Najljepsi ljubavni stihovi

Toliko sam sanjao o tebi

Toliko sam sanjao o tebi,
da gubiš svoju realnost.
I da li je još uvek čas da dostignem to
živo telo i poljubim na tim usnama
rađanje glasa, što mi je tako drag?

Toliko sam sanjao o tebi,
da se moje ruke, maviknute da grle tvoju senu,
spoje na mojim grudima, ne bi li možda osetile
obrise tvoga tela,
i da sam pred stvarnom pojavom onoga, što me
tako muči i upravlja sa mnom već danima
i godinama, postao bez sumnje sena.

O, osećanja, neodlučnosti!
Toliko sam sanjao o tebi, da je bez sumnje
prošlo već vreme moga buđenja.
I ja sada spavam stojeći s telom izloženim
svim pojavama ljubavi i života,
i da bih tebi, o jedina, koja i danas za mene
još uvek nešto značiš,
mogao teže dodirnuti čelo i usne,
nego bilo koje usne i bilo koje čelo.

Toliko sam sanjao o tebi,
toliko hodao, govorio i spavao sa tvojom senom,
da mi sad više ništa ne preosta, a možda i zato,
da postanem prikaza među tim prikazama
i sena sto puta više nego sena, koja se šeta
i šetaće se radosno
po sunčanom satu tvog života.

Rober Desnos

Ja cu znati

Posalji mi poljubac na kapima kise
Neka se njezno spuste na moje usne
I dozvole da ih upijem
Ja cu znati da si to ti ...

Posalji mi dodir na krilima vjetra
Neka se zaplete u moju kosu
I poigra nestasnim pramenovima
Ja cu znati da si to ti ...

Posalji mi osmijeh na odsjaju zvijezda
Neka zabljesne u mojim ocima
I nikada se ne ugasi
Ja cu znati da si to ti ...

Ljubav
Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova zelja plava,
Je li zelja srca mocnoga i cedna?
Ili napor duse koja malaksava?
Je li ovo zena koju ljubim, zbilja?
Il' san na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na medji toga sna i jave,
Vidim moje srce da cezne i pati.
I suze kad dozu, rane zakrvave -
Ja ni onda od tog nista necu znati.

jednažena ::

Ne znam da li te volim zato sto te nemam,
ili te nemam zato sto te volim,
jer svi oko mene vole ono sto imaju,
a ja volim ono sto nemam!!!

Predivno!!!!!

ne znam sto da radim sa sobom
na sto misli da bacim
eto polako stvaram pjesmu o tebi
gledam tvoje tijelo
ludujem za njim
i ponavljam u sebi samo jedno
poljubi me
pa mi prste u kosu uvuci
i zagrli me
poljubi me
pa se privi tik uz mene i zapjevaj
ako znas bilo sto
zelim da se stisnem uz tebe
da te milujem
da ti sapucem na uho bisere
da pricam o slobodi
da se glupiram
da ti kazem oh ti ludo jedina
poljubi me
pa mi prste u kosu uvuci
i zagrli me
poljubi me
pa se privi tik uz mene i zapjevaj

AKO ZNAŠ BILO ŠTO.

"ne znam sto da radim sa sobom"

lepa pesma oki

Kada razgovaram sa Tobom i običan pozdrav
postaje poezija, ili bar naslov pesme.
Beskrajni mir Tvoga bića pronalazi beskrajni mir
u meni i kao da se ta dva mira neprestano grle i ljube.
Da li smo to u razgovoru nas dvoje ili razgovaraju
šume, mora, polja, reke ?
Da li to jedno drugom saopštavamo šta radimo
i šta sanjamo ili trepere planete i u večnom krugovanju
pohode svoje zvezde ?
Kakav je to tok što mi od Tebe kreće,
noseći me u svetove daleke, u obilazak sopstvene duše
velike i nedogledne ?
Tek kada razgovaramo ja sam ona prava,
bezgranična, ničim omeđena, velika zemlja, veliko nebo, velika tajna.

~ * ~

Ne volim tebe tako strasno ja,
niti za mene sja tvoja lepota;
u tebi volim patnju svog života
i mladost koju satre sudba zla.

Kada u tvoje oči ponekad
moj pogled dugo, dugo upija se;
tajanstven mene razgovor zanese,
al' srce s tobom ne govori tad.

S negdanjom dragom pričom u čas taj,
u liku tvom lik tražim druge jedne,
na usnama ti - usne davno ledne,
u oku - oka ugašenog sjaj.

(Mihail Ljermontov)

ПРВИ СУСРЕТ

Увијена у порфиру младости,
шумом палминих лепеза -
минула си поред мене,
као пролеће у облаку.
То је био сусрет први,
урезан за свагда:
у души, у крви.
Од тад ми поста:
замагљен вид,
немирно срце,
снови - јата у лутању.
И, као печат,
на срцу отслик Твој -
зари ме
кроз сва пролећа расцвале младости.
То је био сусрет први,
за свагда урезан:
у души, у крви;
кад си прошла поред мене,
Ти - насмејано пролеће у облаку.

Predosećanje


Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dušu mi opi,
opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svež i mek.
Činjaše mi se već davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag na snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
kad sretno je i tužno u isti mah.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Desanka Maksimović

ЕРОТИКА

Још осећам мирис косе твоје
и укус усана твојих јагодасти';
још стрепи, дршће, гори срце моје
са миља и са прохујалих сласти;

А још те желим и руке ти пружам,
и горим, пламтим са љубавне жеђи.
О, дођи, да те сву обаспем ружам'
и крином што је од мене још блеђи.

