Najljepsi ljubavni stihovi

Budi uvijek uz mene

Okupao si me pogledom,
Pa sad isijavam cijela
Svjetlošću tvojih svitanja.

Drhtavu i potpuno nagu,
Ogoljenu do vlastite srži,
Ogrnuo si me svojom kožom.
Dok se smještam u dubinu tvoje duše
Krvotoci su nam se izmiješali.
Sad su nam i želje jednake,
I ljubav istom jačinom gori,
Dok plamen strasti u nama
Ujednačeno, u istom ritmu, plamti.

Nauči me da budem strpljiva u čekanju,
Da jučer izgovoreno "volim te"
Jednaku vrijednost ima i danas.
Da jedno nejavljanje ne znači kraj,
Niti svakodnevna šaputanja znače ljubav.

Nauči me životu, onom svakodnevnom,
U kojem ti pripadam cijelim svojim bićem.
A ti me voliš jedino i iskreno,
Ovakvu, savršeno nesavršenu.





Volim te

Mirisom svoje kože
Nadražujem ti nosnice,
Dok ti moja bijela put
Pročišćava pogled i
Vraća mu poznati sjaj.
Uzdahom svojim, još više
Te privijam uz svoje grudi,
Kao nešto najdragocjenije.
Ti i jesi moj dragi kamen,
Gorski kristal što me čuva
I neprekidno obasjava
Iskonski čistom ljubavlju.

Dodirni me usnama
I osjetit ću onu tvoju magiju.
Bit će kao da je sam uragan
Poharao moje bogato tijelo.
Ne bojim se, moja je duša
U tebi odavno pohranjena.
Izgradit ćeš me ponovo,
Samo i jedino, za sebe.

Ti znaš, jedino moje,
Rijeka ljubavi među nama
Nikada ne može presušiti,
Dok se srcima dodirujemo.

Drago mi je da si ponovo sa nama i da si nas obdarila sa ovim prelijepim stihovima, romantična duša nema šta

Лепше је тебе чекати

Ако већ не знаш нека ти
Дојаве тајне нити
Лепше је тебе чекати
Него са неким бити


У тој великој награди
Док чекајући те по души
Твој ми недодир сагради
Што неко додиром сруши


Благоје Баковић

Trazila sam te sinoć.
u naboru plahte i čudom nekim pipala
ti ruke,
trazila sam te sinoć
i našla smiraj, nasla tvoje ruke.
I sinoć sam znala da te mogu naći i kada te nema,
kad odneseš telo,
i znam opet sam te krala, u potaji te grlila,
ljubila ti čelo.
I oči sam ti sinoć videla
kao odraz greha, kao odraz sebe
i svesno uradih to što nisam smela-
zagrlih jastuk ćuteći tebe.
U kasne sate što snovima dišu,
dok od nekud svira neka muzika setna,
i umesto sparine slušam tešku kišu
ja sam i bez tebe s tobom sretna.


Našla sam te sinoć-
pod kosom mojom disao si mirno
tek toplinom daha,
našla sam te sinoć
stvarnog u praznini, predanog i nežnog,
bez ikakvog straha.
I sinoć sam znala
da ću uvek moći predati se tebi,
i sinoć sam znala
da se dajem sasvim bez povratka sebi.
Zaspala sam sinoć ljubeći ti veđe
oboje smo znali
bit ćemo sami sve ređe i ređe.
I opet bih te otimala od hiljadu žena, od hiljadu strasti
i sobom bih te opijala
makar te morala celom svetu krasti.

hajde da i ja malo nesto ostavim ovde...


Carl Sandburg


POSTOJI MJESTO GDJE LJUBAV POCINJE

Postoji mesto gde ljubav počinje
i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim rečnicima.

Postoji pogled što bukti ko veliko vitlejemsko ognjište
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna ko velika okuka Misisipija.

Ruke, oči, tepanja -
pomoću njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cena njegova zna se mnogo docnije.

Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.

Pesma napuštenog ogledala

O gde si ti što se u meni kreceš
Ti što u meni lik tvoj tek pljusne
I pokret ti ruke ko hoceš il' neceš
Da staviš ruž na svoje usne
O gde si ti radosti što me stalno prati
Tvoj prolaz ko da se u meni njiše
Kraljice moja sa kosom paprati
Sa ocima tvojim boje kiše
Kao što zemlja prolece ceka
Vrebam kad ceš prominut u casu
Žudno te cekam ko voda neka
Zamah vesela po svom talasu
U mome ramu tamnom i dubokom
Nudim ti sve moje podglede skriven
Približi mi se progutaj me okom
Zakrili i moju senku i mene
Pregazi me kao vojske moce
Zauzmi moja brda i dolove
I moje misli i snove nocne
Parkove cvetne i moje dvorove
Otkrij mi kako ti obrazi rude
Ko zlocin neki il urota
Bolje no usne koje se nude
Il narod kad je usred komplot
Kao u zavesi u baruštinama
po tragu neke barske ptice
Bori se s onim što je u nama
Ono što si bila utri nemilice
Povrati se licem u moje lice
I nek tvoje oci moje oci love
Vrati mi car neba i izmaglice
Povrati mi vid i snove



LOUIS ARAGON

Iz pesme nad pesmama :



Tvoje lice je zvezdana noc moga zivota.
Ti koja koracas u meni moju duboku
muziku
osluskujem kako se gubi u daljini
miris tvojih koraka.

