odem

Miroslav Antić

Ekspres za sever

Možda niko nije umeo da te želi ovako
kao ja noćas.

Tvoje ruke bele kao samoća.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.
Tvoj malo šuštavi glas.

Sa nosom dečačkim prilepljenim
uz okno vagona,

nejasan samom sebi
kao oproštajno pismo padavičara,

i cudno uznemiren toplinom
kao razmažen pas,

putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu još neslućene predele,
da drveću poželim najlepšu laku noć
na svetu,

da se vrtim kao lišće,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.

(Mika Antic)

Baklje plamte u tvojim ocima
žarom neviðenim.
Teku uspomene,
pusti ih da otplove,
u maglu strasti.
Otvori srce,
da ljepota me prekrije.
U mislima se topim
dok oluja emocija
razara mi dušu.

...
Zaboravi da negde na svetu postoje tvoji muževi,
i moje žene, i postelje u kojima su snovi - zanat.
Danas će drumovi biti za mene i tebe pruženi
daleko negde u nepovrat.

Možda smo nas dvoje rođeni zato da tuda odemo,
da ti milujem kosu i budem nežan prvi,
pa posle da jedno drugome malo lepoga prodamo
za jeftin honorar ljubavi i skroman bakšiš krvi.

Nikad zbog tebe neću ići da tražim rum,
ni da napišem najbolju pesmu kraj čaše.
Ne plači za mnom kad se vratiš niz drum.
Ne maši ... ni ja neću da mašem ....
…

Kroj - Mika Antić


Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i pokazivati svima. Bićes moj način odevanja svega nežnog
i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe skidati. Na meni ceš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.

Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivacu te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati moju kožu sa tvojom. Ne znam da li me shvataš: to
nije prožimanje. To je umivanje tobom.

Ljubav je čiscenje nekim. Ljubav je nečiji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako
pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.

STREPNJA - Desanka Maksimovic


Ne, nemoj mi prići! Hocu izdaleka
da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići! Ima vise draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne priđu oka tvoja dva.

PRVI DAN LJUBAVI
Od tvoje blizine sve u meni cveta,
od tvog glasa sve peva u meni,
od tvoje ljubavi sve u meni sija.
Zbog tebe sav se moj zivot rumeni,
cela prasuma u meni radosti
iz dana u dan klija, klija, klija.

Zaneta ulicom hodim kao zene
koje pod srcem jos jedno srce nose.
Zbog tvoje ljubavi sve po sreci gazim,
i provlacim se kroz grane zelene,
umivaju mi celo mlade rose.

Kada li poce svetlo pijanstvo ovo?
Ima li otada tren ili prolece celo?
Idem li jos po prasnjavoj zemlji staroj,
ili sam stigla na neko staniste novo?

Da li se to po ljubavi tvoje mostu
penjem nekud iznad ovog sveta,
vise ovoga uzanoga kruga?
Neka se visine nadaju
jednom sa zemlje gostu,
neka ptice cekaju novoga druga.


Desanka Maksimovic

ZALJUBLJENA

Ona stoji na mojim ocnim kapcima
i njene kose zamrsene su u mojima,
njeno telo ima oblik mojih ruku,
ona je boje mojih ociju,
ona se upata u moju senku
kao kamen u nebo.


Ona ima uvek otvorene oci
i ne dopusta mi da spavam.
NJene snove pri punoj svetlosti
mogu sunce da ispare,
zbog njih se smejem, placem i smejem,
govorim, a nista ne kazujem.


Pol Elijar

"Pokatkad, kraj nekog koga volim, ispunim se
strahom i jarom od neuzvraćene ljubavi.
Ali sada, ja mnim da ljubavi neuzvraćene nema,
da dug se vraća sigurno, ovako ili onako.
Voleo sam silno jedno biće i ljubav ne beše mi uzvraćena,
ali baš iz toga napisah ove pesme."

Volt Vitman

PESMA ZA NAS DVOJE

Znam, mora biti da je tako:

nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.

Po obrazima vetar me mlati.
Čupa drveću žutu kosu.
U koji deo grada da svratim?

Dan je niz mutne ulice prosut.

Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.

Koga da pitam,
smešan i mokar,
zašto je nisam sreo nikad?

Il' je već bilo?
Trebalo korak?

Možda je sasvim do mene došla,
al' ja: za ugao skrenuo,
gorak,
a ona: ne znajući prošla.

Možda smo celu jesen obišli
u žudnji ludoj, podjednakoj,
a za korak se mimoišli?

Da. Mora biti da je tako...

Miroslav Antić