О, дођи, свилна и блистава жено,
утоли моје чезнуће и жуди,
у празном часу док још нисам свен'о,
младошћу док ми још распињу груди.
О, дођи, свилна и блистава жено!

Шибај ме, шибај бичевима своје
злаћане косе, бухавне, меке;
пусти да тонем у небесне боје
очију твојих и снивам далеке,
чаробне снове! ...

Сиши, исцрпи грамзивим уснама
сву топлу румен дечаштва ми чедна,
нек падне пуста равнодушна тама
и немоћ, шупља, зимогрозна, ледна.

Ти само љуби, манито и слепо,
у зликовачкој, успламтелој страсти,
док нисам жића узе све поцепо,
опијен од твог врућег даха сласти! ...

О, дођи, дивна, демонова кћери,
припиј се змијски уза ме, приљуби,
и кикоћућ се испосничкој вери,
нек блесну твоји слатки, грешни зуби!

О, дођи, дивна, демонова кћери!
Падајмо слепо и у загрљају,
у усијано то румено море;
загњуримо се у сунчаном сјају
и нек нам младости буктећи изгоре! ...
О, дођи, дивна, демонова кћери!

(Вељко Петровић)

Lexi ::

AAAA MisterNo... Priznaj ... Da ti se nesto lepo desilo kad si sa nama podelio ovu pesmu?
Cikam te?

Stvarno ne znam šta mi BI ...ne znam kako mi je to palo na pamet ...odavno se nisam naginjao kroz prozor


P.S.
To su stihovi Momčila Đuića!

MOJA LJUBAV



Ovdje sam ljubav sahranio svoju -
U ovo more plavo i prozirno,
Gdje školjke leže. Ona sada mirno
Počiva na dnu... U tihu pokoju

Granama svojim ljube je i grle
Korali rudi... Njezin se grob svagda
Preliva sjajem čistoga smaragda,
I šumi glasom čežnje neumrle.

Gle zraci jutra kako njojzi rone!
I svaki dršće, prodire i tone,
I rasipa se kô rubin, kô duga...

Dok ovdje gori, više njena groba,
Trepti i kruži bono, svako doba,
Sam jedan crni leptir - moja tuga.

Miloš Crnjanski


Na ulici

Kad svetiljke sinu
i ulice pođu u visinu,
u tami stojim ja
Na svemu što dođe
moj osmeh zasija.

Nestanu boli okovi i laž,
od mog pogleda zavisi sva draž
svega što prođe.
Žene prolaze i oblik gube,
smeše se, pa mi priđu da me ljube,
a ja im novu senku dam.

I dok tio zamagli noć
ulice pune seni,
ja imam neba bezgraničnu moć,
svi boli sveta skupe se u meni.

Ko cvetići beli sa meseca
rađaju se po ulici deca.
Od osmeha mog umire dan,
i svakog koga pogledam
stiže moja sudba sreća i an.

Kad mahnem rukom neotice
nove zvezde sinu.
Tad sjajan tužan ceo grad
liči na moje lice.

Svi idu u nebo da me vide
po ulici zvezda i srebra.
Ja stojim raspet sam na zidu,
a Mesec mi blago probada rebra.

Bez tebe

Ivana Jordan

Slusaj, pre no sto svane
otkucaji srca reci ce ti moje tajne
kad sam te noci carobne videla ti oci
znala sam da cujes svaki pit, svaki pit

Snage jos uvek imam
jake su mi kosti i jos imam hrabrosti
da budem sto niko ne vidi
krenem ja do tebe
hodom koji niko ne cuje, ne vidi

Bez tebe ja, bez tebe nisam ziva
bez tebe ja, bez tebe izgubljena
bez tebe sam ko srna uplasena
bas takva sam bez tebe ja

Dusa moja je bila
prazna kao svemir, mastala o moru
sto se peni, o stene zazbija
ovo zrno prvo nasla sam
i ne dam nikome, nikome

Svetlo koje trazim


Kao da sanjam i dobro i zlo
Od uvek sama zivim po svom
Videla sve sam, lazne heroje
Ljude i boje umorne

Da li si ti moje svetlo koje trazim
Da me vodi kad je tamna noc
Kroz sva mesta razna lica
Gledam prazna
Krijem te u uglu oka svog

Vreme kad svako izdaje svakog
Ja svoje snove zagrlim jako
Tajne sa neba u oku tvom
Mozda i ja sam nasla dom

Da li si ti moje svetlo koje trazim
Da me vodi kad je tamna noc
Kroz sva mesta razna lica
Gledam prazna
Krijem te u uglu svog

Da li si ti moje svetlo koje trazim
Da me vodi kad je tamna noc
Kroz sva mesta razna lica
Gledam prazna
Krijem te u uglu oka svog


Korakom bez daha
ulicama straha
sama sam na straži, najdraži!
Senke što me prate
nemo bez svedoka
vidim strah na licu proroka

Da li si ti moje svetlo koje trazim
Da me vodi kad je tamna noc
Kroz sva mesta razna lica
Gledam prazna
Krijem te u uglu oka llicu svog

Da li si taj
Svetlo koje trazim ja
Mesta razna, lica prazna
Krijem te u uglu

Da li ti si taj
Da li ti si taj
Koga trazim ja
Da li ti si taj koga trazim ja

Da li si ti moje svetlo koje trazim
Koga trazim ja
Kroz mesta lica gledam prazna
Krijem te u uglu svog