-

Dodirivati tebe je lepse nego postojati
I gledati tebe prijatnije nego umreti.

-

O moja ljubavi o moj visoki travnjaku
Neka me ostave samo da u tebi spavam.

Tamničareva pesma

Kuda lepi tamničaru
Sa tim ključem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako još ima vremena
A nju sam zatvorio
I nežno i svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih želja
Na najdubljem mestu svojih nemira
U laži budućnosti
U gluposti zaklinjanja
Hoću da je oslobodim
Jer hoću da je slobodna
Po cenu i da me zaboravi
Po cenu i da ode
Pa čak i da se vrati
I da me još voli
Ili da zavoli drugog
A ako joj se taj dopadne
Pa ona ode
I ja ostanem sam
Sačuvaću samo
Na svojim dlanovima
Do poslednjeg daha
Blagost njenih dojki izvajanih ljubavlju

Jacques Prevert

Tin Ujević

NOĆAS SE MOJE ČELO ZARI


Noćas se moje čelo zari
noćas se moje veđe pote,
a moje misli san ozari
umrijet ću noćas od ljepote.

Duša je strasna u dubini,
ona je zublja u dnu noći,
plačimo, plačimo u tišini
umrimo, umrimo u samoći.

*******************************************



SREĆA



Ne merim vise vreme na sate
Ni po sunčevom vrelom hodu
Dan mi je kad njegove se oči vrate
A noć kad ponovo od mene odu.

Ne merim sreću smehom, ni time
Da li je čeznja moja od njegove jača,
Sreća je meni kad bolno ćutim s njime
I kad nam srca biju ritmom plača.

Nije mi žao što će života vode
Odnijeti i kaplju moga življenja
Sad neka mladost i sve neka ode
On je stao kraj mene pun divljenja



Desanka Maksimovic

prelepe pesme

Kad vas ljubav pozove, pođite za njom,
Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se,
Premda vas mač, skriven među perima njenim,
može povrediti.
A kad vam progovori, verujte joj,
Premda vam glas njen može uništiti snove,
k'o što severac opustoši vrt.
Jer, baš kao što vas kruniše,
ljubav će vas i razapeti.
Isto kao što vas podstiče da rastete,
tako će vas i okresati.
Kao što se uspinje do visina vaših i miluje vam
grančice najtananije što trepere na suncu,
Tako će se spustiti i do vašeg korenja
i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju.
Poput snoplja pšeničnog,
sakupiće vas u naručje svoje.
Omlatiće vas, da bi vas ogolila.
Prosijaće vas, da bi vas otrebila od kukolja.
Samleće vas, do beline.
Umesiće vas, dok ne postanete gipki;
A onda će vas izloziti svojoj svetoj vatri,
tako da postanete sveti hleb
za svetu Božju svetkovinu.

Sve će vam to ljubav učiniti,
ne biste li spoznali tajne svoga srca
i u spoznaji toj postali deo srca Života.

Budete li, pak, u strahu svome tražili
samo ljubavni mir i zadovoljstvo,
Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju,
i odete sa gumna ljubavi,
U svijet koji ne poznaje godišnja doba
gdje ćete se smijati, al' ne punoćom smeha svog
i plakati, al' ne do poslednje suze svoje.

Khalil Gibran

Laza Kostić

SANTA MARIA DELLA SALUTE


Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoje zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
što ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.

Zar nije lepše nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pep'o spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
đavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?

Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe okaj'o ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za čim sam čezn'o, čemu se nad'o,
sve je to davno pep'o i pra',
na ugod živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.

Trovalo me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak neću nikoga klet';
što god je muke na mene bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, što je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,
Lepše je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al' težoj rani nastade brid:
što ću od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad još takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za čim god čeznu',
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dušu, sve svoje žude,
- svu večnost za te, divni trenute!-
Santa Maria della Salute.

Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu života,
ta zlatna voćka što sad tek zre?
Oh, slatka voćko, tantalska roda,
što nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje grešne zalute,
Santa Maria della Salute.

Dve se u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast:
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak održa vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrča sunce, večita stud,
gasnuše zvezde, raj u plač briznu,
smak sveta nasta i strašni sud.
- O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezim sveti mi hram.
Tad mi se ona odonud javi,
k'o da se Bog mi pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
zašto se mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.

Dođe mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dođe kad njojzi gove,
tajne su sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.

U nas je sve k'o u muža i žene,
samo što nije briga i rad,
sve su miline, al' nežežene,
strast nam se blaži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo ću biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike ćute,
Santa Maria della Salute.

A naša deca pesme su moje,
tih sastanaka večiti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo što dušom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.

A kad mi dođe da prsne glava
o mog života hridovit kraj,
najlepši san mi postaće java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!

Sve će se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
bogove silne, kamo li ljude
zvezdama ćemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljenske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.

Miroslav Antić

OPOMENA


Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željen tek ako želi -
i ako sebe celoga damo,
tek tada i možemo biti celi.

Saznaćemo tek ako kažemo
reči iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.

Djelim ovaj suncan dan
sa tvojim plavim prostranstvom.
Djelim sve moje misli sa tvojim susmom
Sa tvojim talasima koji zapljuskuju
Morski greben,
Zapljuskuje misli zbunjene.
Djelim dio ove duse
Dajem ti je na dlan
Plave sirine slanog okusa.
I kamen uziva kraj tebe
Grije ga zlatno prostravstvo
Iznad tebe dalekog i plavog
Osjecaja mirnoce.

NN autor

Kad pogledam iza sebe
sve je pusto osim tebe
svjetlos sto sja
u oku sna toplog
dodira njeznog
poljupca
vjetar u kosi
tvoj miris siri
miris morske soli
najeda usne
crvene vruce
netaknute.

NN

Duboko u tvojim ocima
ja lezim u tvojim nocima
skrivenih pogleda
zamisljenim strastima.

Duboko u tebi
ja osjecam toplinu
samilosnog dodira.

Vrisak iz dubine!

Nastanak plime
u bjelim grudima
mekani poljubac
sklopljenih ociju

Duboko u tebi
skriveni su
pustinjski vjetrovi
tajne oaze
pripadanja stvarnosti.

Duboko u tebi
ja sam nemir
hladnih talasa
u nemirnim nocima.

Tamo daleko
ono nesto
skriveno u tebi...
Tvoja sam.
NN

Prelijepo Marina

Nezvani gost


Zašto si došao,

a ja te nisam zvala.

Ja nikada ne zovem ljubav,

ona mi dođe sama.

Nezvani gost donese

ponekad više radosti.

Zašto si došao,

a ja te nisam zvala.

I kad te ne zovem,

na tebe ipak čekam.

Uđi, meni su uvek

snovi dragi gosti.

Žena je uvek nekog

željna, i sama.

I žena uvek sanja.

Uđi; reći će:sanjari.

Uđi; reći će: lude.

A ima ih koji će reći

da smo starinska deca

što namerniku s puta

iznose hleb i so...

A sve je novo u meni...

u ove dane snova

ja ništa nemam

sem želje da život bude

dolinom topline ljudske

put njihov respleteni

kojim dolaziš i ti,

nezvani gost.
Mira Aleckovic

Srce


Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,

Nenadno i naglo javiće se meni -

Možda kad u duši bolno zastudeni,

I u srcu počne prvi sneg da pada.
Na usnama našim poniknuti neće

Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova

Što ne osta više od negdanjih snova

Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.
Ali starom strašću pogledam li u te:

To nove ljubavi javlja se glas smeo!

Jer to srce hoće, to je njegov deo -

Uvek novi deo od nove minute.
Jovan Dučić

Na jednom sajtu nasla sam nekoliko lijepih pjesama od nepoznate zenske osobe i sve su jako lijepe, pogledajte

...sreli smo se onda kada nismo smeli...
...uplele se nase reci kao klupko zmija...
...strast ih udomila...
...disemo tesko kao da se davimo...
...toliko tereta moje dojke nose...
...stid me obuzima...
...da ti priznam...
...da sanjam o tebi...
...i taman kad sam htela...
...da tu zudnju ti opisem...
...bljesak plave kose...
...sto za tobom pliva...
...osinu mi lice kao maljem...
...padoh postidjena...
...sto sa njom ode i sva hrabrost moja...

NE ŽELIM SAMO

Ne želim samo
naša dva tela
već sve ostalo:
ono teško
i ono lako
ono što se čini lakim.

Htela bih da savladam
oluje u tvojim očima
htela bih da sviram
na osamljenoj flauti tvog osmeha.
Htela bih da učestvujem
u lovu po tvom haosu
u tvojim jutarnjim melanholičnim očima
htela bih da ih zatvaram.

Planina koja se uzdiže
sa tvojim tamama
izmedju jedanaest i podne
htela bih da je učinim još tamnijom
mojim tamama
to je pad kroz dan
hoću da sa tobom padam.

Svoje JA proživljavam kroz tebe
Tvoje JA želim u sebi
Želim tvoju slobodu kroz sebe
Želim moju slobodu kroz sebe
Zajedno ćemo brati
trenitke ruža bez trnja.

Marija Vine